Autorka bestselera „Kako postići da ti se događaju dobre stvari”, nas uverava da smo neosporno mi ti koji kreiramo svoju sudbinu. Umesto da budemo kao list na vetru i da ni sami ne znamo zašto smo tu gde jesmo, podstiče nas da uzmemo kormilo u svoje ruke. Upravljanje svojim životom i postizanje (naj)bolje verzije sebe divovski je posao, ali donosi nemerljive rezultate – sreću i ispunjenje. Prvi korak na tom putu je upoznavanje i razumevanje sebe, kao i negovanje volje za životom, a zatim treba zacrtati svoj plan i ostvariti ga, savetuje psihijatrica zaposlena u Španskom institutu za psihijatrijska istraživanja. Sa autorkom i stručnjakinjom za anksioznost, depresiju i poremećaje ponašanja porazgovarali smo o njenoj knjizi u kojoj nas uči da sreća nije u onome što nam se događa, nego u našem tumačenju onoga što nam se događa.
Svoju prvu knjigu ste posvetili sreći, a jedna se stvar u njoj na prvi pogled čini paradoksalnom. Kažete da kroz svoj bol i patnju možemo da otkrijemo put do srećnijeg života. Možete li to da nam objasnite?
Kao što sam napisala, sreća ne može da se definiše, ona se „doživljava”. Svi mi u svakodnevnom životu doživljavamo puno patnje, bola i komplikacija. Provodim dane slušajući ljudske priče, svako vodi svoje bitke. Duboko se divim ljudima koji su doživeli dramu i traumu, ali su uspeli da ih prevladaju. Nakon perioda patnje možemo da otkrijemo da smo empatičniji, ponizniji i sposobniji za borbu. Dakle, sreću nalazimo kroz bol, ili je nećemo naći nigde. Za to nema prečica niti opštih formula. To je rad na sebi koji treba da prođe kako bismo pronašli sreću upravo tu gde jeste.
Kako bi poboljšali život, mnogi odlaze na psihoterapiju. Kako možemo da znamo da smo pritom na dobrom putu, jer tvrdite da treba izbegavati besmislene terapije u kojima previše preispitujemo svoju prošlost?
Nužno je zalečiti rane naših iskustava iz detinjstva, ali istovremeno treba biti uzbuđen zbog budućnosti i ostati povezan sa sadašnjošću. Dobar terapeut je onaj koji istovremeno sa vama radi na vašoj sadašnjosti, budućnosti i prošlosti. Zaglavljivanje u prošlosti može vas dovesti do melanholičnih osećanja i depresije. Takav život u sadašnjosti može vas učiniti nezrelima i sebičnima, dok razmišljanje isključivo o budućnosti može da podstakne simptome teskobe.
Često smo teskobni bez stvarnog razloga. Zapravo, 90 odsto loših stvari koje zamišljamo se nikada ne ostvari, što je sjajno, ali šta se događa u našem telu kada neprestano ruminiramo o negativnim stvarima koje nas čekaju iza ugla? I kako možemo prekinuti taj začarani krug anksioznosti i zabrinutosti?
Istina je da se barem 90 odsto onoga zbog čega brinemo nikada ne dogodi, ali naše telo i naš um ne razlikuju stvarnost od fikcije. Proživljavamo te teskobe kao da su stvarne. Prvi korak počinje identifikacijom našeg stila života: spoznajte šta kod vas uzrokuje lučenje kortizola, vaš strah i vašu nesigurnost. Drugi korak je identifikovati kako vaše brige utiču na vaše telo – kako se na vaše telo manifestuje psihološki stres. Nakon toga važno je slušati svoj unutrašnji glas – kako razgovarate sami sa sobom? Odlična je vežba zaustaviti svoje misli odmah nakon što čujete reči „šta ako”, jer iza njih obično sledi bujica negativnih misli koje nećete moći lako da zaustavite. Naše telo je vrlo pametno, na negativnu misao reaguje kao da pred sobom vidimo lava. Kao rezultat toga, telo crpi svu našu energiju kako bismo preživeli, pa stanje stalne teskobe može dovesti do fizičkih i mentalnih problema.
Možete li izdvojiti samo jedno osećanje kome biste dali etiketu „najlošije”, jedno koje najnegativnije utiče na naše psihičko i fizičko zdravlje?
STRAH. Strah je osećaj koji najgore utiče na naše telo i um. Strah vas priprema na četiri reakcije na opasnost: borbu, beg, zamrzavanje i udovoljavanje. Borba je odgovor tela kada smo suočeni s opasnošću, beg znači da nas telo podstiče na bežanje, zamrzavanje je nesposobnost tela da se pomeri, a reakcija udovoljavanja je kada pokušavamo nekome da ugodimo da bismo izbegli sukob.
Izvor: Sensa/Sensa.hr