"Parovi koji imaju problem u komunikaciji pričaju jedno o drugom, jedno pored drugog, jedno kroz drugo – retko jedno sa drugim ili jedno drugom." Lillian Rubin

Koncept "kvalitetnog partnerskog odnosa" predstavlja neiscrpnu temu u svakodnevnim razgovorima, medijima, stručnoj i self-help literaturi. Čitave sekcije u knjižarama bogate su raznovrsnim naslovima tipa "Kako do srećnog braka", "Kako da unapredite svoju vezu" i slično.

Okupiranost ovom problematikom proizlazi iz činjenice da su ispunjavajući partnerski odnosi danas sve ređi, a da je razvod sve češći epilog bračnog života. Da li smo za to krivi mi ili vreme u kojem živimo?

Može se reći da uzrok ove pojave leži u savremenim vrednostima koje promovišu narcizam i individualizam, a devalviraju ljubav i zajedništvo. Pa, ipak istraživanja pokazuju da je razvod češće posledica nekonstruktivne komunikacije između partnera nego nedostatka ljubavi. Dalje, sve vidljiviji seksualni problemi u partnerskim odnosima jesu potpomognuti činjenicom da je u našoj sredini seks i dalje tabu-tema, ali su pre svega prouzrokovani nedostatkom komunikacije između partnera.

Dakle, znamo da je kvalitetna komunikacija način da održimo dobar odnos, ali i dalje ostaje pitanje kako tu kvalitetnu komunikaciju ostvariti? Koji su to pogrešni komunikacijski obrasci koje koristimo, a da ih nismo ni svesni? Kako da ih se oslobodimo i kako da naučimo alternativne načine koji su korisniji za opstanak naše veze?

Pre nego što pređemo na konkretne savete, važno je da se zapitate kakva je komunikacija u vašoj vezi. Ukoliko vi ili vaš partner primenjujete neke od dole navedenih vidova komunikacije, možda je vreme da razmotrite mogućnost da uvedete izvesne promene u vaš odnos.

Nekonstruktivni komunikacijski obrasci

Preterana generalizacija: Iznošenje "ti uvek" ili "ti nikada" tvrdnji?

Nazivanje pogrdnim imenima ili korišćenje stereotipnih izraza: Da li svog partnera zovete "sebičnim đubretom" ili "muškom šovinističkom svinjom" ili on vas "histeričnom ludačom"?

Da li uporno čačkate po prošlim greškama svog partnera i izigravate arheologa – naročito onda kada se dogodilo nešto što ne može da se promeni?

Da li nedeljama sakupljate nezadovoljstvo, sve dok jednog dana ono ne pokulja iz vas u vidu snažne eksplozije izazvane naizgled bezazlenom sitnicom?

Ne uvažavate osećanja ili mišljenja – poklapate jedno drugo i naturate samo svoje mišljenje.

Bavite se istim starim optužbama i raspravama bez ikakvih novih informacija i provere da li vas je partner shvatio.

Nastojite da jedno drugome stvorite osećaj krivice, koristeći se manevrima tako što izigravate žrtvu.

Bes, mržnja i očaj vas potpuno preplave. Vičete i vrištite, prekidate partnera ili govorite istovremeno sa njim, demonstrativno napuštate sobu, tonete u tišinu.

Da li koristite "optužujuće rečenice" tipa: "Ti me ne voliš", "Ti mi uvek činiš to" ili "Ti nikada ne slušaš"?

PageBreak

Korak po korak do konstruktivnog odnosa

Dr Janet Wolfe, specijalistkinja za partnerske odnose u svojoj knjizi "Šta da se radi kada njega boli glava" predlaže određene korake u izgradnji konstruktivnog odnosa između partnera.

Funkcionalni parovi u stanju su da jasno definišu predmet razgovora i da se slože da imaju problem, da ostanu skoncentrisani za vreme diskusije, da saslušaju i potrude se da shvate mišljenje jedno drugog.

Partneri koji skladno funkcionišu su pre svega racionalni, a racionalno razmišljanje, koje uvek prethodi otvorenoj komunikaciji, podrazumeva sledeća uverenja:

Vi imate pravo da izrazite svoja osećanja i potrebe.

Iznošenje sopstvenih želja i težnji ne čini vas agresivnom osobom.

Imate pravo da kažete ono što vam smeta i što vam se ne dopada, čak i po cenu toga da se to vašem partneru ne dopadne. Najgore što može da se desi jeste da budete ostavljeni, ali čak i ako do toga dođe, preživećete. Niko još nije umro od raskida.

Njegovo ili njeno ignorisanje vaših potreba ne poništava vas same, niti vas čini manje vrednom osobom. To znači da možda dobijate manje, ali ne i da manje vredite. Samoprihvatanje je najbolja odbrana. Čak i ako vas vaš dečko ne prihvata, vi uvek možete da prihvatite sebe. Jedini način da saopštite šta želite jeste kroz razgovor. Partner/ka ne ume da čita vaše misli.

Kada ste već u situaciji rasprave o nekom problemu, važno je da ga jasno definišete i potrudite se da konstruktivno razgovarate o njemu.

Konstruktivan razgovor podrazumeva da u fokusu imate ono kako se vi osećate u vezi sa određeni ponašanjem vašeg partnera. Stoga je veoma važno da kritika bude na račun ponašanja, a ne ličnosti u celini. Kada iznosite kritiku, poželjno je da:

•    Počnete sa iznošenje sopstvenih osećanja (ne uverenja niti mišljenja).
"Osećam se frustrirano zato što u poslednje vreme tako retko imamo seks" (umesto: "Mislim da u poslednje vreme gubiš seksualni nagon i da sa tobom nešto nije u redu" ili "Čini mi se da ti nije stalo do mojih potreba"). Kao što vidite, važno je da kritika bude u formi "ja izjave", a ne "ti izjave".

•    Navedete specifično ponašanje – i to kratko i sažeto.
Na primer: "Tužna sam kada vidim da već nedeljama nemamo seks i kad god ti priđem nisi raspoložen" (umesto da počnete sa optužbama i slutnjama o tome kako će ovaj problem potpuno ugroziti vaš odnos).

•    Date konkretan predlog za promenu. 
"Volela bih kada bi sledeće nedelje izdvojili malo vremena da uživamo jedno u drugom."

•    Navedete posledice u pozitivnim terminima (umesto da iznosite pretnje o tome šta će se sve katastrofalno desiti ukoliko se on/ona ne pokori vašim zahtevima) - 
"Ako bi ti to uradio, ja bih se dobro osećao/la zato što se trudiš da uradiš nešto što meni mnogo znači."

Ovaj obrazac može vam delovati previše pojednostavljeno. Ipak, on vam osigurava da budete jasni u vezi sa onim što želite i može da vam pomogne u ostvarivanju dijaloga koji vas neće ostaviti sa osećanjem iscrpljenosti.

Verovatno ste se nekad našli u situaciji da vaš partner/ka izgovori nešto što smatrate da osoba koju volite ne bi smela da izgovori. Tada vam se čini da je problem nerešiv, situacija beznadežna i osećate kako vas preplavljuje strašna misao da ste sa pogrešnom osobom u pogrešnom odnosu.

PageBreak

Ko je odgovoran za ženski orgazam?

Ovakav način razmišljanja predstavlja put u stanje panike, koje vam onemogućava da stvari sagledate na realan način i sprečava vas da dalje racionalno komunicirate.

Evo nekih rečenica koje bi bilo korisno da govorite sebi kako biste se smirili:

•    Ranije sam sa istom osobom bio/bila u identičnoj situaciji oko istog ili drugih pitanja i preživeli smo.
•    To možda sada tako izgleda, ali moj dečko/devojka zapravo nije užasna, zla osoba koja želi da me povredi. On/ona je samo pogrešivo, zbunjeno ljudsko biće koje govori neke ne baš lepe ili ne baš pametne stvari.
•    Iz nekih od najbolnijih i najmučnijih diskusija koje smo imali, proistekli su najznačajni usponi u našem odnosu.

Veliki broj žena nije u stanju da uživa u seksualnom odnosu. U prilog tome svedoče brojni podaci o tome da svaka treća žena ima problem sa dostizanjem orgazma, kao i da se mnoge opredeljuju za takozvano foliranje orgazma pre nego da se usude da svom partneru otvoreno kažu šta im u seksu prija. Ovde još jednom nailazimo na problem otvorene komunikacije koja predstavlja ključni preduslov dobrog seksa.

Sklonost žena da o seksu i svojim seksualnim preferencijama ćute leži u uverenju da je muškarac autoritet u seksu i da je on odgovoran za ženski orgazam. Ovo uverenje posledica je vaspitanja koje nas je navelo da verujemo da je seks područje muške ekspertize. Žene su učene da budu pasivne i da se ne upuštaju olako u seksualne odnose kako ne bi poprimile etiketu "lake ženske".

S druge strane, muškarci su daleko više ohrabreni kada se radi o eksperimentisanju sa sopstvenim seksualnim identitetom. Upravo u pasivnoj ulozi koja je dodeljena ženama leži razlog zašto one teško saopštavaju svoje preferencije u seksu. Činjenica je, međutim, da muškarci ne mogu da znaju više od nas šta je to što nama prija. Oni moraju da nauče šta ženama odgovara, a da bi se to desilo žena mora da progovori o svojim željama, preuzme inicijativu i odustane od pasivne uloge. Ako budemo čekale da nam muškarac da orgazam, mogle bismo čekati večno!

Teškoća da se opuste u seksu i izraze svoje želje leži i u činjenici da je seks i dalje tabu-tema i da se uz njega vrlo često vezuje osećanje stida. Mnoge žene se ustručavaju da svom partneru kažu šta im prija, neke su čak uverene da će "pravi muškarac" znati šta tačno da radi kako bi im udovoljio, te nema potrebe da svoje želje saopšti. Žao mi je ako ću vas razočarati, ali muškarci ne čitaju misli žena i daleko im je lakše da vas zadovolje ako im kažete kako! Kao što kada uživate u kolaču sa lakoćom saopštite da vam je kolač prijao, po istom principu kada vas partner stimuliše na određen način, recite mu da vam to prija kako bi nastavio da radi to isto.

Kao što vidite, učenje kvalitetne partnerske komunikacije predstavlja veoma složen proces. Izgradnja kvalitetnog partnerskog odnosa podrazumeva pre svega zauzimanje jednog racionalnog i realnog stava prema partneru i prema sebi.

Nakon što se iracionalna razmišljanja zamene racionalnim, lakše nam polazi za rukom da otvoreno saopštimo svoje želje i osećanja na način koji uvažava naša prava, ali i prava osobe sa kojom smo u vezi.