Pritisak se definiše kao srednja vrednost dva ili više odgovarajućih merenja na od dva ili više uzastopnih pregleda. Za objektivno utvđivanje povišenog pritiska koristi se aparat kojim se vrednost pritiska meri tokom 24 sata, imajući u vidu činjenicu da se ona razlikuju u zavisnosti od aktivnosti, fizičkog i psihičkog stanja, doba dana, pa i mesta gde se meri.

Za kućnu upotrebu koriste se samomerači ili ambulantni aparat s manometrom. Obučena osoba može relativno precizno izmeriti pritisak sebi ili drugome po određenim pravilima: manžetna aparata mora biti prilagođena obimu nadlaktice i pravilno se postaviti prema uputstvu; za zglobne aparate koristi se podlaktica, odmah do zglavka, na kojoj aparat mora pravilno da legne.

3 najčešće greške koje pravimo kada sami sebi merimo pritisak su:

1. Koristimo nebaždaren aparat

2. Merimo pritisak u različitim okolnostima u različito doba dana

3. Merimo pritisak u stanju šoka.

Najčešća greška kod merenja u vlastitoj režiji jeste to što ovde ne važi pravilo o srednjoj vrednosti, već se uzima zadnja vrednost. Zašto? Zato što aparat najpre sam sebe baždari, zatim se „baždare" telo i glava, i tek kada se sve dovede u red, dobija se vrednost koju možemo prihvatiti kao relativno istinitu. Ističem relativno, jer sve navedene okolnosti mogu uticati na vrednost pritiska.

Ako se pritisak prati nekoliko dana, neophodno je da se uvek meri u istim okolnostima i u istoj satnici. Ukoliko lekar zaključi da je pritisak regulisan, treba izbegavati svakodnevno merenje, posebno kada se očekuje manji ili veći skok - kod stresa, psihičkog ili fizičkog premora. U tom slučaju najpre treba rešiti postojeći problem, a potom, ako je potrebno, izmeriti pritisak. Aparati u kućnoj upotrebi služe za grubu orijentaciju i ako pokažu značajnije odstupanje od normale, treba se javiti lekaru - objašnjava pukovnik prof. Radomir Matunović, načelnik Klinike za kardiologiju VMA.

Izvor: Lisa