Muzika koja diše: kreativnost, ljubav i lepota sadržana u notama Lene Kovačević

Inspiracija Lenu Kovačević vodi na najzanimljivija mesta, probija granice i zahvata prostore, dajući nam priliku da uživamo u njenom radu. Zavirivši na trenutak u svet ove umetnice, saznajem zašto voli džez i muziku uopšte, šta joj je duhovna hrana i kako je svoju najveću strast pretvorila u svakodnevni posao. Kao muzičarka i kompozitorka stvara kolaže pop i džez zvuka, koji su povremeno obojeni i tradicionalnim pesmama Balkana, a inspirišu je najrazličitiji umetnici i stilovi, od Divne Ljubojević i duhovne muzike, zatim nekih pevača sa Istoka, tradicije, klasike, poput Čečilije Bartoli ili džeza Dajane Kral, preko ritmova koje donose The Weekend i Duft Pank, pa sve do Ališe Kiz i soula Arete Frenklin...

Biti žena nije jednostavno. Biti u poslu i biti žena podrazumeva još i dodatni teret, treba više vremena da steknemo ono pravo samopouzdanje i podršku, i zato je važno da to što tražimo, pre svega, tražimo i pronalazimo iznutra.

Održali ste koncert „Sa ženske strane jastuka”, u organizaciji M. B. Bajage, i to nije prvi put da ste humanitarno angažovani. Kako da negujemo altruizam, uključujući brigu o životnoj sredini, biljnom i životinjskom svetu, u skladu sa svojim mogućnostima?

Bez empatije, bez humanosti, saosećanja i duboke želje da pomognemo jedni drugima, zaista celo naše biće nema onaj potpuni smisao, niti poznaje koliku satisfakciju donosi davanje. Svaka vrsta inicijative ovog tipa za mene je inspirativna. Između ostalog, bila sam ponosna što su moji „Džezeri” (album omaž Bajaginim pesmama) nastali pre ove ideje, koja je tako dobro disala na sceni. Skup nekih divnih ženskih vokala – Divna Ljubojević, Amira Medunjanin – veče za pamćenje, s dobrim razlogom na kraju večeri.

Empatija i želja da se pomogne drugima je ono što osobu čini lepom iznutra. Pored toga, poznati ste i po svojoj prirodnoj fizičkoj lepoti. Na koji način negujete i održavate tu unutrašnju i spoljašnju lepotu, i pronalazite balans u savremenom načinu života?

Trudim se da me nekako ovo vreme ne samelje, doslovno, ovaj tempo, brige, trka i jurnjava, telefon… Pre svega sam majka i supruga, puno radim, i da bih imala balans koji nekako diše i funkcioniše, zaista je potrebno energije i truda. Verujuća sam osoba i odmalena volim veru, i ta duhovna hrana je nešto bez čega ne bih mogla da živim ovaj život, za koji sam neizmerno zahvalna. Takođe, verujem u negu iznutra i ponosna sam što sam postala ambasador i deo tima za Nice Collagen Drink. Odavno verujem u ideju nadoknade kolagena koji vremenom gubimo, i drago mi je što je jedan ovakav proizvod, sa svim svojim kvalitetima iznutra, ali i spolja, sada dostupan u Srbiji. Pouzdano znam da će se vaše čitateljke složiti, a mnoge moje prijateljice već sa zadovoljstvom koriste Nice.

Iz srca slikara: priča o Vinsentu Van Gogu oslikana na filmskom platnu

Istrajavate u komponovanju i interpretiranju kvalitetne muzike. Koliko je, pored vrednog rada, bitno neprekidno usavršavanje?

Nekako, na moju sreću i „nesreću”, uvek posmatram stvari iz ugla kao da sam na samom početku i da sam tek zakoračila prvi korak. Ne uveličavam stvari u svojim očima i kada čitam hvalospeve ili čujem kritike, nekako gledam uvek ispred sebe, u smislu šta treba dalje raditi i kuda me inspiracija vodi, a vodi me na zanimljiva mesta. Nemam ništa protiv komercijalizacije, ako se ne gubi kvalitet. Cafe se sluša u celom regionu, to i jeste zbog toga što je pesma komercijalna. Samo ne volim loše zvuke zarad uspeha, loš kvalitet radi dodvoravanja konzumentima. Radujem se mnogo novoj muzici i pesmama koje uskoro treba da budu snimljene.

Zašto je džez za Vas značajan kao pravac i kako ste ga zavoleli? Da li „koketiranje” sa drugim muzičkim pravcima može da približi džez ljudima?

Džez mi je, nakon bavljenja klasičnom muzikom, od detinjstva davao jednu drugu dimenziju slobodeimprovizacije, i taj osećaj me je vodio na studije u Amsterdam. S druge strane, rasla sam uz zapadnu muziku i studirala je, a dolazim sa ovih prostora, genetika je tu. Cafe je, sada mi je sasvim jasno, pomirio Istok i Zapad u meni.

Na koji način održavate strast neophodnu za stvaranje „muzičke čarolije”, kako ne biste „upali” u rutinu?

Upadate u rutinu kroz druge segmente posla, kojih je – u slučaju kada volite da imate puno kontrole kao što ja volim – i previše nekada. Muzika je neodvojiva od mene, zavolela sam je kao dete i mnogo je više od profesije. To je velika strast i smatram ogromnim, ogromnim Blagoslovom što je upravo jedna velika strast i potreba postala i posao. U mojim očima, to je put ka srećnom životu, da od strasti napravite svoj svakodnevni posao.

Neki poslovi nisu više rezervisani samo za muškarce: ako pratiite svoje snove, možete se baviti bilo kojim poslom

Može li muzika da „leči” svojim zvukom, tonovima i vibracijama, ali i rečima?

O, da, muzika je ozbiljan lek i terapija. Zašto toliko osećamo i volimo neku muziku u odnosu na drugu? I bez obzira na to što nismo saglasni sa nečijim ukusom, činjenica je da svako u muzici koju voli pronalazi i lek. Na fakultetu u Holandiji sam pričala sa kolegama koji su, pre dolaska u Amsterdam, u Nemačkoj studirali muzičku terapiju, i bila sam zaista duboko iznenađena mnogim informacijama. To je ono što mi osećamo na nivou nesvesnog. Muzika je moćno oružje za dušu.

Novi singl Cafe postao je veliki hit, te nam slede i verzije ove pesme na drugim jezicima. Šta muziku čini univerzalnim jezikom koji spaja najrazličitije ljude, kulture i nacije?

Upravo ta vibracija. Muzika nosi neku vibraciju duše, kada poseduje određeni kvalitet. Zato volim Stinga, Enia Morikonea, pa i Erosa Ramacotija, Adel… Postoji ta vibracija za koju nam ne treba da razumemo tekst. Pesma Despasito je odličan primer. Na moju sreću, Cafe nosi tu vibraciju i beskrajno mi je drago što se francuska verzija pesme emituje na radiju nacionalne frekvencije u Austriji i Nemačkoj. Uskoro, Bože zdravlja, treba da izađe u Francuskoj.

Izvor: Lovesensa