Hipokrat je bio drevni grčki lekar i filozof poznat kao otac medicine. Njegovo ime se vezuje za Hipokratovu školu, prethodnicu moderne medicine. Hipokrat je isticao ravnotežu, umerenost i odnos uma i tela, naglašavajući holistički pristup zdravlju, koji ostaje aktuelan i u našem vremenu.
1. Ako niste u mogućnosti da promenite način života, onda vam niko i ništa neće pomoći.
Ako čovek ne želi promene, ne želi da preuzme odgovornost za svoj život i svoje zdravlje, neće moći da napravi pozitivne promene u svom načinu života. Čak i spoljna intervencija ili pomoć drugih neće biti uspešna u poboljšanju njegovog zdravlja ili situacije.
Ako osoba nema želju da nešto promeni u svom životu, samo će se žaliti i ništa ne raditi.
2. Ništa se ne dešava bez razloga. Ako se nešto dogodilo, možete biti sigurni da je za to postojao razlog.
Ove reči izražavaju veru u uzrok i posledicu i ideju da bilo koji događaj u životu nije slučajan. Svaki događaj, pozitivan ili negativan, ima razlog ili svrhu.
3. Ljudska duša se razvija do smrti.
Lični i duhovni rast je doživotno putovanje i traje do kraja života čoveka. Zbog toga je izuzetno važno ceniti kontinuirano samootkrivanje i evoluciju unutrašnjeg ja.
4. Većina bolesti dolazi od onoga što stavljamo u sebe. Reci mi šta jedeš i reći ću ti šta te muči.
Ovaj citat naglašava uticaj izbora načina života, posebno hrane koju jedete, na vaše opšte zdravlje. Mnogi zdravstveni problemi nastaju zbog hrane i supstanci koje konzumiramo.
5. Bolest uvek nastaje ili od viška ili od nedostatka, odnosno od neravnoteže.
Bolesti se često javljaju kada postoji neravnoteža u telu, bilo zbog viška ili nedostatka. Ovaj koncept je u skladu sa principima holističke medicine, koja naglašava važnost harmonije i ravnoteže za fizičko i mentalno blagostanje.
6. Strah i tuga koji su dugo zavladali čoveka predisponiraju ga na bolest.
Ove reči sugerišu vezu između dugotrajnog osećanja straha i tuge i razvoja bolesti. Uporne negativne emocije mogu imati štetan uticaj na fizičko zdravlje osobe, naglašavajući povezanost uma i tela i važnost emocionalnog blagostanja u održavanju opšteg zdravlja.
7. Hodanje je najbolji lek za čoveka.
Mnoge studije su već dokazale prednosti hodanja. Jednostavna i redovna aktivnost kao što je hodanje može imati pozitivan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje. Uključivanje vežbanja u vašu dnevnu rutinu i ostanak aktivni promoviše opšte blagostanje i zdravlje.
8. Nerazuman umor predskazuje bolest.
Neobjašnjiv ili preterani umor može biti rani znak upozorenja o predstojećoj bolesti. Ovo podstiče ljude da obrate pažnju na signale svog tela i da ne uklanjaju stalni umor bez razloga.
9. Ne pričajte nikome o svojoj bolesti, inače ćete je pogoršati. Razgovarajte o zdravlju i privući ćete zdravlje.
Ove reči prenose veru u moć pozitivnog razmišljanja i uticaj reči na dobrobit osobe. Razgovor o bolesti ili zadržavanje na njoj može pogoršati stanje, dok fokusiranje na zdravlje i razgovor o njemu može promovisati pozitivno razmišljanje i potencijalno poboljšanje zdravlja. Um ima ogroman uticaj na telo, pa je važno razviti pozitivan stav.
BONUS VIDEO: