Vodiću te samo reci kuda

Zbog zabavljanja sa Albancem dok je još živela u Prištini osamdesetih, porodica joj je postavila ultimatum – oni ili on, ali Dragana nije mogla da bira; tako je završila kao beskućnik i prošla kroz jedno dugo traumatično iskustvo. „Jednu stvar nikada nisam razumela, a to je nacionalna netrpeljivost.

Moja druga strast bili su jezici i odlučila sam da studiram engleski. Tokom studija moj profesor Vlazim Metahysa, zvani Džimi, počeo je da u predavanja ubacuje reč makrobiotika. Nije znao mnogo o tome, ali ono što jeste, prenosio je na jedan tako lak način. I zaista mi je zagolicao maštu. On je uglavnom odgovoran za to što sam ja došla ovde.

Kad sam napuštala Prištinu, Džimi mi je rekao da moram da odem u East West Centre. Trebalo mi je jedno godinu-dve da odem na makrobiotičku konsultaciju, posle koje sam uz listu to do and not to do sve to i pokupovala. Sada mislim da je lista bila užasna, ali tada sam bila jedna od onih ljudi koji vrlo isključivo misle ili to ili ništa. Vratila sam se kući i bukvalno sve izvadila iz kuhinjskih elemenata. Moj tadašnji dečko, Englez koji je bio vrlo blag i lepo vaspitan, kaže: ’Oh, what’s happening darling?’, na šta ja odgovorim: ’We are changing out lifestyle.’ A on će na to: ’WE are? I don’t remember being asked.’

Sledećih nekoliko dana sedela sam sa tanjirom azuki pasulja i mislila kako užasan ukus ima. Ali trećeg dana osećala sam se tako dobro da mi jednostavno nije bilo povratka. Sledeći korak bili su časovi kuvanja, onda sam volontirala u East West Centreu, a potom i radila na menadžerskom mestu, sve dok Simon i ja to nismo zajedno napustili da bismo započeli nešto svoje.PageBreak

Makrobiotika za život

Sedimo u Luscious Organic Cafeu sa Draganom. Kafe odiše toplom atmosferom u kojoj sa prijateljima možete popiti sveže ceđene sokove ili pak pojesti nešto toplo od delikatesa; u radnji su na prvi pogled svi proizvodi pažljivo birani, kao za nas same. Dragana kaže da je Simon oduvek više voleo da piše i da bude samostalan i nezavisan, ali da su želeli da mnogo više budu tu za svoja četiri sina.

„Ja sam više-manje iza svega što Simon radi, pišem recepte, lektorišem njegove knjige gde god da smo, na planini, plaži. Simon kuva, mada nema širok dijapazon; ono što skuva veoma je dobro, samo nije mnogo maštovito, vrlo je zen i jednostavno. Deca uvek kažu: ’Mama, molim te, kuvaj ti’“, priča nam Dragana kroz smeh.

Simon je upravo završio pisanje knjige „Makrobiotika za život“, a Dragana je, naravno, zakuvala i skuvala sve recepte.

„Bili smo u prirodi jedno nedelju dana, sami slikali hranu, a ja sam bukvalno s nogu smišljala recepte. Nisu to recepti koje sam isprobala ne znam koliko puta. Simon bi rekao da bi sad bilo dobro nešto malo od povrća i ja bih videla šta imamo u frižideru. Tako ja volim da kuvam. Kada sam pisala knjigu, moja noćna mora bilo je to što ne znam da kuvam prateći određene mere. Koliko stavim čega? Pa ne znam, prstohvat ovog, prstohvat onog. Masa ljudi toliko nije u dodiru sa hranom.“

Kaže, to je kao kada ljudima treba uputstvo za vožnju. „Naravno da je potreban instruktor vožnje, ali ne da ceo život sedi pored vas.“

U makrobiotici je bitan taj dodir sa unutrašnjim ja i njegovim potrebama i nije jedna stvar jednako dobra i za mene i za vas. Simon veruje da dečja mašta ne zna za granice, u njihovim svetovima sve može da se desi jer oni nisu ograničeni nijednim sistemom verovanja.

„Čim verujete u jednu stvar, vi isključujete milione drugih mogućnosti, jer mi ne možemo da verujemo u kontradiktorne stvari u isto vreme“, objašnjava Simon. „Tako se ljudi uhvate knjiga Michija Kushija i veruju u celu stvar kao svetu istinu, zaglave se u tom sistemu verovanja i skoro da je nemoguće razgovarati o drugim mogućnostima. Stoga, kad god smo imali sastanak u Udruženju poslednjih godina, trudili smo se da se vratimo na zen verziju makrobiotičkog puta a da pri tom to radimo na sebi svojstven način. George Oshawa isticao je važnost non-credo principa i to se najednom izgubilo. Za mene je to ključ svega.“

Dragana objašnjava da su tako i decu vaspitavali i od malih nogu učili da neprekidno sve ispituju i ništa ne uzimaju zdravo za gotovo, uključujući i njene i Simonove ideje.PageBreak

Tamo gde vi želite da budete

Za Simona je intuicija veoma važna za sve što radimo. Konsultacija s njim je holistička i ne ograničava se samo na navike u ishrani; on vas neprekidno ispituje i možda vam se učini da pitanja nemaju veze jedna sa drugim, ali ubrzo, slušajući pažljivo gde su vas vaši intuitivni odgovori doveli, uvidite da vam je Simon po meri skrojio makrobiotički pristup, specifičan i jedinstven za vas. Kao što je George Oshawa smatrao da je makrobiotičar svako ko je zaista zdrav i srećan, bez obzira na to šta jede i da li mu je jelovnik po rigidnim makrobiotičkim pravilima. Ljudska bića imaju neverovatnu sposobnost za samoizlečenje, a kako da to postignemo već intuitivno znamo i zato moramo da naučimo da slušamo šta nam telo govori, šta mu treba, da se preispitujemo i neprekidno budemo otvorenog uma.

„Kada ljudi dođu kod mene, ja im ne pokažem kako da skuvaju miso supicu“, objašnjava Dragana, čiji rad sa klijentima isto tako nije old-school rigidno-konvencionalne makrobiotičke strukture. „Konsultacija traje četiri-pet sati. Počnemo laganim vežbama disanja, pa ih ja energetski pripremim ezoteričkom masažom lica. Uvek želim da znam gde se trenutno nalaze u svojim životima i gde bi želeli da budu, a tek onda igramo se hranom, jer ja smatram da je to samo mali deo onoga što postoji.“

Simon kaže da mu se ljudi najčešće žale na stres ili na ono što oni percipiraju kao stres. „Hajde da kažemo da nam se sada ništa nije desilo i da ne postoji razlog zbog kojeg bi trebalo da budemo pod stresom, ali mi u glavi možda imamo razlog. Kada stvaramo druge razloge, obično smo u prošlosti ili sadašnjosti, a nismo u ovom trenutku. Dobra stvar oko wabi sabi jeste to što nas vraća u sadašnji trenutak. Kada smo tu, mi samo osećamo nešto, svoj dah u telu, slušamo muziku – i ne možemo biti pod stresom. Zato moramo da izađemo iz trenutka i vratimo se u svoje glave. I tu ponovo izlažemo sebe stresu. Ali čak i kad se vratimo u svoju glavu, i dalje imamo izbor; ne moramo da dozvolimo stresu da nas ophrva, vrlo je lako napraviti taj izbor.“

A šta sada rade i kakvi su im planovi?

„Upravo sam završio knjigu i danas mi je poslednja šansa da napravim neke izmene. Pre nekoliko dana bio sam vrlo zauzet radeći izveštaj za feng shui grada, sutra dolaze neki ljudi na šiatsu lečenje. Svaki dan je drugačiji, ja sam jedan od onih ljudi kojima lako postane dosadno. Kao inženjer imao sam taj problem – raditi istu stvar suviše dugo“, kaže Simon.

Dragana bi volela da najzad otvori restoran sa dobrom hranom, ali da ga kombinuje sa dodatnom kuhinjom gde bi ljudi mogli da dolaze na časove, kao i sobama za razne holističke tretmane; ja pomišljam na novi East West Centre. U planu joj je da se više posveti kursevima za ezoterično lečenje i nađe neki prostor koji je bliži njihovoj kući. „Life is not designed for travelling; what a waste.“

Trenutno piše i tri knjige. Jedna je njena biografija, drugu piše sa prijateljicom Ljiljanom iz Beograda, a treća počinje od momenta kada više dolazi u dodir sa svojim srcem kroz ezoteričko lečenje i zvaće se „Ruralni Buda“. Sa velikim osmehom Dragana priznaje da je sve inspiriše i citira: „Spokojstvo ne znači biti slobodan od oluje, nego imati mir usred oluje.“

A mi, da se vratimo na početak, stavite BITI ispred IMATI. Svi bi trebalo da naučimo da je sloboda besplatna i da ne zavisi ni od kakvih spoljašnjih faktora, već samo i isključivo od nas samih.