“Volim mape, jer lažu.
Jer ne dopuštaju pristup nasrtljivoj istini.
Jer su velikodušne, s prostodušnim humorom
Rasprostiru mi na stolu svet
Ne s ovog sveta.”

Poslednji stihovi velike poljske pesnikinje Vislave Šimborske sakupljene u knjizi “Dovoljno” izlaze na srpskom kao prvi prevod ove knjige u svetu.

U svojim pesmama, umetnica sa humorom i mudrošću govori o životu. Svakodnevne pojave u kojima na prvi pogled većina nas ne vidi lepotu dobijaju živopisne nijanse kroz njene reči. Od sećanja na prvu ljubav do sveprisutosti neba, sve pesme sadrže pažljivo ispletene niti životne filozofije prkosne Šimborske.

Možda je upravo uzvišeni inat njene poezije ono što je čini bliskim čitaocima iz Srbije. Čak je jednu od svojih pesama, “Uljudnost slepih” posvetila Savezu slepih Beograda, što samo govori u prilog tome da njena dela, kao duša ili ljubav, ne poznaju granice.