Životni balans je u nama, u izborima koje napravimo, i na nama je da ga unesemo i u život oko sebe. To je prvi utisak koji steknete dok slušate Draganu i Simona Browna, koji filozofiju koju propovedaju punim plućima i sami žive.

Zamislite užurbani zimski radni dan u Londonu, bez obzira na to da li ste tamo bili ili ne. Ljudi ne gledaju kuda idu i žure u konstantnom ubrzanju, sve oko vas je bučno i napada vam percepciju, a vi biste malo tišine da čujete svoje misli. Sad u tu sliku dodajte mirnu oazu jednog lepog stana u Hampsteadu (londonsko Dedinje), pomešajte je sa mirišljavom prodavnicom zdrave hrane i kafeom u trendi zapadnom Londonu i dobićete veštinu izbalansiranog života koju ovo dvoje neverovatnih ljudi živi.

Ona je čigra od energije, sa strašću priča o životu, porodici i ličnim verovanjima i malo-malo spontano se gromoglasno nasmeje ne ostavljajući ni vas ravnodušnim. On odiše mirom, što je još više naglašeno odmerenom pričom i laganim pokretima, kao neki moderni učitelj zena.

Kada ih spojite, dobijete tu savršenu sliku animusa i anime, jina i janga.

Simon je sada predsednik Feng shui udruženja Velike Britanije i Makrobiotičke asocijacije, ali to nisu jedine stvari kojima se bavi, tu su i face reading, wabi sabi, nine ki astrologija, lečenje šiatsuom… Klijenata ima mnogo, od British Airwaysa do Body Shopa, a trenutno je i konsultant na projektu da se jedno mesto u Engleskoj uredi prema principima feng shuija. Dragana i on zajedno pišu knjige, sa dušom po svetu šire svoje znanje na predavanjima i u radu s klijentima, i sa svoja četiri sina sve to posmatraju kao jednu veliku igru.

A kako je sve počelo…PageBreak

Vodiću te samo reci kuda
vodicu_te_samo_reci_kuda_2 Foto: Privatna arhiva

Sajmonova priča

"Ja sam studirao da budem inženjer i neko vreme čak i radio u toj branši. Jedna od stvari u vezi sa naukom jeste i to što mnoge teorije rade samo nekada i pod određenim uslovima, a ljudi zapravo misle da su stalno pouzdane. U to vreme pojavila se dobra knjiga The Dancing Wu Li Masters (an overview of the new physics), koja je na zen i modernu nauku gledala kao na manje-više istu stvar, u smislu da je sve mnogo više mogućnost nego stvarna činjenica.

Moja sestra Melanie prva je otkrila makrobiotiku i sa strašću joj se posvetila. Stalno je u našoj porodici držala predavanja o hrani, što je meni bilo malo odbojno i često smo se prepirali. Na kraju je uspela da me ubedi da probam tako da se hranim samo tri meseca, delom zato što smo u to vreme delili stan, a delom zato što je hrana koju je spremala imala neverovatno dobar ukus. Počeo sam mnogo bolje da se osećam, ono što skuvam nosio sam i na posao i vrlo brzo shvatio da ne mogu da se vratim nekoj drugoj hrani. Počeo sam da odlazim na časove kuvanja i učim što više o makrobiotici.

Kada se Melanie udala za Amerikanca koji je bio makrobiotički učitelj i konsultant, pozvali su me da vodim njihov makrobiotički centar u Americi. Tako sam u potpunosti ušao u makrobiotiku, učeći je, predajući je i živeći je.

Posle nekoliko godina dobio sam poziv da vodim East West Centre u istočnom Londonu; to je bila ogromna zdravstvena fondacija za zajednicu na preko pet spratova, i sve što možete da zamislite da se osamdesetih dešavalo, a većinom poticalo sa Istoka, ali i sa Zapada, mi smo imali. Iz celog sveta ljudi bi dolazili da tu uče; mogli ste da odete na čas joge tokom pauze za ručak, studirate akupunkturu ili pak radite nešto mnogo dugotrajnije. Tokom tih sedam godina koliko sam bio u centru, feng shui postao je mnogo popularniji, a ja sam imao priliku da upoznam ljude poput Takashija Yoshikawa i Williama Speara, doajene feng shuija. Shvatio sam da od toga mogu napraviti karijeru i devedesetih počeo da radim za samoga sebe."

Nastavak članka