Otkrijte u čemu je tajna sreće: evo kako Šveđani uspevaju što više da budu radosni
Shutterstock otkrijte_u_cemu_je_tajna_srece_cetiri_lika_srece_lagom_sreca_3

Skandinavsko poimanje sreće

Interesantno je da se iza sreće zapravo krije smisao, usled čijeg nedostajanja proizilazi nesreća savremenog čoveka. Smisao se smatra jasnom povezanošću (kontekstom), kada ljudi, događaji i pojave nisu odvojeni već su povezani uzajamnim odnosima. Treba imati na umu da je u životu najvažniji smisao u vidu punine čulnosti u telesnom iskustvu (oslikava je izreka carpe diem – dodiri, gledanje, kretanje, slowfood), punine osećanja u duševnom (ljubav prema partneru i deci, zavičaj, svaki vid saradnje i društveni odnosi, pomaganje), mišljenja u duhovnom (čitanje knjiga) i punine iskustva u metafizičkom kontekstu (bezbrižnost usled verovanja u drugi mogući život). Treba imati u vidu da vakuum smisla ne treba ispunjavati materijalnim dobrima jer će ona postepeno, na svim navedenim nivoima, obesmisliti puninu i lepotu života, dovodeći do toga da više ne osećate život.

Lagom sreća

Verovatno se nećete iznenaditi kada čujete da ideju sreće možda najbolje shvataju Šveđani, kao i drugi skandinavski narodi.

Švedska reč lagom prevodi se kao ni previše ni premalo – životni stil koji podrazumeva ugodnost, ravnotežu između posla i kuće, odmora i akcije, radosti i ozbiljnosti, prijatnosti i neprijatnosti. Osnovni princip je da u toj ravnoteži ne naudite drugima, niti prirodnoj okolini – ekosistemu. U svojoj knjizi „Život na švedski način – lagom“, u Evro Book izdanju, Geran Everdal objašnjava da izraz lagom predstavlja i izražavanje stava protiv neumerenosti: „Najbolje je lagom često znači jednostavno ZAUSTAVI SE. (...) Drugim rečima: Lagom je na izvestan način termostat individualnog životnog stila. Svi smo mi različiti.

Ne postoji idealan nivo lagoma – on varira od čoveka do čoveka i od mesta do mesta. S druge strane, ima nečeg nadahnjujućeg u toj potrazi za sopstvenim stilom – u potrazi za ličnim lagomom.” Lagom nije savršen, „savršenstvo je sušta suprotnost lagomu”, ali život u kojem se održava ravnoteža donosi čistu sreću. Brojna naučna istraživanja donela su zaključak da su Skandinavci, koji, kako Geran ističe, žive uz arktički pojas, natopljen kišom, u hladnoći i neretko ledu, suprotno očekivanjima, srećniji od drugih naroda.

Kako se izlečiti i promeniti život mislima: ako ovako razmišljate, stvarate štit protiv bolesti i loše sreće

Interesantan je i podatak da su Šveđani i Skandinavci uopšte, vrlo poznati po svojoj melanholiji! Kako sam duhovito ističe, rađaju se sa „mračnim pogledom na život” pa im ne treba mnogo da bi bili srećni, što vodi ka zaključku da su nordijska niska očekivanja njihov najbolji prijatelj – „Možda to i nisu niska očekivanja, već lagom očekivanja.

Nordijska sreća nije ni dramatična ni revolucionarna. Ne, samo je savršeno lagom.” Zanimljivo, ako pitate prosečnog Šveđanina šta je sreća, reći će vam da su to sigurnost, ljubav, porodica, leto, sunce i kućica na selu – jedno vrlo praktično razmišljanje koje čini osnovu lagom sreće.

Kada sunčani dani prođu i nastupi hladnoća, kućicu na selu zamenjuju svetkovinama svetlosti, jedinstvenim u celom svetu. Najvažnija od svetkovina svetlosti je proslava Svete Lucije u decembru, sicilijanske svetice koja je sebi radije iskopala oči nego da je udaju na silu.

Simbolično, neobično obučena mlada plavooka Šveđanka zapevaće od ranog jutra tužnu ribarsku pesmu i doneti kafu, vruće pecivo sa šafranom, i medenjake uz neizostavan osmeh i krunu od zapaljenih sveća na glavi. Uz ove detalje uživaćete u lagom fiki i podsetiti se da sreća zaista jeste „toplo štene” i „kada hodaš bos po travi” kako je napisao crtač stripova Čarls M. Šulc, sada već davne 1962. godine.

Izvor: Lovesensa

Prethodna strana