Jedna ovčica, dve ovčice, tri... Da li prebrojite celo stado kudravih domaćih životinja pre nego što zaspite? Vrućine i sparno vreme, umesto uživanja na suncu, kupanja ili obavljanja svakodnevnih zadataka, mnogima donose nesanicu i umor. Ne dozvolite da kratke letnje noći budu preduge, da se umesto odmorni ujutro budite pospani i neraspoloženi.

Uprkos brojnim istraživanjima, još nisu objašnjene sve funkcije spavanja, ali nam nisu potrebna stručna objašnjenja da bismo znali da bez kvalitetnog sna ne možemo da uživamo u trenucima koje nam donosi dan.

Opuštajuća atmosfera

Visoke temperature mnogima donose nesanicu. Nekoliko noći lošeg spavanja, obično uzrokovanog stresom, uzbuđenjem ili vrućinama, uobičajena je pojava koja ne ostavlja trajne posledice i ne zahteva posebno lečenje, nego pridržavanje jednostavnih saveta. Prvi korak je stvoriti opuštajuću atmosferu u spavaćoj sobi, pa ako se i pojavi nesanica, u takvom prostoru biće lakše provesti noć.

Prijatni mirisi

Spavaća soba je hram mira, tišine i odmora. Kompjuter, televizor, mobilni telefon i druge uređaje najbolje bi bilo smestiti u drugi deo stana jer smanjuju kvalitet sna. Ako u spavaćoj sobi imate budilnik s velikim svetlećim ekranom, sklonite ga od pogleda. Uklonite i sat čije pomeranje kazaljki može da ometa san, jer najmanje što vam je potrebno kad pokušavate da zaspite jeste stalni podsetnik na to koliko je kasno. Ako brinete o vremenu, bićete pod stresom koji će vas držati budnim. Ukoliko san prekidaju spoljašnji zvuci, pokušajte da ih zamaskirate zvucima ventilatora, snimljenim šumom talasa ili povetarca u krošnjama. Mirisi su takođe važni jer nas pune energijom i deluju opuštajuće. U spavaćoj sobi pomoći će vam mirisne note lavande, matičnjaka ili bergamota. Ako vas budi svitanje, zamenite svetle zimske zavese gušćim platnom kako biste sprečili da sunčevi zraci dopru do kreveta i probude vas.

Saten i svežina

Sobu treba provetriti barem dvadeset minuta pre spavanja, po mogućnosti i rashladiti do optimalne temperature, jer ako je previše toplo, telo se neće opustiti. Preporučena temperatura spavaće sobe je od 15 do 18 stepeni Celzijusa, a vlažnost vazduha između 50 i 60 procenata. Ipak, temperatura u prostoriji gde spavamo stvar je ličnog izbora, ali i različitih faktora kao što su klima ili geografski položaj. Većina ljudi najprijatnije spava u prostoriji u kojoj termometar pokazuje oko 20 stepeni Celzijusa.

Ukoliko nemate klima-uređaj, pomoći će i ventilator, ali i izbor posteljine. Posteljina treba da bude čista i od prirodnih materijala, a pokrivači i čaršavi od satena daju dodatni osećaj svežine i udobnosti tokom letnjih noći. Udobna pižama, spavaćica ili donji veš neka budu od laganih prirodnih materijala.

PageBreak

Opuštajući rituali

Udobni ležaj

Jedna od najboljih investicija je madrac. Spavajte na najprijatnijem koji sebi možete da priuštite. Istraživanja pokazuju da se na madracima vrhunskog kvaliteta nemirno spavanje i prevrtanje smanjuje i do sedamdeset puta. Ispitivanje kvaliteta domaće proizvodnje na Šumarskom institutu pokazalo je da osobe koje spavaju na madracu i jastuku Bipour brže zaspu, mirnije i duže spavaju i tokom noći se okrenu od deset do petnaest puta.

Blagotvorna kupka

Pre spavanja izbegavajte naporno vežbanje i tuširanje u vrućoj vodi. Ako je kupanje u kadi vaš omiljeni ritual, odlučite se za hladnu osvežavajuću kupku. Preporučuje se da barem pola sata pre spavanja ne gledate televiziju, naročito ne ratne ili akcione filmove i sportska takmičenja. Bolje čitajte laganu literaturu ili slušajte opuštajuću muziku. Ako ne možete da zaspite u roku od pola sata, ne brinite zbog toga. Ustanite i radite nešto relaksirajuće.

Lagana večera

Kako dobar san označava i dobar početak dana i pomaže nam da svakodnevno dobro funkcionišemo, a i jača imunitet, oko njega se vredi potruditi. Osim o spavaćoj sobi, treba brinuti i o ishrani. „Određene namirnice mogu da produže vreme potrebno da zaspimo, pa čak i da pogoršaju san. Za lakši san u večernjem obroku trebalo bi izbegavati zrele sireve kao što su camembert, gouda ili mozzarella, džigericu, sušenu, usoljenu, dimljenu ili konzervisanu ribu, kobasice, suvo meso, kiseli kupus, kisele krastavce, masline, čokoladu i spanać. Navedene namirnice sadrže tiramin koji nas održava budnima. U letnjim mesecima voće i povrće je dragoceno jer sadrži visok procenat vode i važne elektrolite koje gubimo znojenjem. Pri odabiru voća i povrća odlučite se za raznovrsne i raznobojne sezonske plodove.

Osećaj nadutosti i tromosti u vreme letnjih vrućina delimično je izazvan gubitkom mineralnih soli koje telo pokušava da nadoknadi nagomilavanjem tečnosti. Zato je važno osigurati hranu bogatu mineralnim solima, naročito kalijumom. Uvrstite banane, narandže, krompir, paradajz i integralne žitarice u ishranu. Uživajte u ribljim delikatesima jer riba sadrži mnogo korisnih supstanci, uključujući i višestruko nezasićene masne kiseline.

Ne preporučuje se preterivanje s proteinskom hranom jer je za razgradnju proteina u organizmu potrebna veća količina energije nego za razgradnju ugljenih hidrata i masti. Kako leti najviše poštujemo preporuku o osam čaša vode na dan jer nam telo šalje signale da nam je potreban pojačan unos tečnosti, najbolji izbor su izvorska i mineralna voda, nezaslađeni čajevi i izotonični napici. Pri tom treba izbegavati suviše hladne napitke. Najbolje je piti tečnost sobne temperature ili blago rashlađenu, a izbegavati alkoholna, gazirana i zaslađena pića i napitke bogate kofeinom.