Ako ovo imate ispred vrata, zaštitićete dom od zlih duhova: evo koje smo običaje nasledili od svojih predaka

Vrlo vešto je preskočio žbun, a potom zaobišao staro osušeno stablo koje je, blokirajući jedini puteljak u šumi, samo podsećalo da je tu nekada bilo veliko, snažno drvo hrasta. Crni mačak Minaluče (Minnalousche) iz pesme „Mačka i mesec” irskog nobelovca Vilijama Batlera Jejtsa je svojim gipkim hodom nastavio dobro utabanom, vekovnom stazom čežnje i divljenja prema njoj–Mesecu, koji je svojom snagom i lepotom budio Minalučeovu želju da je dodirne, dohvati, bude pored nje. Švrljajući se te noći kroz simboliku neostvarene ljubavi i neprestane čežnje za mladom devojkom u liku meseca, Minaluče je zaigrao svoj poznati ritmični „ljubavni ples”, čineći sve da privuče njenu pažnju.

Ritual koji svakog dana ispunjava želje: evo kako da ostvarite ono što želite da postignete

Pred očima slučajnog prolaznika nastala je dobro poznata slika – noć, mesec, mačka i sveća u izdubljenom sezonskom plodu jeseni. Džekova jedva tinjajuća svetlost sveće u repi, koja je kroz američko nasleđe zamenjena bundevom, a koja je privukla pažnju uplašenog mačka, poznata je i kao „varljiva svetlost”. Uvek u rukama varalice Džeka O’ Lanterna, i ovaj plamičak u repi je dobio epitet varalice ili varljive svetlosti. Naime, irski kovač po imenu Džek bio je vrlo dovitljiv te je tako došao na ideju da pozove Đavola da zajedno popiju piće. Želeći besplatno piće, Džek je ubedio Đavolada se pretvori u novčić kojim će da plate za svoj trenutni užitak. Nakon što je Đavo to učinio, Džek ga brže bolje stavi u svoj džep pored krstića kako se ne bi povratio u prvobitni oblik. Oslobodio ga je tek nakon što mu je Đavo obećao da neće doći po njegovu dušu narednih godinu dana. Za godinu dana, varalica Džek opet je nadmudrio suparnika i spasao dušu za još deset godina.

Ako ovo vidite na satu, odmah pomislite želju: svakog dana u ovo vreme otvara se nebo

Onog dana kada je vispreni kovač preminuo, tada je i otišao u legendu. Zbog nedoličnog života nije dobio pravo da uđe u raj, a ljutiti i nasamareni Đavo nije mu dozvolio da uđe u pakao, već mu je dao komadić ugljena i osudio ga da za kaznu luta između svetova. Džek je uzeo to parče uglja, upalio ga, ubacio u izdubljenu repu i nastavio da kroz vekove lunja u potrazi za domom. Neretko su se u noći Samhaina kada se vrata otvaraju i svetovi mrtvih i živih spajaju, ljudi maskirali i izdubljivali repe i krompire (u Irskoj i Škotskoj), ili pak bundeve (Amerika), i stavljali sveće u njih, kako bi pokazali put, odobrovoljili i dali do znanja Džeku i drugim dušama da nastave svojim putem.