Istoričarka umetnosti, likovni kritičar, slikar, likovni pedagog i dizajnerka nakita, Danijela Odabašić opredelila se da, umesto papira, podloga za njena dela bude voda u kojoj nastaju neverovatne kombinacije boja i oblika. Ovaj postupak Danijela koristi po uzoru na staru kinesku tehniku slikanja čajem, dajući na taj način svojoj umetnosti jedinstveni pečat. Digitalne grafike su deo njene izložbe pod nazivom Belo svetlo.

„Reč je o slobodi i o razlivanju boja određenim likovnim elementima koji su meni jako bitni, jer je papir ograničavajuća površina koja nije dozvoljavala da se na pravi način razlivaju čajevi koji imaju svoju strukturu i nisu rastvorljivi. Voda je bolji rastvarač i onda mi je ponudila tu mogućnost da mogu da pravim slobodnije kompozicije. I ne samo to, nego i da taj proces na neki način kontrolišem dok se jedan deo dešava spontano. Te boje se spontano mešaju i ja kažem da je greška najbolji deo slike kada se desi nešto nepredvidivo.

Na procesu sam radila dve godine. Proces može da podrazumeva različite pristupe u zavisnosti od čajeva koje koristim. Sada sam se bazirala na ono što meni najviše odgovara, a to je da koristim šafran koji se jako lepo rastvara i ima divnu zlatnožutu boju, zatim hibiskus, gicijana rastvor i, naravno, lavandu. To su organski čajevi. Uz to, koristim i toplotu jer ona intenzivno rastvara neke oblike. Novi postupak se sastoji i iz toga da zaledim površinu čaja koji se u tom slučaju teže rastvara". Kompleksni proces stvaranja Danijele Odabašić upućuje na nove dimenzije i perspektive naše realnosti. „Sve je malo i alhemijski proces, ali to nije suština i cilj. Samo slikanje čajem je sredstvo da bi se dobila likovnost, a onda da bi se izašlo iz onih okvira kada je slikarstvo u pitanju. Kada ono prestaje da bude prikazivačko, ulazi u prostor intuicije. Vi tada dobijate nešto što nudi veći izbor, dobijate i asocijaciju, a ljudima to pruža i senzacije."

Šta je realnost

„U izložbu Belo svetlo uključila sam multidimenzionalnost, dodala muziku i poeziju i menjala i površine na kojima sam štampala da bi iz druge dimenzije otišlo u treću, pa se opet vratilo u nešto što je muzika. Posmatraču sam postavila pitanje da li je ovo zaista ta realnost za koju se mi grčevito držimo i mislimo da je jedina moguća." Danijela nam priča da je sam momenat rastvaranja čaja vrlo kratak. Taj trenutak kada propušta belo svetlo kroz rastvor, beleži foto aparatom kako bi potom sve prenela na platno i klirit. O izazovima, ali i slobodi ovakvog umetničkog kreiranja, kaže: „Čin stvaranja jeste izazovan u smislu da su vam vreme i trenutak jako bitni. Ali, na neki način me uvodi u jednu filozofiju življenja koja se odnosi na trenutak sada i ovde. Meni je to slikarstvo dalo i neki impuls da u životu postavljam pozicije življenja ne obazirući se na ono što je bilo i na ono što će biti. Tu sam dobila jednu ontološku i filozofsku dimenziju."

Mislite li da je i naša lična kreacija života sastavljena od prolaznih momenata koje obasjava svetlost, a koje zauvek beležimo u svojoj memoriji, kao foto aparatom, pitam je. „Svakako, ne samo mi, već i naše telo pamti sve što nam se dešava. Ali, to i jeste lepota življenja - da kroz neke utiske, događaje i doživljaje u životu pravimo pozicije da napredujemo i da radimo na sebi. To i jeste suština - više iskustava daje smisao i taj princip razvoja ličnosti je suštinski."

Ljiljana Stijaković Singh: Indija bez stereotipa

Kao bazu za slikanje čajem, Danijela je izabrala vodu koja nosi simboliku stvaranja i kreativnosti. „Postoje i eterična ulja koja stavljam, koja rastvaraju te čajeve intenzivno, što je meni potrebno. Kada je voda u pitanju, reč je o toj izvornoj suštinskoj priči o vodi. I ona sama ima svoju energetsku postavku, koja za mene ima posebno mesto. Voda je živa, pokretljiva, čak ima svoju energiju. Postoje religije koje govore da je sve energija - (npr. šintoizam), pa čak i kamen, a naročito nešto što je živo kao voda ili kao vazduh. Svakako, slike upijaju moju energiju, posvećenost i taj trenutak kreacije, koje samim svojim dodirom i prisustvom prenosim kroz slike. To se i pokazalo kroz pozitivne utiske ljudi koji su bili na izložbi. Ispostavilo se da ne prepoznaju samo boje i oblike, oni prepoznaju svetlo na slikama kao uvođenje u neke druge planove koji nisu samo telesni. To je jedna od mojih ličnih poruka - da živimo malo i druge planove koje u svakodnevici vrlo često zaboravljamo."

U digitalnim grafikama ove umetnice pojavljuju se oblici kruga, spirale, trougla i kvadrata. Objašnjava da su oni izraz njene likovne poetike koja se bazira na jednostavnosti i minimalizmu. „Onog trenutka kada prestaje priča, kad retorika nema značaj, kada likovnost preuzima vodeću ulogu - tada nastaju dela koja zadiru u neke prostore univerzalnih vrednosti i arhetipskih kodova koji ne nameću moje lične doživljaje nego svakom pojedincu dozvoljavaju da sam prepozna neke svoje sadržaje.

PageBreak

Tajna prirode i biljaka

Na izložbi se dešavalo da ljudi različito tumače jednu sliku tako što vide različite oblike. Neko je prepoznao majku, dok je neko drugi na istoj slici video kost. Svako je doneo nešto svoje. Zato sam i želela da ova tehnika ne bude klasično prikazivanje pejzaža i ljudi, da nema tu ulogu. Recimo, svetlost na kliritu deluje vrlo relaksirajuće.

Ljudi se uz te slike jako opuste i to im prija jer, svetlo koje prođe kroz tu boju i taj oblik koji nije jasan, lepo utiče na ljude. I prilikom stvaranja kod mene nije postojalo ništa osim lepota, radost i neka povezanost sa prirodom i sa vibracijama. Želim da nastavim u ovom pravcu jer u trenutku stvaranja zaista imam osećaj da sam apsolutno deo prirode. Ne postoje više te podele između mene i nje."

Koliko je bitna materija i forma, a koliko energija ovog mikrokosmosa?

„I jeste to jedna priča o mikro i makro kosmosu. Ako doživimo sebe kao izdvojene iz društva, prirode i čitavog kosmosa uopšte, mi onda ne možemo da budemo povezani sa svojim unutrašnjim bićem i nemamo svest. Upravo glavna ideja i jeste izbor tih biljnih boja, da shvatimo da smo vezani za prirodu i da smo deo te prirode. Ne možemo da budemo odvojeni bez obzira na život koji nam postavlja neke drugačije ritmove u kojima imamo predstavu da pripadamo nekom drugom programu. Mi to nismo. Mikrokosmosi kao kompozicije su harmonični i nose svoju poetiku. Kao ljudi, mi smo mikrokosmosi koji su različiti i ta različitost jeste suštinska jer nas međusobno stimuliše da budemo u nekom interaktivnom odnosu. Ali, na jednom suštinskom planu mi smo, rekla bih, vrlo slični. Često nemamo svest o tome da smo, u stvari, jedno i deo prirode. To nas stavlja u poziciju da budemo u sukobu i da se osećamo emotivno loše. Priča o prirodi meni je suštinska. Meni je religija uzak okvir. Kada kažem priroda mislim na prirodu uopšte. Ne na intelektualnu podelu, nego na slojevitu priču. Suština čoveka je veza sa prirodom i kosmosom."

Čini se kao da je sve povezano sa bojama, oblicima... i biljkama?

„Mi to još uvek nismo shvatili, a stare tradicije nas uče tome. Recimo, Maje, Inke i indijanska kultura su apsolutne zasnovane na biljkama koje ne samo da leče, nego su i vodiči u neke duhovne planove. Mi smo biljke doživeli kao korisnici. A one, u stvari, mogu da nas vode. Tako Indijanci imaju sistem dugogodišnje, vekovne tradicije.

Praktičar kineske tradicionalne medicine Filip Manja: Najvažnija lekcija za razvoj

Koristim ulje lovora u ovom procesu. Lovor ima nekoliko planova, a jedan je duhovni. Ubacujem i ulje mirte - biljke koja je bila poznata još Kleopatri. Odlična je za kožu i Kleopatra ju je koristila kao eliksir mladosti. Slikam u glicerinu i te slike su sapuni sa eteričnim uljima i čajevima za razne tipove kože. Izlagala sam ih kao umetnička dela, jer oni to i jesu, a imaju i upotrebnu ulogu (za razne tipove kože, kao i za problematičnu kožu). Dakle, imam iskustva i u bavljenju organskom kozmetikom. Ta iskustva koja sam imala radeći kreme i sapune, prenela sam i u slikarstvo i stavila ih u poziciju likovnog iskustva. Takođe sam ih prenela i u druge medije. Moja potreba je upravo ta - da dovedem realnost u pitanje - da li je ona isključivo samo ova koju vidimo ili postoje još neke, i gde je istina realnosti."

PageBreak

Energija bele svetlosti

Na Danijelinim slikama, najrazličitije forme koje nastaju razlivanjem čaja daju neverovatan kolorit u rasponu od ljubičastih, narandžastih, tamnosmeđih, plavih i zelenih tonova. Sve ove boje nastaju zahvaljujući čistoj beloj svetlosti koja ih prožima i čija su ekspresija i ekstenzija. Pitam šta predstavlja bela svetlost.

„Verujem u energiju i to mi je veoma bitno. I same te boje imaju svoju energiju jer su zapamtile nešto - da li iz mesta gde su nastale - snimaju u sebi neka učenja i kodove koje mi ljudi još uvek ne možemo da racionalizujemo nego samo osećamo.

Kada sam birala boje, odabrala sam one supstance koje su meni odgovarale. To je moja intuitivna pozicija. Belo svetlo je ovde suštinska stvar. Kada kažem - Ja slikam čajem - ja to zaista radim. Ali, ja slikam i svetlošću. To svetlo je pojačalo i strukturu, oblik i boju i onda ostavljam da posmatrač sam doživi belo svetlo na svoj osoben način, bez želje da mu ja dajem jasne odgovore o tome šta je belo svetlo. Kada se zapitamo šta je, odgovor je pred nama - kao moguć.

Dualizam između svetla i tame postoji i tama i svetlost jesu dva različita plana koja se međusobno pojačavaju i dopunjuju. Podela na dobro i loše je vrlo diskutabilna. Mi kao ljudi moramo da pravimo neke intelektualne pozicije da bismo razumeli ovu priču. Belo svetlo je duhovna priča. Ona nosi prvobitnu, stvaralačku energiju. Jer, slikar je na neki način kreator i taj proces kreacije nalikuje na stvaranje kosmosa. Kada krene u proces stvaranja, on je tvorac, bez želje da bude neko ko je dominantan. On je i provodnik. Dešavalo se da kroz istoriju umetnosti mnogi slikari doživljavaju sebe kao provodnike božanske energije, da je njihova uloga vrlo zanemarljiva u tom kreativnom procesu i da su tu da iznesu ono što im je dato.

Kada imate unutrašnju potrebu da stvarate na taj način, onda je sve lako. Lako je jer nastaje iz mog unutrašnjeg bića i nemam problem da do toga dođem. I ja osećam da je moja uloga i mali zadatak da nešto što sam doživela i osetila prenesem ljudima kako bi mogli da prepoznaju svoju suštinsku prirodu. Ko je spreman da vidi, on će videti. Kada uđem u tu vibraciju, onda i vas uvodim. Jeste li osetili, kao da smo zajedno pravili to?".

Izvor: Sensa