Tema lepote neizostavna je, bez obzira na vek, godine, i razdoblje u kom živimo. Razmišljajući o lepoti, dizajner Ričard Sejmur preispituje značenje i važnost lepote za nas. Priča koju mu je ispričao njegov otac kada je bio mali, promenila je njegov pogled na lepotu. Naime, u 18. veku postojao je časovničar koji je pravio predivne satove. Jednom prilikom, mušterija ga je zamolila da joj očisti sat, napravljen upravo njegovom rukom.

Kako da olakšate svoj život: 20 inspirativnih Sokratovih citata

Časovničar je izvadio skriveni deo sata i mušterija je primetila da je taj deo izgraviran. Upitala ga je zašto je gravirao deo koji niko ne može da vidi, na šta joj je časovničar odgovorio: „Bog vidi“. Iako nije religiozan, dizajnera Sejmura je ova priča izuzetno dotakla i promenila način na koji posmatra lepotu. Bez obzira na na naše poimanje „boga“, suština lepote je u ovoj priči oslikana tako da shvatimo da lepota nije uvek ono pojavno što se vidi i upada u oči, već i nešto što može da se oseti drugim čulima.

Pazite kako i o čemu mislite: evo kako misli privlače negativnu energiju

1. Mi, zapravo, osećamo lepotu. Zadovoljstvo je izazvano različitim emocijama, i to ne nužno lepim, u čemu se i krije paradoks lepote.

2. Izuzetno je teško naći nešto što je univerzalno lepo svima. Ono što zapravo utiče na naše poimanje lepote je pozadina emocija i informacija koje dobijamo u vezi sa onim što posmatramo, iz čega i proizilazi unutrašnja i spoljašnja lepota.

3. Predmete posmatranja vidimo kroz sebe, a ne onakvima kakvi zaprvo jesu. Formiranje emocionalne veze sa predmetom posmatranja podrazumeva „električnu” hemijsku vezu koja se desi i pre nego što pomislite na nju.

Izvor: Lovesensa