Verovatno su mnogi od vas imali iskustvo nerešivog konflikta i zapinjanja u tački iz koje niste mogli ni koraka dalje. Kako ste se vi nosili sa tim? Jeste li poželeli pomoć, ali niste znali od koga i odakle?
Francuski mislislac Žozef Žuber je rekao:
„Cilj svađe ili razgovora ne treba da bude pobeda, nego napredak.“
Evo jednog interesantnog slučaja – od svađe do napretka.
Dva dobra prijatelja su dugo vodila uspešan restoran, dok nije došlo do konflikta oko
sagledavanja daljeg vođenja restorana. Nisu uspeli sami da se dogovore. Ušli su u sudski postupak, zbog koga su obojica patila zajedno sa svojim porodicama. Čak su se i pred sudijom žalili da im ovo najteže pada u životu. Sudski postupak je trajao tri godine, a kraj se nije nazirao. U međuvremenu su i njihova deca, koja su bila drugari od ranog detinjstva, prestala da se druže. Restoran je propadao. Sudija im je predložila medijaciju. Videvši čemu sve ovo vodi, pristali su na medijaciju. I čudo se desilo. Dogovor koji su postigli posle dve sesije, putem medijacije, iznašao je zajedničko rešenje i neke nove ideje koje su od njihovog restorana napravile jedan potpuno nov - nadaleko poznat brend. Uz medijaciju su od starog spora stvorili vrednost više u svom životu i svi su bili zadovoljni.
Da li ste znali da bilo kakav konflikt-spor (sudski, a i kada nije na sudu), možete prevazići win-win dogovorom, brzo i efikasno uz pomoć neutralonog medijatora?
KONFLIKTI- Dobre i loše strane
Skoro svako od nas ima poneko iskustvo sa konfliktima, u privatnom i porodičnom okruženju, na poslu, u društvu. Konflikti su prirodni. Imaju i dobru i lošu stranu. Kada dođemo u konflikt ili spor sa nekim, često dobijemo drugačiju percepciju stvari i osobe sa kojom smo u konfliktu. Izlazimo iz zone konfora i shvatimo da nije baš sve kako smo mi mislili.
GLEDAJTE KONFLIKTU PRAVO U OČI
Može da se desi da u konfliktu isključivo „terate po svome“, „gurate pod tepih“ ili se pravite da vam to ništa ne znači. I gde vas to vodi? U prekid komunikacije i rizik čijih posledica često niste ni svesni. Ukoliko u vašem okruženju, gde je nastao, vi ne rešite konflikt, možete da očekujete da će se stvari samo iskomplikovati.
Dve strane u konfliktu nekada i kada žele, pored svih napora ne mogu same da reše spor (koji često završi i na sudu). I onda je potrebna pomoć, ali nekog neutralnog.
MEDIJACIJA – POMOĆ DO DOGOVORA
Možete se raspitati u vašem gradu ili u sudu ili sami pronaći u zvaničnom registru (na sajtu Ministarstva pravde) kako da dođete do liceniranog medijatora. To su osobe koje su stekle veštine i imaju misiju da pomognu ljudima da kroz pregovore nađu zajednički dogovor. Medijator može da vam pomogne od samog početka, sa osnovnim informacijima kako je ovaj jednostavan i brz postupak dobitna kombinacija za obe strane. Shvatićete da, ukoliko postoji vaša volja i volja suprostavljnene strane da vam pomogne medijator, da je to već korak do uspeha. Sve što ćete izneti u ovom postupku je u potpunosti poverljivo i ne može biti dostupno javnosti, čak ni na sudu.
DOBROVOLJNO, BRZO, JEFTINIJE I POVERLJIVO
Da li možete da predvidite koliko može da traje konflikt (ili sudski spor) koji imate, koliko će osoba u to biti upleteno, koliko će njih da propati u vašem privatnom okruženju zbog toga, koje sve rizike nosi dug i iscrpljujući sporni donos? Medijacija traje u periodu od šezedest dana. A je l’ znate šta je dobra vest? Prosečno se medijacija uspešno završi u roku od mesec dana.
KAKO IZGLEDA MEDIJACIJA?
Medijacija je neformalan i fleksibilan postupak. Medijaciju vodi neutralan i nepristrasan medijator. Dobra praksa upućuje na korake, koji u najkraćim crtama izgledaju ovako:
1. Pronaći medijatora
U vašem okruženju, gradu, sudu ili u registru licenciranih medijatora ( na sajtu Ministarstva pravde) možete odabrati medijatora. Tada vam medijator daje osnovne informacije šta je suština medijacije, o neformlanosti postupka i koji su njeni osnovni principi.
2. Volja obe strane
Ukoliko ste se odlučili da drugoj strani ponudite mirno rešavanje vašeg spornog odnosa, medijator će vam pomoći kako da sastavite i pošaljete ovaj jednostavan predlog. Druga strana ima rok od 15 dana da prihvati da li želi da uđe u ovaj postupak i da pismeno prihvati ovaj predlog.
3. Početak medijacije
Pošto je i druga strana prihvatila medijaciju i vašeg medijatora, medijator zakazuje vreme i mesto gde ćete održati prvu sesiju (sastanak) i potpisati sporazum o pristupanju rešavanja spora putem medijacije. Tada ulazite u svet dobre volje - mirnog izanalaženja rešenja.
4. Put ka pomirenju
Pošto je medijator odabrao prijatan i miran prostor za obavljanje pregovora, započinje sa uvodnim sastankom na kome još jednom predstavlja stranama principe medijacije. Već na uvodnom sastanku strane mogu da postave sva pitanja kako bi bilo jasno šta ih čeka. Pošto je ovaj postupak dobrovoljan, tako i bilo koja od strana može u svakoj pa i u ovoj fazi da odustane od medijacije.
5. U čemu je problem?
Od samog početka medijator je taj koji svojim znanjem i veštinama oslobađa i ohrabruje strane što se tiče sagledavanja problema. Spor ili konflikt nastaje zbog povređenih želja, potreba i interesa. Doći do tih slojeva je umetnost medijacije. Medijator koji ima dodatna znanja i veštine pomoći će stranama da sagledaju problem i koje je posledice spor imao na onu drugu stranu, koje su potrebe i interesi narušeni kod onog drugog itd. Za razliku od sudskog postupka, ovde niko ne mora da iznosi nikakve dokaze. Medijator i suprostavljene strane su isti tim, a medijator je menadžer koji usmerava ka cilju - zajedničkom dogovor.
6. U ime budućnosti
Kada strane iznesu „sve što im je na srcu“ , kreće faza pregovaranja sa fokusom na budućnost. Tehnike pregovaranja koje vodi medijator mogu biti različite. Popularna i korisna tehnika je brainstorming, kada strane iznose sve što im pada na pamet kao rešenje (čak iona koja izgledaju nemoguća). Medijator motiviše strane da same iznose ideje i dobro je da rešenja gledaju iz tri pozicije ( „ja“, „suprotne strane“ i „neutralnog posmatrača“). Od svih rešenja prihvataju se ona koja su zajednički prihvatljiva i koja se mogu primeniti na obostrano zadovoljstvo.
7. Postignut cilj
Zadovoljstvo postignutog dogovora uz zajednički trud i volju ne može da se zameni ni sa jednim drugim vidom nametnutog rešenja. Ovakvim dogovorom strane osećaju da su obe pobednici za razliku od sudskog spora, gde često i ako je jedan pobednik ne znači da će ga to učiniti srećnijim u životu. Zajedničkim dogovorom odnosi mogu da postanu bolji i da se nastave uz nove i lepše mogućnosti.
Po želji strana, postignut zajednički dogovor može da bude i izvršna isprava (ubacivanjem izvršne klauzule), čime se obavezuju strane na dogovoreno. Za mnoge će ova tema biti potpuno novo saznanje. Možda češće čujemo za svađe, suđenja, nepopuštanja. Širiti ideju o mirnom dogovoru je plemenita i pozitivna misija. Razvijena društva sve veće mesto daju medijaciji. Dogovor je viši nivo odnosa i komunikacije i deo sveopštog razvoja. Vreme medijacije dolazi.
Ako su još u vreme Sumerske civilizacije (prve civilizacije) u slučaju svađa ili sporova ljudi išli prvo kod maškima (slično medijatoru) na miran dogovor i zbog toga bili zadovoljni, a zašto to ne biste i vi danas?
Tekst:
Marijana Čakić, dipl.pravnik; licencirani medijator; predavač osnovne i specijalizovane obuke za medijatore;
Gordana Ukropina, dipl. pravnik; licencirani medijator; predavač osnovne i specijalizovane obuke za medijatore, NLP trener.
Foto: Shutterstock