Da makrobiotika uopšte ne mora biti stroga i komplikovana dokazala nam je vesela Irkinja Aine McAteer, poznata svetska kuvarica. Samo za Sensu govori o vlastitim iskustvima i prvim koracima prema zdravijoj ishrani kojom je izlečila zdravstvene probleme, ali i o načinima na koje „bezbolno” možemo povećati energiju i izbaciti štetne sastojke iz jelovnika.

Jedna od vodećih makrobiotičkih kuvarica u svetu Aine McAteer, koja je u svojoj karijeri mešala zdrave obroke za Toma Cruisea, Nicole Kidman, Roberta Redforda, koja ima stalnu kolumnu na Oprah.com izdala je dve knjige za hrvatsku Planetopiju Hrana za život i Za djecu. Aine nam govori o svojim počecima u makrobiotičkom svetu na koji način započeti zdravije navike u ishrani bez prevelikih žrtava. Makrobiotika nije neukusna, čudna hrana – razbija jednu od najčešćih predrasuda ova simpatična Irkinja i poručuje da makrobiotičke principe svako može prilagoditi svojim životnim uslovima, ukusu i običajima.

U prvim godinama širenja makrobiotike bila je učestala percepcija da se u takvom načinu ishrane jedu samo integralni pirinač, mahunarke i morske alge, i sve to, naravno, štapićima. I sama sam se na početku fokusirala na ono čega se moram odreći kako bih bila makrobiotičarka. U to vreme moja omiljena hrana bila je maslac, šećer, mleko i pavlaka i kad mi je rečeno da oni više ne mogu biti deo mog života, to mi je zaista zvučalo kao tragedija. Međutim, kako sam istraživala svet makrobiotike i razumevala njene osnovne principe, shvatila sam da su mi male žrtve koje sam činila izbacivanjem hrane koja je zapravo štetila mom zdravlju, a prihvatanjem zdravijih i prirodnijih prehrambenih navika, donele energiju i poboljšale kvalitet života do mere koju nisam mogla zamisliti.

Često čujem rečenicu „Nemam vremena da kuvam”, ali ako istinski pogledamo čime ispunjavamo svoje dane, videćemo da nalazimo vreme za ono što smatramo važnim. Kad sam shvatila vrednost negovanja same sebe, pronalaženje vremena za kuvanje više nije bio problem. S malo veštine i vežbe, veoma je jednostavno spremiti zaista ukusne obroke.

Makrobiotika nije preuzimanje japanskog životnog stila, već prilagođavanje principa koje su nam doneli japanski učitelji vlastitom životu, okolini i uslovima. Aine kaže da je naučila mnoge japanske kuvarske tehnike i prihvatila mnogo namirnica koje dolaze iz Japana. Veruje, međutim, da je za optimalnu ravnotežu i zdravlje važno da su osnovne namirnice u ishrani lokalno proizvedene i da su sezonske, što posebno važi za voće i povrće. Hrana koja može biti prirodno očuvana i dehidrirana može doći iz udaljenih krajeva i ta vrsta hrane dostupna je u mnogim mestima.PageBreak

Mitovi i zablude o makrobiotici
Shutterstock mitovi_i_zablude_o_makrobiotici_2

Prvi koraci prema zdravijoj ishrani

Svaka osoba je jedinstvena i ono što funkcioniše za jednu, ne mora nužno funkcionisati za sve, stoga nemam previše pravila kada i kako treba preći na zdraviju ishranu. Mnogo je činilaca uključeno, a utemeljeni su na prošlim navikama, starosti, životnom stilu i zdravlju. Za neke je najbolje postepeno integrisati zdravu hranu, poput integralnih žitarica umesto belog hleba i jednostavnih ugljenih hidrata kao i prirodnih zaslađivača poput agavinog i javorovog sirupa umesto šećera. Čak i jednostavna zamena hemijski obrađene soli onom morskom može učiniti veliku razliku.

Uočila sam da ljudi koji su suočeni sa ozbiljnim zdravstvenim problemima brže preduzimaju radikalne promene u ishrani, ali zašto čekati da nam zdravlje bude ugroženo? Garantujem da će vam čak i male promene prema zdravijoj ishrani dati više energije i vitalnosti i da će vas to ohrabriti da istrajete.

Ne volim se fokusirati na ono čega se treba odreći, budući da sam otkrila da kad jednom ljudi počnu zdravije jesti i osećati dobrobiti tih namirnica, više ne osećaju da se žrtvuju time što izbacuju nezdravu hranu. Stoga radije razmišljam o tome šta dodati ishrani.

Bez obzira na to jesu li toga svesni ili ne, mnogi ljudi imaju netoleranciju na laktozu. U američkom stručnom časopisu Journal of Nutrition studije pokazuju da mleko zapravo doprinosi osteoporozi zbog visokog udela proteina i nemogućnosti organizma da pravilno probavi, asimiluje i apsorbuje kalcijum iz kravljeg mleka. Lično sam imala mnogo problema zbog konzumiranja previše mlečnih proizvoda, što je bilo uobičajeno u seoskim delovima Irske gde sam odrastala. Postoje mnogi odlični izvori kalcijuma poput orašastih plodova, morskih algi i zelenog lisnatog povrća. Gotovo svaki dan sama pravim mleko od badema, susamovih i suncokretovih semenki. Pronaći ćete mnogo zdravih zamena za kravlje mleko – mleko od soje, pirinča, zobi, orašastih plodova i semenki.

Šećer nas takođe oslabljuje i oduzima telu vitamine i minerale pa pridonosi slabljenju kostiju, propadanju zuba i dijabetesu. Dostupne su mnoge vrlo ukusne zamene, od suvog i svežeg voća, javorovog sirupa, meda do agavinog sirupa.

Naravno, važno je izbegavati hranu koja je hemijski obrađena, rafinirana i prskana toksičnim hemikalijama. To što joj insekti ne prilaze stvar je „zdravog razuma”. Opredelite se za sveže voće, povrće i celovite žitarice kao osnov u svojoj ishrani. Obično preporučujem smanjivanje kafe i kofeinskih napitaka. Volim čajeve i pijem ih zavisno od raspoloženja. Ujutro volim malo kofeina pa dan započinjem zelenim, belim ili čajem od jasmina, tokom dana uživam u biljnim mešavinama, a uveče u opuštajućim varijantama poput kamilice.

U mojim ranim makrobiotičkim danima otkrila sam moć „morskog povrća”. Krenula sam u makrobiotiku zbog zdravstvenog problema – dijagnostikovan mi je poremećaj rada štitne žlezde i rečeno mi je da ću morati da koristim lekove do kraja života. No, otkrivši makrobiotiku, naučila sam da su morske alge bogate jodom, nutrijentom presudnim za zdravlje štitne žlezde. Nastavila sam da ih jedem redovno zbog njihove nutricionističke vrednosti, ali i zato što sam malo tašta – njihovi minerali, naime, neguju kožu i kosu čine sjajnom. Takođe, integralne žitarice quinou, integralni pirinač, proso i ječam smatram superhranom. Milenijumima su te namirnice održavale opstanak mnogih kultura. Uz to što su odličan izvor vlakana, pune su hranljivih sastojaka. Jednostavne su za pripremu i sa malo prakse mogu se pretvoriti u široku paletu jela za celu porodicu.

PageBreak

Mitovi i zablude o makrobiotici
Shutterstock mitovi_i_zablude_o_makrobiotici_3

Kreativnošću do bogatih ukusa

Naučila sam iz iskustva da nikad neću inspirisati ljude da jedu zdravo ako samo pokušavam uveriti ih da bi trebalo. To sam pokušala i bila sam vrlo frustrirana.

No, kad im pripremim ukusan obrok, reči više nisu potrebne. Kad sam počela raditi za jednog od svojih klijenata, koji mi je otvoreno rekao da ne voli povrće, postala sam vrlo prepredena u pokušaju da ga privolim da ga ipak jede.

Povrću sam dala mnoge neprepoznatljive oblike. Mlela sam ga i pretvarala u burgere, čak sam ga miksovala i rendala i gurala u muffine i keks. Nedavno sam načinila sladak keks od bundeve za grupu dece i veoma im se svidelo. Sumnjam da bi jeli bundevu da sam je samo pripremila na pari.

Božićna voćna pita

Za 20 komada

NADEV
2 jabuke, oguljene i sitno iseckane
225 g sušenih brusnica
150 g sušenih marelica, sitno iseckanih
250 g suvog grožđa
225 g suvih smokava, sitno iseckanih
kašičica izrendanog svežeg đumbira
1/2 šoljice javorovog ili agavinog sirupa
izrendana kora i sok 2 narandže i 2 limuna
50 grama sitno iseckanih badema, lagano proprženih
kašičica cimeta u prahu
1/2 kašičice mlevenog muskatnog orašćića
kašičica mlevenog klinčića
6 kašičica brendyja

Izmešajte sve sastojke osim brandyja, pokrijte ih i ostavite preko noći. Stavite u posudu za pečenje, pokrijte i pecite u rerni 3 sata na 120 stepeni. Izvadite iz rerne i ostavite da se ohladi, povremeno mešajući. Kad se ohladi, umešajte brandy pa premestite u tegle dok smesu ne budete upotrebili. Ukus sazreva i još je bolji nakon nekoliko meseci.

TESTO
2 šoljice (300 g) pšeničnog polubelog brašna T-850
šoljica (150 g) integralnog brašna za kolače T-1100
šoljica mlevenih badema
kašičica sode bikarbone
izrendana kora limuna
prstohvat soli
150 g margarina na bazi maslinovog ulja ili suncokreta
2 kašičice soka od limuna
sok od jabuke za povezivanje

U posudi pomešajte sve suve sastojke, uključujući i koru limuna. Dodajte margarin i razgradite ga uz pomoć viljuške ili vrhova prstiju dok ne dobijete grubu kašu. Umešajte limunov sok. Polako poprskajte hladnim sokom od jabuke i mešajte dok ne dobijete testo. Oblikujte testo u kuglu pa ga stavite na komad papira za pečenje. Zagrejte rernu na 160 stepeni i kalupiće za kolače namažite sa malo ulja. Testo između dva lista papira za pečenje razvaljajte što tanje pa ga isecite na krugove dovoljno velike da pokriju kalupiće. Na testo dodajte kašičicu voćnog fila pa preko toga stavite još komad testa isečen kalupima u željenom obliku (srce, zvezda). Pecite 20 minuta.