Za sat vremena vožnje zapadno od Denvera, u podnožju masivnog planinskog lanca Rocky Mountains, smestio se Bolder, američki gradić za koji se često kaže da "leži između planina i stvarnosti". Ako ga posetite, brzo će vam postati jasno zašto: nalazi se na nadmorskoj visini od 1.655 metara i skoro sa svih strana okružen je snegom posutim planinskim vrhovima. Osim toga, to je jedno od retkih mesta u SAD u kom nije neobično u samom centru grada ugledati jelena, vevericu ili poljskog miša. Ali ako ste upravo zamislili zabačeni gradić poput onog iz serije "Život na severu", ipak ste na pogrešnom tragu. Iako je sa svih strana okružen prirodom, Bolder važi ne samo za najzdraviji, najzeleniji, najsrećniji već i za najkulturniji, najobrazovaniji, najorganskiji i najlepši grad u SAD.
Kako je jedan gradić s tek 103.000 stanovnika uspeo da prikupi sve te epitete u zemlji velikoj poput SAD? Odgovor leži u stanovnicima Boldera koji su već dugo posvećeni organskom pokretu, zdravom načinu života i očuvanju prirode. Pomalo je nestvarno koliko stanovnici i gradska uprava ulažu u održavanje zelenih površina, recikliranje i život s prirodom. Na primer, prema nekim statistikama, u gradu ima čak 93.000 bicikala, što je gotovo jedan bicikl po stanovniku.
Dobro organizovan i jeftin gradski prevoz dodatno je smanjio upotrebu automobila, gužve u saobraćaju i emisiju štetnih gasova. Stanovnici Boldera se retko voze sami u automobilu, a automobili su većinom hibridi s kombinovanim elektromotorima. Osim toga, reciklažno dvorište otvoreno je 24 sata na dan sedam dana u nedelji, a ako niste u mogućnosti sami da dovezete svoj otpad, na usluzi su vam dobrovoljci koji će doći kod vas u kuću i pobrinuti se da se otpad reciklira. U svakom slučaju, pravo je malo čudo živeti u zajednici s ljudima koji ulažu silnu energiju i novac kako bi sačuvali barem maleni deo naše planete, pa čak i ako to zahteva da ih sahrane u skladu s prirodom - naime, u Bolderu postoje i pogrebna poduzeća koja će organizovati ekopogreb u biorazgradivom kovčegu.
U Bolder sam došla usred leta, u julu prošle godine, sa namerom da ostanem mesec dana i pohađam intenzivnu obuku za učitelje ashtanga joge. Mesecima sam se veselila tom poduhvatu - voditelj programa je, naime, Richard Freeman, legendarni učitelj ashtanga mysore joge svetskog glasa koji je učio od njenog osnivača u Indiji - K. Pattabhi Joisa. Čim sam došla, bilo mi je jasno zašto Richard i brojni drugi učitelji joge i duhovnjaci često biraju upravo Bolder za svoje stalne škole i centre. Budući da je sa svih strana okružen prirodom i zelenilom, mirom i tišinom, Bolder je kao stvoren za okretanje prema unutra, posvećivanje sebi i svom duhovnom razvoju, bez uplitanja smoga, buke i drugih distrakcija neizbežnih u većini gradova.
Život u skladu s prirodom
Došla sam nekoliko dana pre početka programa i odmah se posvetila istraživanju grada, a kao prevozno sredstvo odabrala sam bicikl. Već nakon prvih nekoliko minuta vožnje bila sam zapanjena ljubaznošću i poštovanjem koje su mi kao prema biciklisti iskazivali vozači automobila.
Bolder ima čak 480 kilometara biciklističkih staza, pa se kroz ceo grad može proći na biciklu bez uplitanja u automobilski saobraćaj. Ali pri prelasku raskrsnica i semafora, bicikli uvek imaju prednost - automobili će propustiti biciklistu čak i kada je njima na semaforu zeleno, a biciklisti crveno!
Nije mi trebalo dugo da otkrijem glavnu gradsku pešačku zonu, Pearl Street, ulicu prepunu malih restorana koji nude bogat izbor organske, zdravo pripremljene hrane. U jednoj od manjih ulica koje seku Pearl Street nalazi se i vegetarijanski restoran The Leaf, koji je postao moje omiljeno mesto za popodnevni predah uz organsku krem supu. U tom restoranu sam doživela i jednu od najzanimljivijih bolderskih anegdota. Dok sam jela jedan od njihovih slasno pripremljenih vegetarijanskih obroka, posred restorana pretrčao je miš. Diskretno sam upozorila konobaricu na nepozvanog gosta, ali ona je samo odmahnula rukom i odgovorila mi da je to normalno jer u to doba godine miševi često ulaze unutra. Stanovnici Boldera zaista znaju kako da žive u skladu s prirodom, pomislila sam.
U pešačkoj zoni Pearl Street baš sve je podređeno zdravom načinu života - duž ulice su brojni štandovi sa lokalnim ekoproizvodima i raznovrsne prodavnice sa zdravom hranom, prirodnom kozmetikom i sportskom opremom. U ponudi je sve, od patika za trčanje do kanua. Ulica je prepuna i malih nezavisnih knjižara punih budističkih, jogijskih i drugih duhovnih knjiga. Ako niste zainteresovani za kupovinu, opet vam neće biti dosadno jer je Pearl Street i svojevrsna pozornica za ulične zabavljače iz celog SAD. Najpoznatiji među njima je Zip Code Man, čovek koji pamti poštanske brojeve širom sveta. Ako mu kažete svoj poštanski broj, reći će vam tačno iz kog ste grada ili će vam čak uputiti nekoliko rečenica na vašem maternjem jeziku. Najimpresivnije od svega - ako nastavite da šetate Pearl Streetom i pratite ga do kraja grada, nakon sata laganog hoda naći ćete se na vrhu planine sa koje se pruža veličanstven pogled na nacionalni park Rocky Mountains i celu dolinu.
Grad bez brze hrane
Kada sam malo bolje upoznala stanovnike Boldera, počevši od žene u čijoj sam kući iznajmila sobu, shvatila sam da itekako znaju da iskoriste to što se za manje od deset minuta mogu naći u nepreglednim prirodnim prostranstvima. Svi, baš svi, bave se nekom vrstom rekreacije na otvorenom: planinarenjem, brdskim biciklizmom, kajakarenjem, pecanjem u brzim planinskim potocima...
Uz to, većina se bavi i jogom, meditacijom ili plesom. U svakom slučaju, ako tražite u Bolderu stereotipnog Amerikanca koji sedi u fotelji i gomila višak kilograma, razočaraćete se. Tokom celog svog boravka u tom gradu nisam videla nijednog gojaznog, pa čak ni punačkog stanovnika - Bolder je pun zdravih, nasmejanih ljudi u dobroj kondiciji. A ako poželite da probate tipičnu američku brzu hranu, koja se u drugim gradovima nalazi gotovo na svakom koraku - budite spremni na to da je u Bolderu nećete naći. U celom gradu nema McDonaldsa, Burger Kinga i sličnih lanaca brze hrane.
U centru grada nalazi se i čarobna Kuća čaja koju je Bolder dobio na poklon od Tadžikistana. Izgradnja je trajala od 1987. godine do 1990. godine i u njoj je učestvovalo više od 40 umetnika. Ručno izrađene i oslikane pločice koje čine predivan eksterijer i izrezbareni stočići, stolovi, ukrasni stubovi u središnjoj prostoriji neodoljivo podsećaju na Priče iz 1001 noći. Bogat izbor organskih čajeva iz svih krajeva sveta i ukusni obroci Kuću čaja čine nezaobilaznim ambijentom za druženje s prijateljima.
Meni je jedno od najdražih zdanja u Bolderu ubrzo postala zgrada poznate knjižare Shambala, gde sam, uz topli čaj i mirisni komad pite od borovnica, provodila sate prelistavajući najnovija izdanja knjiga. Uređena je u budističkom stilu i od samog početka me podsećala na mali hram: enterijerom dominira drvo, a preovlađuju crvena, zelena i zlatna boja. Knjižara je zapravo sedište poznate izdavačke kuće Shambala. Njeni osnivači - Sam Bercholz i Michele Fagan - Shambalu su osnovali u Berkleyu u Kaliforniji nakon velikog uspeha koji su postigli izdanjem knjige poznatog tibetanskog budističkog učitelja Chogyama Trungpe Meditation in Action (Meditacija u akciji). Nakon nekoliko uspešnih izdanja iz područja meditacije i filozofije njihov projekat je polako prerastao u jednu od najvažnijih izdavačkih institucija na području duhovnosti, religije i filozofije. Godine 1976. Shambhala se preselila u Bolder, a uz mnoga izdanja o ekonomiji, umetnosti i poeziji, srce izdavačkog programa i danas čine religija i filozofija.
Učenje čitavog života
Uz to što je centar zdrave hrane i alternativnog načina života, Bolder je i grad univerzitet. Prva škola u Bolderu je osnovana 1860. godine i taj je grad polako prerastao u kulturni i obrazovni centar regije. Danas je u Bolderu ugledni University of Colorado at Bolder, osnovan još davne 1876. godine, koji pohađa čak oko 30.000 studenata. Godine 1974. u Bolderu je osnovan i Naropa, prvi američki budistički institut. Osnovao ga je Chogyam Trungpa, a njegova glavna misija od početka je bila učenje u okruženju gde budistička filozofija i disciplina meditacije privlače studente i profesore iz svih krajeva sveta, pripadnike različitih religijskih opredeljenja. Danas je Naropa univerzitet sa oko 1.000 studenata koji studiraju sve - od kontemplativne psihologije do ekologije.
I ja sam u Bolder došla da učim. Mesec dana na kursu za instruktore asthanga joge pod vođstvom Richarda Freemana bilo je nezaboravno iskustvo. Svakog dana ustajala sam u cik zore i s ostalim učesnicima programa najpre vežbala jogu, a zatim smo meditirali, pa slušali predavanja o jogijskoj filozofiji, pa još malo vežbali i učili o asanama, ljudskoj anatomiji, budističkoj filozofiji... Dani su bili ispunjeni, a moj učitelj me nebrojeno puta zadivio sveobuhvatnim znanjem fizike, filozofije, budizma, Kur'ana, Biblije, vedskih spisa, iznova naglašavajući da je na njemu da nam prenese svoje znanje, a na nama da sve sami istražimo i donesemo zaključke.
"Joga je tamo gde je um otvoren. Kada zatvorimo um, zatvorili smo i vrata jogi", rekao je jednog dana Richard i to je rečenica koja najbolje opisuje ono što sam iz Boldera ponela kući. Nakon što sam punih mesec dana od jutra do večeri slušala predavanja Richarda i drugih velikih intelektualca na području budizma i joge, moja glad za učenjem, proučavanjem i življenjem jogijske discipline postala je još veća. Danas mi je više nego ikad jasno da je joga disciplina koja se praktikuje u svakom trenutku našeg života, a ne samo dva puta nedeljno na strunjači u dvorani... A od svih mesta na ovom svetu, drago mi je što sam tu lekciju naučila upravo u Bolderu, najzelenijem i najsrećnijem gradu u SAD.