Otkrijte u čemu je tajna sreće: evo kako Šveđani uspevaju što više da budu radosni
Shutterstock otkrijte_u_cemu_je_tajna_srece_cetiri_lika_srece_lagom_sreca_2

Sreća prijatnosti i sreća punine

Sve ovo vodi nas ka sledećoj vrsti sreće – sreći prijatnosti, koja je jedna od najvažnijih za savremenog čoveka. U današnje vreme, sreća se dostiže i izražava kroz prijatnost usled zdravlja, zabave, uživanja, uspeha i prijatnih iskustava. Interesantno je da ovakvim razmišljanjem sledimo definiciju Džona Loka – predstavnika engleskog empirizma, koja tvrdi da je priroda u čoveka usadila „stremljenje za srećom” i „odbojnost prema patnji”, pri čemu je sreća „najveći mogući užitak.”

Francuska Enciklopedija, urednički dorađivana od 1751, ističe pravo svakog čoveka da bude srećan u skladu sa sopstvenim predstavama, što nije izostalo ni iz američke Deklaracije nezavisnosti iz 1776. Vilhelm Šmid objašnjava nam da nijedno filozofsko načelo nije uspelo da se održi toliko dugo kao ova savremena formula sreće. Specifičnost ove sreće je da je možemo proizvesti sami – aromatična šoljica kafe, topla kupka, šetnja na svežem vazduhu, razgovor ispunjen bliskošću ili pak dobar film ili predstava, spisak je beskrajan i zavisi od naše kreativnosti. Sreća prijatnosti tu je zahvaljujući lučenju endorfina, serotonina i dopamina, „telesnih droga”, koje, nažalost, i deluju na sličan način.

Česta „upotreba” slabi njihovo dejstvo, pa imamo potrebu da povećamo „dozu” sreće. Ipak, filozofija je tu da nas opomene da ne možemo očekivati da život neprekidno živimo bez neprijatnosti i napora. Zapravo, previše prijatnosti doneće suprotne efekte od željenih i učiniće nas nesrećnima, jer užitak, ma koliko se trudili, ne može biti trajan i neprekidan. O tome svedoče brojni slučajevi ljudi kojima previše materijalnog bogatstva, previše uživanja u jelu ili piću, spavanju ili neradu donosi depresiju i nemogućnost suočavanja sa sumornom svakodnevicom.

Za promenu, potrudite se da mudro optimizujete sreću prijatnosti i da ne gajite prevelika očekivanja, kako ne biste teže preživljavali razočaranja i neprijatnosti. I, kako Šmid kaže: „... bol je trn koji nas iznova i iznova primorava da razmislimo o smislu života; bol prinudno izaziva brigu, koja sopstvu ponovo može da ukaže na put. To užici, nažalost, ne mogu...”.

3 načina da se izborite sa životnim izazovima: oslobodite sebe i otvorite puteve ka ostvarenju ciljeva

Zato postoji i treća sreća, sreća punine, koja obuhvata i tu drugu, „negativnu” stranu. Ova vrsta sreće zavisi od čovekovog duhovnog odnosa prema životu do kog je došao promišljanjem. Najveća greška savremene slike sveta i čoveka je da sve može da bude pozitivno, jer negativne pojave neće nestati, bez obzira na broj estetskih operacija, pronađenih lekova, političkih rešenja, itd. Život nam u svakom trenutku traži da prihvatimo njegovu polarnost i celinu, a da i dalje vidimo svu njegovu lepotu. Prihvatajući celinu života, shvatićemo da smo deo šire povezanosti, u kojoj postoji prostor i za jedno i za drugo, i za senku i za njenu svetlu stranu.

Za razliku od sreće prijatnosti, ideja punine i svest o polarnosti života zapravo donose trajnu, filozofsku sreću na kojoj balansiramo kao ljudi koji hodaju po konopcu. Traženje i uspostavljanje tog balansa, te ravnoteže, predstavlja istinsku sreću. Treću sreću čine uspeh i neuspeh, zdravlje i bolest, prijatnost i neprijatnost. Pitanje je da li ćete načiniti korak ka ovoj vrsti sreće i osetiti tu bezgraničnu puninu koja sve nadilazi. Razmaženi savremeni čovek, treba iznova da otkrije sreću punine – duboku i sporu, koja celinu povezuje smislom.

Kako da pronađete sebe: princip aktivnog čekanja pomaže da shvatite šta zaista želite u životu

Možda se nećete iznenaditi, četvrti oblik sreće naziva se – sreća u nesrećnim vremenima. To je ona dugotrajna neodređena tuga, zvana melanholija. Radi se o postojanju duše koja oseća neprestan bol i strah, ali ne na patološki način. Ovu sreću čini svest o ponoru nedokučivosti, koja je primerenija životu od bezumnog poricanja tragičnosti. Kao životna filozofija, melanholija ističe tugu kao osnov prihvatanja života vrednog življenja.

Možda će vam biti jasnije kada vam kažemo da prilikom šetnje ili slušanja lepe muzike možete da se prepustite svojim melanholičnim mislima, i da u tom trenutku osetite sreću. Vilhelm Šmid napominje i da razne vrste umetnosti stoje na raspolaganju za ispoljavanje melanholičnih poriva. Ples, slikarstvo i poezija su kroz istoriju to i pokazali. Pronađite oblik izražavanja i odušak za svoju romantičnu melanholiju i osetite trajnu sreću. Duša će vam biti zahvalna.