Da, mislim da je svet zapao u lavirint copy-paste kulture, ali i male modifikacije, različit kontekst i nova publika predstavljaju napredak - kaže Maja Vidaković, arhitekta i dizajnerka.
Mislim da je mit o nemanju vremena izmišljen. Mene to podseća na zastarevanje računara: kad kupiš računar, on neko vreme radi brzo i dobro, onda se "nešto desi" i postane spor. Da li se konkretan računar usporio ili nas tehnologija i tržište mame "ljućim" i bržim mašinama? Tako nam i savremeno okruženje kreira nove vrste gladi, postavlja više ciljeve, nove izazove u kojima, shodno ambicijama, kad-tad dolazimo do pitanja fizičke i mentalne izdržljivosti.
Dan ipak ima 24 sata. Vreme je isto, ali su očekivanja rezultata u ta 24 sata porasla. Ključ je u meri. Kod mene to nekako dobro funkcioniše, verovatno i zato što sam "sama svoj gazda". Kada me nešto optereti, ili me uplaši kolotečina, dam sebi oduška tako što tog dana ne odem u studio nego na Adu da vozim rolere. Znam da je to privilegija, ali takođe verujem da ljudi sami biraju put. Ne verujem u jadikovke o poslu, životu... Verujem u promene nabolje. To je možda i razlog što sam se posle rada u nekoliko kolektiva (Arhitektonski fakultet, BK televizija, Kramer Desigh Group, NYC) odlučila za samostalnu karijeru, i za nove, fleksibilne oblike udruživanja i saradnje sa drugim kreativnim ljudima. Mi se veoma zabavljamo u svom studiju Re:miks, kao neki razred. U studiju se skupljamo oko pola deset, prvi deo dana uvek nešto diskutujemo, brainstormiramo, polemišemo, razmenjujemo. Iz toga izlaze veoma zabavne ideje. Zatim pravimo pauzu za ručak, pa onda opet radimo, radimo, radimo, a ljudi dolaze, odlaze, kao u Warholovom Factoryju. Nekada se desi da zaginemo, ali to je priroda našeg posla. Teško je kreativca svesti na radno vreme. Stresove kompenziram jogom, prijateljima, stalnim podsećanjem na to da se "jednom živi".
Na sve strane sveta!
Zarobljavanje u fah me užasava. Interdisciplinarnost je lek za moju radoznalost. Saradnja sa različitim talentovanim umovima je mentalna hrana i jedini način profesionalnog funkcionisanja. U prirodi mi je da sam aktivna na nekoliko strana, tako dajem svoj maksimum. Naravno, uvek ima novih izazova i ja često ističem da na listi mojih aktivnosti nedostaje još samo da snimim ploču. Važno je imati ideje. Sa drugarima u "Mikseru" pokrećem liniju majica sa motivima vezanim za našu generaciju, ikonografijom koja nam je bliska, a bila bi ultra cool i nekom iz Brazila ili Danske.
Punjenje baterija!
Kako možeš da ideš na letovanje dva meseca? pitaju me svi. Onda im objasnim da sam ja dete prosvetnog radnika, da sam navikla na pravi letnji raspust i da ne mogu toga da se odreknem. Letnjim putovanjima punim baterije za predstojeću radnu godinu. Imam kuću na Visu, tamo provodim skoro mesec dana, tamo čitam, nadišem se vazduha, nagledam neba, uživam u moru. Pred kraj leta sledi neko "urbano" putovanje, u Njujork, Veneciju, London, gde se odvijaju značajni stručni događaji i gde na drugi način punim baterije, stičem informacije, obnavljam inspiracije. Tamo spajam lepo i korisno. U Americi uvek pomalo i radim, tako da nije reč o odmoru u klasičnom smislu. Zbog tako osmišljenog leta, kada se vratim u Beograd i kada me posao uzme pod svoje, nisam nikada hronično umorna. Kada ti je posao strast i kada ga doživljavaš kao igru, stvari idu same od sebe, i ništa nije teško. Ipak, trudim se da usred dnevnog tajfuna napravim prostor za užitke van posla, da malo usporim i vidim gde sam.
"Kuvanje" u grupi!
Smatram da jedan čovek sam ne može da menja svet. Drago mi je što su oko mene uvek pametni, zanimljivi ljudi, i što smo počeli da "zakuvavamo" neke važne kreativne procese. Po povratku iz Njujorka zatekla me je atmosfera letargije, u kojoj su ideje u samom povoju osuđene na poraz. Družim se i radim sa ljudima koji ne pristaju na to. Nije reč o buntu, već o konstruktivnosti i ljubavi prema životu. Povratak iz Njujorka bio je rizik, ali veoma promišljena odluka da nešto stvaram u svojoj zemlji, sa svojim prijateljima. Za mene je uspeh kada pogledaš unazad i ne osetiš kajanje.
Eko serbia!
Zvuči preuranjemo, ali Srbija se lagano ekološki budi. Moguće je pronaći osvešćenog sagovornika koji te neće gledati kao da buncaš neku ezoteričnu new age filozofiju. Sve češće čujem za projekte koji se dotiču ekoloških tema. I mi u dizajn studiju trudimo se da u projekte uvodimo elemente očuvanja životne sredine, dok s druge strane, u okviru aktivnosti kulturnih organizacija "Mikser" i BDW, edukujemo javnost i pokrećemo ekološka pitanja.
