Kod kojih problema pomaže meditacija: univerzalan kosmički lek za duši i telo

Danas je svima poznata reč stres, ali ono što ne znamo je da je stres najrasprostranjeniji i najveći uzrok čak 75 odsto bolesti i 50 odsto smrtnih slučajeva. Svaka promena ili podražaj u našem životu, bilo da je dobar ili loš, može uzrokovati stres u našem psihosomatskom sistemu. Kako se danas okolina brzo menja, ona zahteva da se mi menjamo zajedno s njom, pa tako nailazimo na stalne zahteve za prilagođavanjem koje često ne možemo da ispunimo.

Meditacija u mnogim kulturama

Meditacija se kao tehnika zna i praktikuje otkada postoji svet i čovek te je sastavna komponenta svih religija i kultura na Zemlji. Postoje bezbrojne vrste meditacija, ali sve se svode na isto i vode ka istom cilju. Njeno blagotvorno delovanje na naš um i telo omogućuje nam da proširimo svoju percepciju i bolje delujemo u svakodnevnom životu.

Koren reči meditacija dolazi od latinske reči meditare ili grčke reči medjha koje znače „prebivati unutra, misliti ili udubiti se u sebe“, dok se na sanskritu meditacija naziva dhjana, odnosno, „potpuna svesnost“. Pojmovi i izrazi za meditaciju se odnose na tehniku samospoznaje i proširenja svesti kojom se postiže harmonija tela, duha i emocija te se tako razvija posebnost, sreća i zdravlje.

Postoji mnogo vrsta meditacija koje se dele na tri osnovna oblika: meditacija na zvuk (mantru), formu i simbol. Svaka meditacija budi unutrašnju svest, tišinu i bezgraničan mir. Meditaciju treba da razumemo kao naukju o duhu i kao univerzalni lek za svakog čoveka. Kada nas boli glava, uzmemo lek za glavobolju. Isti lijek koristimo svi bez obzira na pol, dob, boju kože, nacionalnost i religijsku pripadnost. Sva ljudska bića muče isti problemi – depresija, ljutnja, ljubomora, mržnja, zavist, nemogućnost da ostvarimo svoje želje… Meditacija je univerzalan kosmički lek koji nam pomaže da iskusimo polje bezgranične sreće i zadovoljstva.

Fiziološko dejstvo meditacije

Prekomernim izlaganjem stresu oštećujemo hipotalamus uzrokujući gubitke pamćenja, opterećujemo nervni, endokrini i sistem krvnih sudova, javlja se poremećaj pokreta, smanjuje se mogućnost regeneracije, povećava se udeo masnoća u području abdomena, remeti se funkcionisanje tiroidne žlezde, dolazi do stvaranja ugrušaka u krvi, srčanih udara i zapušenja te još mnogo toga. Iz tog je razloga vrlo bitno znati ophoditi se u stresnim situacijama i rešiti se stresa i negativnih uticaja iz okoline.

Šta sve može da izleči MOLITVA: veruje se da magične reči mogu da preporode dušu i telo

Meditacija je najmoćniji način harmonizacije i ispravljanja fizioloških nepravilnosti i poremećaja jer kroz nju direktno utičemo na sam uzrok bolesti koji se zapravo nalazi u suptilnijim delovima našeg bića. Meditacijom jačamo svoje fizičko, mentalno i duhovno zdravlje i time postajemo otporniji na bolesti i stresne situacije u kojima se možemo naći. Kada je naš um miran i odmoran, tada ga fiziologija prati i podržava.

Naučno je dokazano da tokom meditacije dolazi do potpune sinhronizacije moždanih talasa, usporavanja stope metabolizma, dubokog odmora, smanjenja rada srca, snižavanja krvnog pritiska, harmonizacije simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema, smanjenja proizvodnje mlečne kiseline i dr.

Meditacija opušta nervni sistem čija je napetost čest uzročnik mnogih bolesti. Stresne situacije, fizičko i mentalno iscrpljivanje i dr. nakon nekog vremena vode do fizičkih posledica.

Uticaj meditacije na fiziologiju:

• smanjuje anksioznost i stres
• opušta i harmonizira sisteme tela
• smanjuje hronične boli
• leči nesanicu
• opušta trbušne mišiće i utrobu
• jača endokrini i nervni sistem
• smanjuje proizvodnju i pospešuje razgradnju mokraćne kiselinepoboljšava koncentraciju, podstiče mladolikost i zdravlje

Psihološko dejstvo meditacije

Poznato je da čovek koristi samo 5 – 10 odsto mozga, dok je ostali deo mozga potpuno neiskorišćen i uspavan. Nauka je dokazala da meditacijom možemo da ojačamao fizičku strukturu mozga i osvestimo njegove uspavane delove. Skeniranje mozga pokazalo je da su ljudi koji meditiraju povećali gustoću delova mozga koji su zaduženi za pažnju i analizu podražaja. Za vreme meditacije dolazi do pojačane aktivnosti područja sive materije poput desnog hipokampusa, desne sive materije u orbito-frontalnom korteksu, desnog talamusa i levog donjeg slepoočnog režnja.

Meditacija koja pomaže da ostvarimo željenu budućnost: prvi korak je zapisivanje najveće želje

Meditacijom takođe usporavamo proces starenja mozga, što je vrlo bitno jer se mozak vremenom stanjuje, a misaoni procesi slabe. Meditacijom podstičemo rad neurona pa time i stvaranje impulsa, veza i procesa mišljenja. Meditacija daje čistoću uma i sposobnost bolje organizacije, bržeg učenja i koncentracije. Stoga je ona vrlo praktična tehnika za svakog čoveka, bez obzira na zanimanje i profesiju.

Uticaj meditacije na psihologiju čoveka:

• oslobađanje od depresije i povećanje elana i sreće
• izgradnja posebnosti i proširenje mentalnog potencijala
• povećanje sposobnosti učenja, opažanja i pamćenja
• povećanje inteligencije i koncentracije
• povećanje samopouzdanja
• razvoj ličnosti i rešavanje loših navika
• Harmonizacija tela i duha

Cilj i svrha meditacije jeste dovesti duh i telo u stanje potpune opuštenosti. Naučno je dokazano kako se redovnom meditacijom smanjuje količina kortizola (glavnog hormona stresa), opuštaju se mišići, povećava se koherencija mozga, normalizuje krvni pritisak i otkucaji srca, harmonizuje se nervni sistem, ubrzava se oporavak od bolesti itd. Pomoću meditacije dolazi i do smanjenja depresije, straha, napetosti, anksioznosti i trauma te se povećava elan, sreća i mentalni potencijal. Redovnom meditacijom jačamo autonomni nervni sistem pa time postajemo otporniji na stres i lakše se prilagođavamo na nove situacije. Niz pozitivnih dejstava koje dobijamo meditacijom pokazuju kako ovom tehnikom možemo da ublažimo stvaranje stresa i utičemo na kvalitet života, od fizičkog do duhovnog nivoa. Ona ne zahteva sposobnost ili predispozicije, već je za uspeh najbitnija redonost i volja.

Preuzeto iz knjige „Duboka meditacija“;Autori: Swami Urgaya i Kristina Babić

Izvor: Udahni.com