Najveća ljubavna dilema: da li možemo uticati da se naš partner promeni kao osoba

"Nisam više takav, to se promenilo, sada potpuno drugačije postupam. Nikada više ne bih radio ono što celog života jesam, to je iza mene, shvatio sam da je pogrešno. Ti si me napravila boljom osobom, hvala ti". Ukoliko prebacite ove rečenice i u upravni govor iz ženskog roda, verujemo da će vam biti poznate. Ko zna koliko puta ste čuli ili izgovorili nešto slično.

Očekivanja su proporcionalna razočaranju, što je veće jedno, veće je i drugo. Često je veoma teško, tokom života, svesti ih na prihvatljivu meru. Otuda i bol kada shvatimo da se naš partner, zapravo, nije promenio, iako je obećao da hoće i tvrdio da jeste. Koje promene su moguće u odraslom dobu, a koje samo u detinjstvu i mladosti, kao i koje karakterne crte su nepromenjive, pitali smo Svetlanu Slepčev, psihologa i psihoterapeuta:

Kakvi smo bili u trećoj godini života, takvi ćemo biti i u tridesetoj, i u šezdesetoj, samo zreliji, mudriji i sa lepšim manirima. Tokom života možemo da naučimo kako da ublažimo svoje manje prihvatljive osobine, da promenimo način razmišljanja i preispitamo životne vrednosti, ali ličnost koja je u osnovi svega toga zapravo se ne menja mnogo. Ako ste kao dete bili tvrdoglavi ili stidljivi, tragovi ovih crta ličnosti će uvek biti prisutni. Naš zadatak je da shvatimo kakva je ličnost našeg partnera i da ga prihvatimo takvog kakav jeste, ako možemo. Ako ne možemo, jedini logičan izbor koji se nameće je prekid odnosa sa osobom koja nam, ustvari, ne odgovara.

Koje su najveće zablude partnera koji ima želju da drugog promeni?

Moja ljubav (ili prava ljubav) će ga promeniti. Ako me zaista voli, žrtvovaće se zbog mene. Veoma je rasprostranjena zabluda da možemo učiniti da se neko promeni ako ga volimo snažno. Tada postoji mogućnost da uđemo u ulogu spasioca - da pokušavamo da rešimo probleme koje druga osoba ne uviđa. Istina je da se ljudi ne menjaju zbog ljubavi. Ona jeste važan izvor podrške, ali svako bi trebalo da želi da se menja zbog sebe, a ne zbog drugih. Takođe, niko ne bi trebalo da se žrtvuje zbog ljubavi – da menja kod sebe nešto samo zato da bi drugome dokazao da ga voli, a što u stvari nije potrebno da menja.

Na šta ne bi ni trebalo da obraćamo previše pažnje?

S jedne strane, važno je da znamo šta nam je bitno, koje vrline i vrednosti izuzetno cenimo i bez čega ne možemo u odnosu, a sa druge strane koje mane možemo da tolerišemo. Savršen partner ne postoji, tako da će svaka osoba imati neku osobinu ili naviku koja će nam smetati, ali bi njegove/njene mane trebalo da budu u granicama onoga što je nama prihvatljivo, a što svako određuje sam za sebe.

Šta bi trebalo kod sebe da izmenimo kad uvidimo da nam previše toga smeta kod partnera?

Tada bi trebalo da razmislimo da li prenagljujemo kada procenjujemo šta je prednost, a šta mana. Jer neka osobina može da bude i jedno i drugo. Na primer, tvrdoglavost može da vam pomogne da istrajete u nečemu kada bi ostali odustali, ali može i da vam napravi probleme ako ste tvrdoglavi u situacijama kada bi trebalo da budete tolerantni. Takođe, trebalo bi da se zapitamo da li smo previše kritični prema partneru i da li od njega očekujemo perfekcionizam. Ili možda nismo dovoljno radili na tome da prevaziđemo nedostatak komplementarnosti u onim životnim područjima koje smatramo bitnim, pa sad tu dolazi do prevelikog razilaženja u pogledu interesovanja i životnih vrednosti.

Mudra životna priča: evo gde se kod svakog čoveka krije prava lepota

U kojim situacijama bi trebalo da shvatimo da je jedino rešenje da promenimo partnera?

Kada su međusobne razlike prevelike, kada partneru pronalazimo više mana i nedostataka nego vrlina, i kada te mane osećamo sa mnogo snažnijim emocijama nego vrline, tada bi trebalo da razmislimo da li je vreme da budemo sa nekim ko nam više odgovara.

Ko se lakše odlučuju na promene, žene ili muškarci?

Čini mi se da su žene spremnije da se odreknu nekih svojih želja i određenog načina života zbog veze. Deluje mi kao da one češće nego muškarci stavljaju potrebe partnera iznad svojih i pristaju na nezdrave kompromise, iz želje da mu ugode.

Koje promene mogu biti kontraproduktivne? Ako se neko menja isključivo zato što to njegov partner želi, koliko je to dobro i trajno rešenje?

Nije dobro kada se neko menja samo zbog partnera, a ne zato što to zaista želi. Takve promene obično nisu duboke i trajne, već površinske i odraz su tendencije osobe da preterano udovoljava drugim ljudima. Ono što se tada najčešće dešava je to da osoba postaje nezadovoljna i nesrećna, da ima osećaj da se žrtvuje i trpi u odnosu. Može da počne da doživljava partnera kao nekoga ko je nepravedan, egocentričan ili surov, i ko je zapravo ne voli.

Koje karakterne crte su nepromenjive?

Prema istraživanjima, postoje četiri stila komunikacije koji mogu da predvide kraj braka: neprekidno kritikovanje i napadanje partnerove ličnosti, pokazivanje prezira, preterana defanzivnost (onda kada bi trebalo da priznamo svoje greške i da se izvinimo) i emocionalno povlačenje i odbijanje da se razgovara. Ako ne prepoznamo na vreme da ovakvi načini komunikacije štete odnosu, u nekom trenutku će postati prekasno da ispravimo situaciju. Šta znači prekasno? Kada se godinama ponavljaju isti problemi, kada ne možemo ili ne želimo da budemo iskreni i otvoreni sa partnerom, kada smo bliskiji sa nekim drugim ljudima, kada vreme radije provodimo vreme sa prijateljima nego sa partnerom, kada funkcionišemo kao cimeri.

Da li neko ko veći deo života laže može da prestane to da radi?

Ako osoba laže veći deo života, to znači da veruje da se ne isplati biti iskren, da na taj način pre dobiješ to što ti treba nego ako si iskren, ili da ćeš laganjem izbeći probleme u odnosu. Da bi osoba prestala da laže, mora da shvati zašto se laganje ne isplati dugoročno, iako kratkoročno donosi neku dobit, da laganjem narušava odnose sa drugim ljudima i da sprečava sebe da ostvari bliskost. Osoba može da se promeni ako uvidi da joj laganje donosi više štete nego koristi i ako odluči da se promeni.

U kom momentu skinemo ružičaste naočare i počnemo da sagledavamo partnera u pravom svetlu?

Počnemo da ga sagledavamo u pravom svetlu kada imamo toliko informacija iz realnosti koje su u suprotnosti sa našom idealizovanom predstavom o partneru, da idealizovana slika više ne može da se održi. Ljudi se najbolje upoznaju kada počnu da žive zajedno. Mislim da svima od početka ne odgovaraju iste one stvari koje im kasnije mnogo više smetaju, samo što su na početku bili zaljubljeni i mislili su da će moći da žive sa tim. Kada smo zaljubljeni, osećamo altruizam jedno prema drugom, da bismo učinili sve za drugog, istrpeli bilo šta samo da njemu ili njoj bude dobro i prijatno. Međutim, ljudi su po prirodi egocentrični, i niko od nas nije totalno altruističan. Zbog toga vremenom ponovo želimo da potvrđujemo sebe, izražavamo svoje želje i svoja sviđanja i nesviđanja, što može da bude u suprotnosti sa onim što drugi želi ili što drugi jeste.

Da bismo izbegli da u vezi pokušavamo da promenimo drugu osobu važno je da znamo sledeće, kaže naša sagovornica:

Da li osoba za koju smo zainteresovani ili sa kojom smo u vezi poseduje ono što želimo (umesto da pokušavamo da budemo ono što drugi želi, treba da shvatimo da li mi želimo tu osobu).

Da li posedujemo ono što druga osoba želi (umesto da pokušavamo da budemo ono što drugi želi, treba da shvatimo da li osoba želi ono što imamo da ponudimo).

Izvor: Novosti