Tajna kreativnog uma

Renesansni slikar, arhitekta, naučnik i pronalazač, bio je jedan od onih ljudi za koje kažemo da su geniji. U njegovo doba ta reč je imala sasvim drugačije značenje i podrazumevala je anđela čuvara pa su se i izvanredna dostignuća neke osobe pripisivala tim njihovim pratiocima. U njegovo doba izvanredne kreativne sposobnosti povezivane su s božanskim nadahnućem pa je takvim ljudima nadevan pridev divino, odnosno božanski.

Bez formalnog obrazovanja

Svestranost ovog mislioca, umetnika i pronalazača vodila ga je neprestano u nove istraživačke avanture koje su rezultovale radovima koji su, u vekovima koji su sledili, usmerili mnoge grane nauke i umetnosti u sasvim novom smeru. Radoznalost, kritički način razmišljanja, izvanredna moć zapažanja samo su neke karakteristike koje su krasile njegovu ličnost, a koje su prepoznate kao osnovni kvaliteti kreativnih ljudi. Fritjof Capra u knjizi "Leonardova nauka" (The Science of Leonardo) proučio je više od 6000 stranica i 100 hiljada crteža iz Leonardovih Beležnica da bi saznao koje su karakterne osobine presudno uticale na njegova kako umetnička, tako i naučna dostignuća.

Leonardo da Vinči rođen je 15. aprila u selu Vinci, tridesetak kilometara od Firence, na obroncima Montalbana. Otac Pierro bio je notar, a majka Caterina seoska devojka. Bio je vanbračno dete, što je u ono vreme imalo jak ograničavajući uticaj na njegovo dalje školovanje. Odgajili su ga deda i baka, a 16 godina stariji stric Francesco najviše je uticao na talentovanog dečaka koji je obožavao da crta i kome je usadio ljubav prema prirodi. Kao vanbračnom detetu, nakon završene uobičajene škole u kojoj je učio čitanje, pisanje i aritmetiku prilagođene potrebama trgovaca, bilo mu je zabranjeno da pohađa univerzitet. Zato je za tadašnje pojmove Leonardo ostao neuk, pa je dugo za sebe govorio da je uomo senza lettere, neuk čovek, jer nije naučio latinski na kome su u to vreme bile pisane naučne knjige. To je ujedno značilo da nije poznavao retorička pravila koja su važila za filozofske rasprave.

Istovremeno je bio svestan da je to prednost jer nije bio ograničen pravilima klasične retorike pa je lakše učio direktno iz prirode, naročito kad je reč o njegovim opažanjima koja su neretko bila u potpunoj suprotnosti s konvencionalnim zamislima tadašnjeg vremena. Kasnije će u jednoj svojoj beležnici zapisati: „Potpuno sam svestan da, zato što nisam učen čovek, određene uobražene osobe mogu da pomisle kako me mogu diskreditovati s razlogom. Smešni ljudi! Oni ne znaju da ono čime se ja bavim vredi više jer proizlazi iz iskustva, a ne iz reči drugih ljudi, a iskustvo je učiteljica onih koji su dobro pisali.” U toj rečenici sažeo je sve ono što su o njemu tokom istorije napisali ljudi koji su proučavali njegov rad.

PageBreak

Zabavljač i mađioničar

Leonarda su krasile jedinstvene ljudske osobine. Bio je nenadmašan zabavljač, voleo je da okuplja društvo i ugosti prijatelje bez obzira na njihov imovinski status. Kao širokogrud domaćin, gostima je voleo da priređuje iznenađenja.

Odlično je svirao i liru, a neki tvrde da je bio i vešt mađioničar. Kao što je poznato, bio je levoruk, ali se slikajući podjednako spretno služio obema rukama. U detinjstvu je zavoleo životinje, a najviše su ga fascinirali konji i ptice.

Kada je postao cenjen slikar i pronalazač, odlazio bi na sajmove i kupovao ptice u kavezima samo da bi mogao da ih pusti na slobodu. Zbog silne ljubavi prema životinjama Leonardo je postao vegetarijanac, što je za renesansno doba bilo nepojmljivo.

Tvrdio je da životinje trpe bol jer, kao i ljudi, imaju organe za kretanje, dok s biljkama to nije slučaj.

Povezanost duha i tela

I privatni život kao i njegov rad odlikovale su karakteristike nesputanog kreativca koje se mogu svesti na nekoliko osnovnih pravila. Jedno od njih svakako je izvanredna sposobnost zapažanja i vizualnog pamćenja. Kada je trebalo da slika portrete, pozvao bi u svoj dom siromašne seljake, dobro ih nahranio i počastio, a zatim bi ih zasmejavao svojim pričama. Posmatrao bi njihova lica, gestove i mimiku koje bi posle fotografskom preciznošću prenosio na slikarsko platno. Posebno su ga privlačile groteskne fizionomije pa bi ponekad celog dana pratio nekoga ko bi privukao njegovu pažnju, a zatim to lice uveče nacrtao kao da je ispred njega. Smatrao je da su duh i telo neraskidivo povezani te da je telo, spoljašnji odraz duše koja ga je oblikovala. Polazeći od te pretpostavke, Leonardo je prvi slikar koji je odstupio od statičnog prikaza likova na svojim platnima i slikao ljude u pokretu.

Vrata budućnosti

Produktivnost je jedna od najvažnijih karakteristika koja je ovoga genija razlikovala od drugih umetnika njegovog doba. Tvrdio je da slikarstvo sadrži sve prirodne oblike pa su svi njegovi crteži imali dvostruku ulogu. Nisu bili samo umetnička dela već i sredstvo naučnih analiza. Hiljade i hiljade njegovih crteža delova ljudskog tela, mišića ruku i nogu, kostiju i tetiva udarili su temelje anatomiji. Dok ih je crtao, uvek mu je na umu bila upotrebna vrednost sopstvenih otkrića jer je osim umetničkog dara imao i naglašen prirodni smisao za praktičnost. Koliko li smo puta prošli kroz pokretna vrata neke banke, robne kuće ili lifta zaneseni sopstvenim mislima ili svakodnevnim brigama ne upitavši se ko je izumeo tu napravu?

Zvuči gotovo neverovatno, ali bio je to upravo Leonardo da Vinči. Prvi nacrt vrata koja se automatski otvaraju i zatvaraju pomoću protivtega osmislio je početkom 16. veka. Ali to nije sve. On je pronalazač i autor prve stone lampe s podesivim intenzitetom svetla, projektant prvog sklopivog nameštaja, prese za maslinovo ulje, pa čak i ražnja na kom se pečenje okreće sporije ili brže, u zavisnosti od jačine vatre. Izumeo je prvu okretnu pozornicu u istoriji pozorišta, kao i podizanje zavesa. A to je tek neznatan deo njegovog opusa od slikarstva, do muzike, mehanike, optike i geometrije, arhitekture, medicine, aerodinamike…

PageBreak

Tvorac tri stotine izuma

Ako je stvaranje novih kombinacija iz postojećih oblika takođe jedna od odlika kreativnog uma, onda je Leonardo i ovde bio velik pronalazač. Ljudski krvotok i probavni sistem inspirisali su ga da za francuskog kralja izradi nacrt grada ispresecanog kanalima čija je namena bila ne samo snabdevanje čistom vodom nego i navodnjavanje grada, prevoz robe i odvoz đubreta. Bio je opsednut važnošću kruženja vode za zdravlje urbanog organizma. Njegova ideja ponovo je oživela 80-ih godina prošlog veka kad je Svetska zdravstvena organizacija pokrenula projekat "Zdravi gradovi" koji se danas sprovodi u više od hiljadu gradova širom sveta. Milioni ljudi i ne sanjaju da je koncept osmislio upravo Leonardo.

Obrasci kretanja

Tražiti sličnosti između naoko sasvim različitih pojava bila je još jedna veština koju je posedovao ovaj posebni mislilac. Nakon što je noći i noći proveo secirajući ljudska tela, skicirao je naprave koje su svojim polugama, zupčanicima i osovinama imitirale ljudsko telo, povezujući tako fiziologiju i mašinstvo. Obrasci kretanja u vodi naveli su ga na razmišljanje o obrascima u kretanju vazduha, a zatim i zvuka, pa samim tim i oblikovanje instrumenta. Šta god da je radio, uvek je razmišljao o inovacijama i unapređivanju postojećih alata. Pripisuje mu se čak oko tri stotine izuma. Sva svoja opažanja i razmišljanja Leonardo je detaljno beležio. I tu je iskazao svoju domišljatost i originalnost jer je oko 13 hiljada stranica ispisao kao odraz u ogledalu, zdesna na levo.

Holistički pristup

Bio je rečit i šarmantan, ali je mnogo vremena provodio uronjen u duboku koncentraciju. Obožavao je izmišljene priče, alegorije i maštanja. Privlačile su ga suprotnosti: starost i mladost, muževnost i gracioznost - večna međusobna delovanja koja se ogledaju kako u njegovom svakodnevnom životu, tako i u umetnosti.

No jedna od njegovih najvrednijih vrlina jeste da nikada nije odustajao i da je učio na sopstvenim greškama. Nikada nije prestao da se obrazuje i nije odustao od kulturne emancipacije. Krajem 15. veka italijanski iz firentinsko toskanskog narečja tek je počeo da se javlja kao književni jezik, ali još nije postojao službeni pravopis pa je Leonardo obogatio svoj jezik mnogim latinskim rečima koje je zapisao u jednu od svojih Beležnica koju je nazvao "Moja knjiga reči". Od dolaska u Milano 1490. godine, njegova privatna biblioteka je rasla da bi 15 godina kasnije imao 116 knjiga, što je bilo mnogo čak i za jednog renesansnog naučnika. U 41. godini zdušno se zainteresovao za matematiku i geometriju, a počeo je da uči i latinsku gramatiku.

Leonardov rad i danas proučavaju mnogi savremeni psiholozi i naučnici, a svi oni došli su do istog zaključka: njegova kreativnost je posledica zaigrane ličnosti koja se odlikovala velikom radoznalošću, ali i velikom ljubavi prema svemu živom i jakom željom da pomogne čovečanstvu. Zbog temeljne humanosti njegov holistički i ekološki pristup i danas, petsto godina nakon njegove smrti, živi punom snagom.

PageBreak

Karakteristike kreativnog uma

Kreativni um gleda na probleme iz različitih uglova i traži nove perspektive. Kad se poznati problem, uslovno rečeno, rastavi na delove i razbaca u nekoliko smerova, on se rekonstruiše i postaje drugačiji.

Produktivnost razlikuje kreativnu osobu od nekreativne. Najveći pronalazači nisu se plašili da naprave stotine loših ili osrednjih izuma jer su znali da će na kraju njihov rad rezultirati nečim izvanrednim.

Kreativni um stvara nove kombinacije iz već postojećih oblika – kombinujte svoje stare ideje i zamisli u bezbroj varijanti makar isprva izgledale besmislene i neostvarive.

Kad je počeo da upoređuje širenje talasa po vodi sa zvukom, Leonardo je došao do spoznaje da se i zvuk širi u talasima - dakle, treba stvarati asocijacija iz naoko nespojivih stvari ili pojava i razmišljati u metaforama.

Leonarda je krasila sposobnost da ispravi svoje greške i nikada nije mislio da je prekasno - krasila ga je spremnost na učenje iz sopstvenih grešaka i stvaranje pobedničke kombinacije iz stečenog iskustva. Leonardo je nadoknadio nedostatke poput osrednjeg školovanja celoživotnim učenjem. Neuspeh nikad nije gubitak vremena ako smo spremni da ga pretvorimo u uspeh. Ne treba se fokusirati na neuspeh, već na pitanje šta smo uradili i šta ne smemo da ponovimo.