Ako ovo imate ispred vrata, zaštitićete dom od zlih duhova: evo koje smo običaje nasledili od svojih predaka

Izgleda da je nadigravanje „đavola” neodvojivi deo ljudske prirode, bez obzira na poreklo, narodnost i geografske odrednice. Kako piše Bojan Jovanović u knjizi „Duh paganskog nasleđa” u izdanju Derete, u narodu se verovalo da onaj kome pođe za rukom da nadmudri đavola postaje vidovit i stiče imunitet od uticaja zlih sila. Interesantno je i to da, kako Jovanović objašnjava, ideja o đavolu predstavlja arhaični model sumnje u postojeći poredak, dok šaljivi postupci đavola u našim narodnim verovanjima govore o biću koje želi da se poigra sa čovekom, da ga izazvove, ali ne i da dovede u pitanje njegovo postojanje. „Karakteristične i za ponašanje poljskih, šumskih, i vodenih duhova, đavolje šale na račun ljudi pokazuju njegovu neposrednu povezanost sa paganskim nasleđem. Kao biće koje svojom aktivnošću utiče na ljudski život, đavo je za čoveka povod igri i nadmudrivanju.” Kako oličava ljudsku i božju senku, đavo čoveka izaziva i iskušava u procesu sopstvene individualizacije. Interesantno je i to da, iako je spreman da zaplaši čoveka, đavo u našoj tradiciji oslikava svoj lakrdijaški karakter i spreman je da odstupi pred ljudskom dovitljivošću. Ipak, tim svojim karakterom upozorava ljude na mnogo veće zlo koje im preti ukoliko potisnu svoju senku. Pozivajući se na Jungovu dubinsku psihologiju, Jovanović govori da se u ravni arhetipa kolektivno nesvesnog, senka u psihološkom smislu može dovesti upravo u vezu sa likom đavola kao projekcije zlih sila. Naime, slika đavola – oživljene božje senke, predstavlja upravo projekciju nepriznavanih psihičkih sila koje su oličenje tamne strane ljudske prirode.

Rituali koji privlače dobre promene u životu: evo šta treba da uradite između 21. i 22. decembra