Veroljub Zmijanac je diplomirani inženjer informacionih sistema Fakulteta organizacionih nauka i direktor serije poslovnih trka Schneider Electric Serbia Business Run. Osnivač je niza sportskih projekata u našoj zemlji koji imaju za cilj da ljudima omoguće aktivniji i zdraviji život: Magazin Trčanje.rs, Beogradskog trkačkog kluba (vodećeg grass-root i rekreativnog trkačkog kluba u zemlji), serije poslovnih trka Serbia Business Run,Serbia Running Project, OUTFIT – Outdoor Fitness Revolution…

U decembru 2021. godine u Briselu je osvojio drugo mesto u kategoriji lokalnih heroja za izvanredna dostiguća u oblasti promocije sporta i fizičke aktivnosti na sedmom izdanju nagrada BeActive Awards. U saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, Ministarstvom omladine i sporta, a pod pokroviteljstvom Evropske komisije, nagrada “BeActive Local Hero” se dodelju u okviru projekta Evropske nedelje sporta.
Sa Veroljubom razgovaramo o najvećem tim bilding događaju Serbia Business Run koji je pokrenuo pre nekoliko godina, a koji će se ove godine, po osmi put, održati u četvrtak, 21. septembra, posle posla.

Veroljub Zmijanac sportsko-poslovni festival na kome učestvuje 10 hiljada zaposlenih iz cele Srbije.
Rasa Aleksic\r 

Kako je koncipirana trka Belgrade Business Run?
U biznis trkama koje se održavaju u četiri najveća poslovna centra u Srbiji (Novi Sad, Subotica, Niš i Beograd) učestvuju zaposleni iz kompanija, udruženja, javnih preduzeća, škola i fakulteta i drugih organizacija. Svaku kompaniju predstavlja jedan kompanijski tim. Za timski plasman potrebno je minimum 3 učesnika, a ukoliko kompanija ima samo 1 predstavnika, on/ona se takmiči u individualnom plasmanu. Takmičarske kategorije koje postoje na našoj trci su: Najbrži tim (najbolje zbirno vreme prva tri trkača u timu), NajFIT kompanija – kompanija sa najviše finišera, Najbrži kolega i Najbrža koleginica. Najbolje očekuju pehari kao i robne nagrade partnera.

Šta učesnike očekuje na ovogodišnjoj beogradskoj trci?
Ove godine sve naše učesnike očekuje još bolja organizacija trke, bolja hrana, sjajna muzika. Radimo svake godine na našem događaju u Beogradu sa željom da podignemo standarde i očekivanja i nas i naših učesnika. Podelili smo trku u 5 talasa kako bi svako ko želi da napravi rezultat imao manje gužve da postigne lični rekord. Očekuje nas i 100% plastic freedogađaj i još puno aktivacija naših partnera. Događaj će u velikoj meri biti primer održivih sportskih događaja koji smo pokrenuli kao nacionalnu inicijativu u celom sistemu sporta. Trudimo se da budemo efikasni i efektivni kada su koncepti unapređenja našeg događaja u pitanju - slušamo ljude i idemo dalje. Ove godine, sviraće nam Marko Luis sa kompletnim bendom.

Da li su ljudi koji praktikuju neku fizičku aktivnost imaju bolje poslovne rezultate? Kakva su vaša iskustva?
Da, naravno! U biznis medijima možete pronaći tu sada popularnu istinu da ljudi koji vežbaju jesu “bolji” zaposleni. Tema nije nova, tekstovi u Harward Business Review već poslednjih 15 godina uočavaju vezu koju smo svi svedoci. Teme koje su pokrivene svakojakim istraživanjima su: povećanje produktivnosti, bolja koncetracija i više energije, redukovanje dana na bolovanju, bolje društvene veze i drugo. To su sada opšta mesta, a kompanije idu dalje i pronalaze načine da jednu takvu aktivnu telesnu kulturu ugrade u kulturu kompanije - pa su i aktivni tim bildinzi, wellbeing programi, plaćanja fitnes treninga (kao što je FitPass), vežbaonice i tuševi u prostorijama kompanija samo neke od inicijativa kojim i mi u Srbiji svedočimo.

Serbia Business Run-a kancelarija se nalazi na 25. maju i lično volim da napravim pauzu i da u sred dana istrčim na kej i odradim trening trčanja. To što trening radim tokom radnog vremena mi je i važna poruka za ljude koji rade sa mnom - to je OK i više od toga. Nije samo to da će kolege i koleginice raditi bolje - već i to da se brinemo jedni o drugima, a vežbanje i poslovna kultura su sastavni deo te brige o ljudima sa kojima delimo životni i poslovni prostor.

Šta vašu manifestaciju izdvaja od klasičnih tim building događaja?
Pre svega to što smo neekskluzivni - kompanije su zajedno na jednom mestu. To što nismo obavezni - prijave u kompanijama su dobrovoljne. Masovni - to što je više hiljada ljudi na jednom mestu, poput nekog prelepog festivala. To što je to jedan aktivni četvrtak posle posla koji prouzrokuje jedan super petak na poslu. Dodatno, u pitanju je takmičenje i to veoma specifično - najbrže kompanije su one koje imaju najbolje vreme prva 3 svoja zaposlena. Ovo znači su ljudi ravnopravni u doprinosu kompanijskom rezultatu - i direktor i senior i tek pridošli mladi kolega ili koleginica mogu doprineti da kompanija ode na postolje i osvoji nagadu. Sa druge strane, u pitanje je trčanje i hodanje - to znači da oni koji nisu talentovani za sport mogu da dođu i budu aktivni zajedno sa svim drugim kolegama.

Kako izgleda jedan vaš radni dan, na koji način je trčanje uklopljeno u vaše dnevne rutine i aktivnosti?
Dogovor našeg tima je da ponedeljkom, utorkom i četvrtkom budemo u kancelariji. Ponedeljak pre posla dođem već oko 7:30h u kancelariju, a pošto prostor delimo sa Beogradskim trkačkim klubom, imamo gym, svlačionicu i tuševe. Tada radim klasičnu teretanu i sačekam tim da se okupimo na kolegijumu, tj. bolje zvuči nedeljnom SCRUM sastanku. Utorkom trčim u pauzi, negde oko 12:00 ili 13:00, kada osetim da mi je pala koncetracija i da sam preplavljen informacijama. Četvrtak je sličan kao utorak, a petkom se trudimo da ne radimo puno. Često petkom završimo posao oko 12:00 što zavisi od perioda godine i blizini trka koje organizujemo u Nišu, Subotici ili Novom Sadu. Kada je trka u Beogradu, avgust i septembar su poprilično drugačiji i radi se non-stop. Poslednje dve nedelje dešava se da radimo i do kasno uveče, a tada se desi i da se treninzi preskoče.

Tri saveta za one koji se ne bave fizičkom aktivnošću, kako da počnu?
Trener ili još bolje klub koji ima program za početnike. Mnogi klubovi pišu da imaju program “za početnike”, ali ti programi su samo trenažno prilagođeni, a ne i u oblasti psihološke podrške i izgradnje navika ljudi koji se bore sa pitanjem: da li to mogu i da li ću uspeti ili i ovaj put odustati? Tu treba obratiti pažnju. Zato je najbolje i da se pronađe socijalno pismeni i emotivno inteligentni lični trener.

Drugi savet je da se trenira ujutru po sistemu da trening bude ono što Džejms Klir zove “keystone habit”. Ukolko istrenirate ujutru, manje su šanse da ćete jesti junk hranu tokom dana, a i osetićete tu pobedu koja će ugraditi u vas. Verovatno je i da ćete leći na vreme, što znači da ćete popiti jednu čašu manje vina.

Treći savet neka bude neki veliki cilj - na primer odlučite da završite maraton od 42km. Na primer Maraton u Parizu. Kupite kotizaciju. Ako budete trenirali za to verovatno ćete uspeti da istrčite 10km čak i da odlučite da odustanete od priprema. Ali ako ste kupili kotizaciju i kartu za Pariz sa vama dragom osobom koja je ponosna na vašu ludost, verovatno ćete izgurati to. Na kraju procesa bićete maratonac.
Na koncu, ideja treninga nije da se počne, nego da se izgradi jedan identitet aktivne osobe - atlete, nekoga kome je vežbanje sastavni deo ličnosti. To se postiže tako što svaki dan uradite 30 minuta vežbanja - istrčite, istrenirajte uz Youtube, upišite se na kros fit, igrajte padel ili golf, trenirajte kik-boks samo budite osoba koja svaki dan jeste aktivna. Tu ne pomažu nikakve filozofije prosto tu se vidi karakter osobe. Ako vam je to važno, da vežbate, uradite tih 30 minuta.