Tridesetih godina prošlog veka nemački pshijatar Johan Šultz je razvio metodu autogenog treninga, u kojoj su postojale jasne paralele sa tehnikama joge i meditacije, ali lišene svakog misticizma, s obzirom na to da je meditacija svoje mesto u Zapadnom svetu pronašla kao tehnika relaksacije, a ne deo religijske prakse. Šezdesetih godina je dr Ejnsli Mejers objavila rad pod nazivom Relief without Drugs u kojoj predlaže niz jednostavnih relaksacionih tehnika baziranih na Hindu tradicijama uz pomoć kojih možemo lakše da se izborimo sa anksioznošću, stresom i hroničnim bolovima.

Taj period se i poklapa sa sve većom liberalizacijom stavova po pitanju ličnih izbora, pa se tako i meditacija više ne inkorporira kradomice u tehnike relaksacije, već se pokreće sve veći broj naučnih istraživanja koja meditaciju i njene efekte mogu sagledati u celosti. Međutim, ono što nam često izmiče kada razmišljamo o meditaciji i njenim blagotvornim uticajima na čoveka jeste da postoji više vrsta meditacija i isto toliko efekata koje možemo postići. Istraživači su tehnike meditacije podelili u tri grupe po načinu na koji se usmerava pažnja: mindfulnes meditation ili ako se usudimo da prevedemo, meditacija prisutnog i svesnog uma kada se pažnja usmerava na šire polje. U ovu grupu tehnika spadaju meditacije tokom kojih osoba posmatra misli, ideje i osećaje ali ne reaguje na njih. Zatim, tu je meditacija u kojoj se osoba fokusira na određeni predmet ili mantru - meditacija usmerene pažnje i treća grupa je kombinacija ove dve grupe tehnika.

U svemu ne smemo zaboraviti da je meditacija pre svega holistička disciplina gde se postiže ne samo puka fizička relaksiranost, već se usuđujemo da zakoračimo dublje u sopstvenu svest, probudimo je, izvučemo na površinu i na taj način podstičemo jedinstven osećaj prisutnosti u sadašnjem momentu.

U proteklih nekoliko decenija sprovedeno je nekoliko stotina istraživanja koja su pokušala da objasne kako i zašto tehnike meditacije deluju. Objavljeno je na hiljade radova koji upoređuju tehnike meditacije sa standardnim tehnikama relaksacije i efekti koji se postiži na bihejvioralnom novou su uglavnom slični, odnosno, ne postoji velika razlika u efektima koje dobijamo meditacijom i kada, na primer, pokušamo sebe da umirimo slušajući muziku ili sedeći mirno u tišini. Međutim, ono što bitno izdvaja meditaciju jeste subjektivni osećaj onoga ko meditira: mogućnost sagledavanja odnosa, sebe, okoline na jedan potpuno nov način koji omogućava da se razmrse petlje koje nas sputavaju.

Neurolozi sa Harvarda i MIT univerziteta su istraživali kako i zašto meditacija povoljno utiče na smanjenje hroničnih bolova. U sprovedenom istraživanju (Brain Research Bulletin, 2007) pokazalo se da su ispitanicima koji su praktikovali meditaciju prisutnosti za smanjenje stresa, nakon osam nedelja bile značajno povećane amplitude alfa talasa. Njihovo objektivno stanje je ostalo nepromenjeno ali je značajno povećana njihova sposobnost da aktiviraju svest o određenoj telesnoj senzaciji i na taj način kontrolišu jačinu tog oseta. Pored ovoga, ispitanici su bili relaksirani i sposobni da znatno smanje nivo stresa i svoju reakciju na njega.

PageBreak

Razvijanje potencijala učenika

Jedna od tehnika meditacije koja je najviše proučavana jeste transcedentalna meditacija koju je pre pedesetak godina svetu predstavio Mahariši Maheš Jogi. Ova vrsta meditacije je razvijana vekovima u sklopu starih vedskih tradicija prosvetljenja, a na Zapad je stigla kao izvrstan alat da kroz njeno praktikovanje dostignemo više nivoe sopstvenog bića i osećaj jedinstva. Do sada je sprovedeno preko 350 studija i istraživanja na više od 200 univerziteta i laboratorija širom sveta, a mnogi od njih se bave i uticajem ove tehnike na decu.

Transcendentalna meditacija je specifična po tome što je laka za učenje i prijatna za vežbanje, a ujedno je jedan od najboljih načina za otpuštanje duboko ukorenjenog stresa. Ono što je takođe posebno za ovu tehniku jeste da je mogu vežbati deca već od četvrte godine života i upravo je zbog toga i zbog svoje lagane i efikasne prakse pronašla put do škola.

Evolucijom našeg odnosa prema deci javlja se i veoma jasna potreba da ih naučimo da uče. Obrazovni sistem je koncipiran tako da mu nedostaju sistemski modeli koji bi razvijali pune potencijale učenika ka saznanju. I tu smo na gubitku i mi i naša deca jer su znanja koja stiču u školi kratkotrajna, usvojena bez suštinskog interesovanja i razumevanja.

Do preokreta u institucijama dolazi pre tridesetak godina, kada se kao opcioni uvode časovi transcedentalne medita­cije. Budući da je od momenta kada je predstavljena Zapadu, transcedentalna meditacija prikupila oko pet miliona pristalica širom sveta i od toga mnogo lekara, psihologa, psihijatara i uticajnih ljudi, onda ne treba da čudi što je našla put i do obrazovnog sistema.

U Engleskoj postoje dve Mahariši škole od kojih je jednoj odobren free-school status 2011. godine i tako je ušla u sastav državnog obrazovanja što znači da je potpuno otvorena i besplatna za sve zainteresovane đake. Maharishi Free School ima dve škole: jednu u Safolku i jednu u Lankaširu i obe su dobile visoke ocene u zvaničnim državnim obrazovnim institucijama. Nastavni program je kao i u svim drugim školama, sa tom osobenošću što učenici i profesori dva puta dnevno meditiraju po dvadesetak minuta. Tu vrstu meditacje mnogi nazivaju i quiet time (QT), jer se u tim momentima i učenicima i profesorima pruža mogućnost da u tišini provedu izvesno vreme bez ikakvih očekivanja i prisila.

PageBreak

Kad dete sluša svoju tišinu

Ovakve škole postoje i u Japanu, Indiji, Tajvanu i u Americi i istraživanja koja se sprovode dosta jasno pokazuju da su bolji akademski rezultati đaka u ovim školama ali i da su đaci otvoreniji, spremniji da pomognu i da se podrže, da aktivno učestvuju u nastavi i generalno pokazuju viši nivo svesnosti i prisutnosti.

U Americi su, nakon što je u više javnih škola uvedeno praktikovanje transcedentalne meditacije, efekti veoma brzo postali očigledni, budući da su škole pohađali đaci iz socijalno ugroženih kategorija posebno izloženi stresu i nasilju. U jednoj od srednjih škola u San Francisku, TM je uvedena u proleće 2007. godine i to u početku kao opciona varijanta gde je učenicima ponuđeno da prisustvuju meditaciji 10-15 minuta dva puta dnevno i ostavljen im je izbor da li će da meditiraju ili samo sede u tišini. Od 2008. godine, kada je meditacija uvedena u celu školu, broj suspenzija je smanjen na pola, samo 7% učenika je imalo neopravdane izostanke ili nije dolazilo u školu duže od tri dana.

Istraživanja pokazuju da učenici koji učestvuju u programu transcedentalne meditacije postižu bolje rezultate na testovima inteligencije kao i na testovima znanja. Među njima je veći procenat onih koji maturiraju i kod ovih učenika je dramatično smanjen nivo stresa, anksioznosti, agresije i zloupotrebe droga i alkohola.

Ono što treba napomenuti jeste da je ovaj vid meditacije lišen religiozne konotacije, ali ipak dozvoljava deci da se povežu sa dubljim delovima svog bića kroz mir i utišan um. Na taj način im se omogućavaju uvidi do kojih možda ne bi došli i stvaraju se osnove da im se znatno poboljša kvalitet života, jednostavno zbog sposobnosti da kontrolišu nivo stresa i pobuđene pažnje.

Misli koje se roje po glavi često ne mogu da nam daju konstruktivno rešenje za problem koji imamo. Buka koja nas sprečava da se povežemo sa onim što smo istinski i sa onim što želimo da budemo, skoro je konstantno prisutna. Možda nije loše povremeno utišati um, provesti vreme u sopstvenoj tišini i obrisati zamagljena stakla realnosti. Sada je, čini se, teže biti dete nego ikada pre - period detinjstva je produžen ali u svetu kojim dominiraju zavada i sebičnost zasigurno nije lako odrastati i biti nesebičan.

A to je upravo ono što od svoje dece očekujemo - da budu srećna, saosećajna, nesebična, uspešna i plemenita. Kako da očekujemo od njih ono što nismo mi sami? Utišajmo um povremeno i otvorimo srce, možda naletimo na odgovore na pitanja koja se nismo ni setili da postavimo. Pomozimo deci da vežbaju saosećanje i da vide dobrotu. Kod nas ne možete dete upisati u školu i kojoj se praktikuje QT dva puta dnevno, ali im mi samo možemo pomoći drugim tehnikama relaksacije da se oslobode stresa i da nauče da slušaju svoju tišinu.