Napustila je svoj posao i preselila se na Bali: sada brine o slonovima, šeta bosa i nikada nije bila srećnija

Zagrebačka preduzetnica JasminkaHerceg odlučila je biti promena kojoj se mnogi od nas nadaju, a nikad ne naprave iskorak prema napred. Ostavivši iza sebe Zagreb i sve materijalno što je posedovala, svoj novi život započela je u indonezijskoj prašumi. Ovoga puta radi ostvarenja velikog i važnog cilja – očuvanja divljih životinja i ekosistema za generacije koje dolaze

Postavši globalni voditelj projekta Rise Against Extinction koji je pokrenula organizacija za zaštitu životinja I Stand With My Pack (ISWMP) preselila se u Indoneziju. Cilj tog projekta je opstanak ugroženih vrsta na našoj planeti, među kojima su slonovi na indonezijskom otoku Sumatri, kao i tamošnji nosorozi, tigrovi, orangutani, medvedi...

Sumatranski nacionalni park Gunung Leuser, poznat i kao Leuser Ecosystem, poslednje je utočište na Zemlji za sve spomenute životinjske vrste, gde zajedno obitavaju u divljini. Ova golema prašuma ujedno je posebno važna za celokupan život na planetu jer proizvodi čak petinu ukupne količine kiseonika u Zemljinoj atmosferi.

Zbog izuzetne bioraznolikosti Gunung Leuser često nazivaju rajem, ali sve je manje idiličan i ne liči na raj. Proizvođači palminog ulja i kaučuka, naime, nastoje iskrčiti prašumu kako bi svoje plantaže proširili, a krivolovci vrebaju životinje, naročito slonove jer i dalje vlada velika potražnja za njihovim kljovama, odnosno slonovačom.

Živim neopterećeno i ne zanimaju me potrošački trendovi

"Još pre dva decenije u ovom je području živelo 50.000 sumatranskih slonova, a danas se procenjuje da se njihov broj kreće od 2 500 do 2 800. Ako slonovi nestanu, to se tiče svih nas jer oni su ključni za ravnotežu u eko sistemu. Slikovito rečeno, održavaju 'infrastrukturu' prašume, čineći je prohodnijom i prozračnijom, a to, među ostalim, znači da pospešuju proizvodnju kiseonika. Slonovska stopala ostavljaju velika udubljenja u tlu, pa se u njima nakuplja kišnica, pa druge životinjske vrste tako nalaze pitku vodu“, objašnjava Jasminka.

Među njenim zadacima da u sklopu projekta Rise Against Extinction na globalnom nivou nadgleda, povezuje i usklađuje akcije obnove staništa za sumatranske slonove (na primer, otkupljivanje područja na kojima su bile plantaže i njihovo ponovno pošumljivanje), kao i akcije kojima se sprečavaju sukobi ljudi i slonova. Na taj način i druge divlje životinje dobivaju sigurnije stanište.

Uvid u srce sumatranske divljine potaknuo je Jasminku da u potpunosti promeni svoje „stanište“ i stavove. Razdelila je ili rasprodala gotovo sve što je posedovala u Zagrebu, od kozmetičkog salona koji je prepustila dugogodišnjim saradnicama, do domaćinstva, knjiga, odeće i drugih (bez)brojnih predmeta prikupljenih u tipično zapadnjačkom načinu života.

„Trebalo mi je mnogo energije da svoje stvari, od onih najmanjih poput USB memorijskih stikova do najvećih poput mašine za pranje veša, zbrinem na održiv način, kako bi i dalje ostali 'udomljeni'. Sad živim neopterećeno, među ljudima koji nisu skloni materijalizmu i ne zanimaju ih potrošački trendovi. Kažu da je u tropima dovoljno imati nekoliko haljina i majica i dva para japanki, i to je zaista tako“, kaže Jasminka koju su njeni indonezijski prijatelji i saradnici prozvali Jazz.

Taj lepršavi nadimak odgovara njenoj novoj svakidašnjici u priobalnom selu Canggu na Baliju. Ujutru je razbuđuje, a naveče uljuljkuje u san šum Tihog i Indijskog okeana koji se susreću u indonezijskom arhipelagu. Obožava hodati bosa i pijuckati kokosovu vodu iz sveže ubranih plodova. Postala je veganka, što je u indonezijskom podneblju vrlo jednostavno jer se ishrana tradicionalno temelji na obilju ukusnog voća, povrća, pirinča i začina.

Najlepši rođendanski dar

U Indoneziji je otkrila novu lakoću i smislenost postojanja. Sada, gledajući to, svesna je da se to nije dogodilo u trenutku, nego je želja za preokretom dugo tinjala u njoj.

„Proteklih deset godina najviše sam se bavila tretmanima u salonu, poslovnom papirologijom, planiranjem... Slobodni dani bili su retkost, uopšte nisam imala pravi godišnji odmor. Od kada se moja prijateljica Irena Bartolec, učiteljica ashtanga joge, preselila u Canggu na Baliju, često me pozivala da je posetim.

PageBreak

Napokon sam u leto 2017. godine odlučila otići kod nje i za rođendan sam sama sebi poklonila avionsku kartu za Bali. Dve nedelje sam istraživala Canggu i okruženje, upijajući kulturu, običaje, prekrasnu prirodu, finu hranu... Kada sam se vratila u Zagreb, znala sam da moram ponovo otići u Indoneziju. Tako je sve počelo“, priseća se Jasminka koja je nakon mesec dana u rukama opet imala avionsku kartu za Bali – ovaj put za boravak od tri ipo nedelje, iako je znala da neće biti lako organizovati rad u salonu dok ona opet bude na drugom kraju sveta. Naposletku je uspjela sve posložiti tako što je po cele dane radila pre putovanja, kao i po povratku, da bi nadoknadila.

„Za vreme mog ponovnog boravka na Baliju još sam se više zaljubila u selo Canggu i celo ostrvo. Zadivila su me i okola ostrva Nusa Penida i Nusa Lembongan, ali odlazak na Sumatru promijenio je moj život iz korena. Naime, već duže vrijeme aktivista sam za zaštitu životinja, a uoči drugog putovanja u Indoneziju saznala sam da se na Sumatri nalazi nacionalni park Leuser Ecosystem gde se tamošnje vrste slonova i drugih životinja nastoje spasiti od izumiranja. Dok sam razmišljala kako ću uopšte stići tamo (jer ta je prašuma od Balija udaljena četiri sata leta, a potom još i četiri sata vožnje automobilom), javila mi se koleginica koja poznaje radnike Leuser Ecosystema! Zaizsa, u životu ništa nije slučajno, sve se događa u pravo vreme“, tvrdi Jasminka.

Sve se povezalo tako što je istog dana kada je poželela posjetiti prašumu Leuser, Jasminka telefonski razgovarala s Alexandrom Schiffer, predsednicom američke organizacije I Stand With My Pack (ISWMP) koja zbrinjava napuštene i zlostavljane pse i druge životinje u Los Angelesu, a podržava i zaštitu životinja širom sveta. Bio je to uobičajen telefonski poziv jer Jasminka je s Alexandrom već godinama sarađivala u hrvatskim i regionalnim projektima zaštite životinja. Usput su razgovarale i o Jasminkinim planovima da sa Balija ode na Sumatru i ustanovile da se preko ISWMP-a može izravno povezati sa tamošnjim aktivistima. Pustolovina je započela!

Zapadnjački tempo života onemogućuje nas da razmišljamo svojom glavom

Po dolasku na Bali odletela je dalje na Sumatru i provela nedelju dana u selu Tangkahan, na rubu nacionalnog parka Leuser Ecosystem, gde se brinu o slonovima spašenim iz sukoba sa ljudima.

„Bilo je to nezaboravno iskustvo, ne samo zbog tih prekrasnih životinja koje su osvojile moje srce, nego i zato što sam tamo doputovala sama i boravila u prašumi među potpunim neznancima, bez telefonske veze. Nije mi bila ni potrebna jer sam se snažno emocionalno povezala s tamošnjom zajednicom i njihovim problemima. Dok se na Zapadu opušteno gricka čips i mnogi drugi proizvodi s palminim uljem, zbog tog se ulja u Indoneziji uništavaju golema prostranstva divljine, a ljudi za malo novca teško rade na plantažama. Postala sam svesna da kao pripadnica zapadnjačkog društva snosim dio odgovornosti za to te da želim svojim delovanjem pridoneti promjeni nabolje“, ističe Jasminka.

Kad se nakon drugog putovanja vratila u Zagreb, potkraj 2018. godine, mesecima je preispitivala sebe: treba li sve čime se dosad bavila ostaviti za sobom i preseliti se u Indoneziju? Ponovo ju je razgovor s Alexandrom Schiffer odveo bliže tomu jer Alexandra joj je kao predsednica organizacije I Stand With My Pack predložila da postane globalnom voditeljkom projekta za zaštitu ugroženih životinjskih vrsta Rise Against Extinction koji se provodi širom svieta, uključujući Sumatru.

Pre konačne odluke, Jasminka je na proleće napravila generalnu probu provevši u Indoneziji tri meseca, s još snažnijim osećajem da tamo pripada: „Indonežani su vrlo otvoreni i ljubazni, a sviđa mi se i njihova ležernost. Gde god dođete, oko vas su ljudi s kojima se možete družiti. U njihovom načinu života ime neke posebne prijatnosti i nežnosti.“

Prihvativši Alexandrinu ponudu, Jasminka se početkom 2020. godine preselila na Bali, u omiljeni joj Canggu, nazvavši ga bazom iz koje će, prema potrebi, odlaziti na Sumatru, u središnjicu ISWMP-a u Los Angelesu i u rodni Zagreb.

„Moja misija nije samo zaštita životinja i ekosistema nego i osvešćivanje ljudi da se trebaju osloboditi konzumerizma. Ni sama pre nisam bila svesna koliko me zapadnjački tempo života onemogućava da razmišljam svojom glavom. Više se ne obazirem na reklamne poruke; jednostavno gledam svet onakvim kakav on jeste, a ne kakvim ga predstavljaju da bi trebao biti“, kaže Jasminka. Ističe da ju je preduzetničko iskustvo naučilo da neprestano treba raditi na sebi, postavlja ciljeve na duge staze i imati hrabrosti upustiti se u nešto novo.

„Drago mi je što je moja priča drugima inspirativna, a biće mi još draže ako ih time podstaknem da barem u najmanjoj mogućoj meri ostvare pomak nabolje; živeći jednostavnije i smislenije, negujući i čuvajući svet koji svi trebamo deliti. Ne možemo samo govoriti da želimo promenu, nego mi sami trebamo biti ta promena“, zaključuje Jasminka Herceg.

Foto: Shutterstock/Ilustracija

Izvor: Sensa.hr