Inspirisan pričama o nemačkim utopljenicima koje je more izbacilo na danske obale, Zajler je svom romanu dodao dokumentaristički epilog o sudbini stvarnih begunaca iz Istočne Nemačke. "Oni su transportovani u Kopenhagen na forenzička ispitivanja, ali je njihova dalja sudbina nepoznata. Zapitao sam se šta se desilo s njima. Gde oni odlaze? I morao sam da otputujem u Kopenhagen i otkrijem.

Moje istraživanje se završilo u tom vrlo detaljnom epilogu". Iako je to poglavlje istorije Nemačke Demokratske Republike do sada malo obrađeno, zvanična statistika navodi da je 179 ljudi stradalo bežeći iz Istočne Nemačke preko Baltičkog mora, dok se mnogi vode kao nestali i ne zna se šta se desilo s njima. Zajlerova priča je svojevrsni rekvijem palim beguncima u slobodu.

"Kruso" je roman prvenac Luca Zajlera, i on ranije nije prevođen na srpski jezik. Svakako, nemačkoj čitalačkoj publici nije nepoznat. Iza sebe ima brojne nagrade za svoje pesme, eseje i kratke priče, od kojih mnoge vrlo dirljivo opisuju industrijske regije u Istočnoj Nemačkoj, gde je i sam odrastao. "Nije svaki događaj u životu dovoljno interesantna tema za roman od 500 strana, ali u mom slučaju bila dobra polazna tačka. 'Kruso' nije autobiografska priča, ali i ja sam prao sudove na Hidenzeu tokom leta.

Verujem, čak i danas, da je Hidenze najlepše ostrvo na svetu", kaže pisac. Naime, za razliku od Defoovih junaka, Ed i Kruso su umesto na Karipskim, zatočeni na ostrvu Hidenze, koje je bilo popularna destinacija za disidente iz Istočne Nemačke koji bi radili sezonske poslove u barovima ili hotelima, baš kao što to čini i Ed u knjizi. Odatle su mnogi pokušavali da organizuju zajednička bekstva preko Baltičkog mora, ali je taj put samo nekima doneo sreću, dok je mnoge odveo u smrt.

Ovaj ostrvski roman okuplja ekscentrike, nekonvencionalne mislioce, borce za slobodu, ljude koji su želeli da pobegnu iz Istočne Nemačke. On je neka vrsta obrnute Robinzonijade, istkana oko neobičnog prijateljstva dve ranjene duše, Eda i Krusoa. "Glavni lik je Ed. On stalno priča o tome kako traga za pravim muškim prijateljstvom", pričao je za portal dw.de 9. oktobra 2014. godine autor romana, Luc Zajler.

"Kruso je kao kum, guru, koji nudi Edu da ga uzme pod zaštitu. Ed stalno razmišlja o tome kako je bilo i ponavlja: 'Uvek sam imao najboljeg prijatelja u životu'. I želi da ga ima ponovo. Postoji ta čežnja u nemu." Žiri za dodelu Nemačke književne nagrade posebno je istakao piščevu sposobnost da i vrlo složene teme učini prijemčivim, kao i njegovo poetično, senzitivno i magično poigravanje jezikom.