Poznala sam te kad sneg se topi,

topi, i duva vetar mlak.

Blizina proleća dušu mi opi,

opi, pa žudno udisah zrak.

S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,

dan pijan, svež i mek.

Činjaše mi se već davno znan,

znan kad te poznadoh tek.

S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,

led, dok se budi proletnji dah;

kad dan je čas rumen, čas setan, bled,

kad sretno je i tužno u isti mah.

S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.