Kada sam na poslu dobila zadatak da prezentujem važan projekat, nakon kojeg bih dobila povišicu, spremala sam se danima. Muž mi je stalno govorio - "Previše gubiš vremena na to, male su šanse da ćeš toliko dobro uraditi da ti daju povišicu." Kada sam dobila povećanje plate, koja je u tom trenutku bila viša od njegove, počeo je da me osuđuje kako žrtvujem brak i porodicu za posao, kako sam sebična, da ne mogu staviti karijeru kao pritotet, ucenjivao me je kako će se razvesti.
Bila sam očajna, a te kritike su stalno trajale. Tada nisam shvatala da je njemu problem to što postajem uspešnija od njega i zarađujem više, osećala sam se loše, uništavao me je osećaj krivice. Zamolila sam šefa da mi da smanji obim posla i vrati platu na prvobitnu.
U društvu prijatelja uživao je da se šali na moj račun, ali to nisu bile šale, već poniženje. Govorio je - "Moja žena ne zna nikad da se izbori za sebe, ja moram sve da joj nacrtam i obezbedim." Kada sma mu skrenula pažnju na to, govorio je kako umišljam, kako ne znam da se družim, da sam nesrećna, pa to prenosim na ostale.
Kako su godine odmicale, brak se pretvarao u katastrofu. Nekoliko puta sam mu govorila koliko me povređuje, ali on je tada počeo da mi laska, da mi s eumiljava, da glumi žrtvu. Par dana mi je poklanjao pažnju, a onda sam ponovo dobijala "hladan tuš".
Pred praznike jedne godine kasno je počeo da dolazi kući, pravdao se poslom. Sumnjala sam da me vara. Dok je spavao stigla mu je poruka, pogledala sam u telefon, nisam morala ni da otvaram poruku. Već na početnom ekranu je pisalo - "Mili, bilo je prelepo večeras. Volim te!"
Odmah sam ga probudila i rekla da znam sve. Počeo je da mi prebacuje kako ne smem da čitam njegove poruke, kako on to nikada ne radi sa mojim telefonom. Kako je to smo dopisivanje, flert koji mu je potreban jer ja nemam vremena za njega. Razgovor je trajao satima, a na kraju sam ja ćuzala i krivila sebe što sam dopustila da mi brak propada.
Toliko sam bila nesrećna, da sam potražila pomoć psihoterapeuta. Mesecima sam išla na terapije, a onda sam shvatila - Ja sam u braku sa NARCISOM! Iako sam se posvetila svom mentalnom zdravlju, i dalje sam se osećala loše - odlučila sam da ga napustim.
Razvod je buio težak, pun histerije, njegovog vikanja, napadanja, a u drugom rtrenutku izjava ljubavi, saosećanja. Znala sam da sam donela dobru odluku, ja neću više trpeti, naše dete neće slušati svađe. Ostala sam dosledna svojoj odluci, a kada se sve završilo, za par meseci pronašao je znatno mlađu partnerku sa kojom je za godinu dana počeo da živi.
Ponekad poželim da toj devojci kažem "beži", ali znam da bih ispala ljubomorna, luda, da bi on mene napravio psihopatu. Nažalost, i ona će morati da nauči lekciju sama, jer sam shvatila iz svog iksustva da se narcisi nikada ne menjaju, ne znaju da vole!"
Psihjolozi ističu da odnos sa narcisom iscrpljuje žrtve emotivno i psihosomatski. Najbolje rešenje u ovakvom odnosu jeste otići i prekinuti ga, samo tako se možete zaštititi. Nakon veze ili braka sa narcisom, prva stvar koju treba da uradite, kako kažu psiholozi, jeste da se oslobodite osećaja krivice što ste bili sa takvom osobom. Oprostite sebi , počnite da radite na sebi, shvatite da ponovo možete voleti - lečite svoje srce razvojem na sebi i okružite se dobrim ljudima. Važno je da osvestimo i šta nas je to privuklo narcisu, kao i lekcije koje smo iz ovog naučili. Kada osvestite da su lekcije ono dobro iz ovog odnosa, bićete slobodni i spremni za novu ljubav.
Izvor: Sensa