Ako niste znali. baš danas se obeležava Svetski dan veganstva – globalna proslava pozitivnog uticaja koji ovaj način ishrane ima na planetu i pojedince. Svakog 1. novembra od 1994. godine podsećamo se zašto je važno da istražimo bogatstvo sveta celovite biljne ishrane i njenog uticaja na svet. Veganstvo podrazumeva ishranu koja ne koristi bilo kakve proizvode životinjskog porekla ali podrazumeva, u širem smislu, stil života koji je posvećen očuvanju planete, pa tako mnogi vegani ne koriste bilo kakve proizvode uključujući odeću ili kozmetiku koja uključuje životinje.
Kada razmislimo o razlozima koji nas obično usmere da promenimo način ishrane u nekom zdravijem smeru obično dođemo do toga da je u osnovi svega neki zdravstveni problem koji smo poželeli da rešimo. Međutim, sjajna stvar kod promena jeste što nam otvore potpuno nov svet mogućnosti i izbora kojih do tada nismo bili svesni.
U slučaju veganske ishrane postoje mnoge zablude i pogrešne informacije, a mi smo pitali Nevenu Veselinović, stručnjaka za celovitu biljnu ishranu u medicinske svrhe da nam objasni šta zapravo podrazumeva veganska ishrana iz svog bogatog iskustva. I nismo se slučajno obratili Neveni – ona je već 10 godina vegan, a isto toliko upoznaje i druge o bogatstvu ukusa veganske hrane kroz onlajn platformu, ketering i u osvežavajućoj atmosferi veganskog bara.
Koje su glavne karakteristike veganske ishrane i šta, prema tvom iskustvu, ljudi prvo primete kada krenu "biljnim putem"?
Veganska ishrana nije apriori zdrava, mnogi joj se priklanaju iz etičkih razloga koji osim nenasilja podrazumevaju i ekološku osvešćenost. I to je vrlo važan segment. Ja sam kao zdravstveni radnik koji se bavi nutritivni aspektim hrane izabrala da moj primarni pravac predstavljanja biljne ishrane bude aspekt delovanja na ljudsko zdravlje. Celovita biljna ishrana je puna minerala i vitamina, enzima, antioksidanasa i ljudi koji joj daju šansu uglavnom prvo osete povećan priliv energije, bolji san, lakše varenje, razbuđivaje i veću izdržljivost.
Koje su najčešće zablude ili mitovi sa kojima si se susrela kada je veganska ishrana u pitanju?
Najčešći mitovi su da je siromašna ukusom, da nema dovoljno proteina i da deca u razvoju ne mogu biti na biljnoj ishrani, te da se na njoj ne može biti “punokrvan”. Uglavnom to. A zapravo je ona, ako je celovita bilja ishrana u pitanju, u svemu navedenom superiornija. Sportisti na ovakvoj ishrani povećavaju izdržljivost i dotok kiseonika, te pretvaranje hrane u energiju.
Često se biljna ishrana u našoj kulturi doživljava kao "slabašna" tj. nedovoljna za svakodnevne napore i potrebe organizma. Koje činjenice mogu da posluže da se razveju ova uverenja?
Upravo ove koje sam gore navela. Obiluje mikronutrijentima, ali i makro. Dobro izbalansirana, može biti zasitna i lako svarljiva.
Klice i mikribilje pored aminokiselina, obiluju i prebioticima i probioticima i omogućavaju pH uravnoteženje što je preduslov za usvajanje hranljivih sastojaka.
Biljni proizvodi, poput mahunarki i pseudo žitarica - poput kinoe i heljde - obiluju ne samo belančevinama, već i važnim mineralima poput gvožđa i magnezijuma, ali i kvercetinom (taksifolin) jednim od najjačih antioksidanasa na svetu, koji se još nalazi u ljusci neprskane ili organske crvene jabuke i crnog luka.
Šta je tebe opredelilo da se posvetiš veganskoj ishrani, ali i edukaciji u ovom polju?
Stručno srednjoškolsko obrazovanje farmaceutskog tehničara me je potkovalo znanjem iz fiziologije, ali i anatomije i hemije i opredelilo za PMF na kom sam na budžetu stidirala neorgansku hemiju, ali zbog jakih hemikalija, na svakodnevnim stručnim vežbama u labaratoriji, na koje sam postala izuzetno osetljiva i, istini za volju, razočaranja u praktični program, sa druge godine sam otišla na geopolitiku i nakon toga na marketing i PR.
Iako sam se vrlo brzo zaposlila u multinacionalnoj marketinškoj agenciji, a potom vodila sektor komunikacija u jednoj korporaciji, ostala sam verna ideji popravljanja ljudskog zdravlja i nastavila da produbljujem znanje i iskustvo.
Već 20 godina ne jedem meso, 10 sam vegan, koliko radim i kao ugostitelj kroz zdravi ketering, a šest godina se bavim i individualnim i grupnim radom sa ljudima u oblasti ishrane bazirane na biljkama i makrobioticiu medicinske svrhe.
Šta uvek imaš u svojoj kuhinji od namirnica?
Klice i mikribilje, voće i zeleniš, mahunarke, kinou i heljdu, integralne žitarice, đumbir, organski kakao i ostalu superhranu poput praha ječmene i speltine trave, medicinskih gljiva i organska biljna mleka.
Nedavno je bila i promocija veganskog menija u restoranu Legat 1093; šta je bilo na meniju i šta te je inspirisalo i vodilo u kreiranju?
To je prvi i jedini ovakav pristup veganskoj ishrani u regionu, a koliko znam i šire, da u fine dining restoranu imate potpuno izbalansiran, a pritom zaista ukusan, veganski meni pun ukusa, od predjela do dezerta.
Inspiraciju kao i uvek nalazim u prirodi i u dubini svoje duše, tu su sva potrebna znanja koja polako otkrivam, kako se više opuštam i prepuštam svojoj pravoj prirodi.
Vodila me je kao i uvek ljubav prema ljudima i želja da dobiju najbolje i najkvalitetnije i da se uvere da nije sve što je zdravo i dobro - dosadno i bezukusno.
(Sensa)
BONUS VIDEO: