Čovek koji živi na obali mora neće imati kontakt sa vodom ako ne nauči da pliva, a to neće nikada naučiti ako je navikao da se plaši mora i dubine.
Pomislili biste da je empatija i sposobnost da se povežemo sa drugima najprirodnija stvar na svetu. I naravno, često odlutamo u fantastičnom filmu o sebi i nađemo se u bajkovitom krajoliku u kome su svuda razbacani naši portreti i svi nam pomalo liče na Majku Terezu. „Pa zar nisam još juče dao prosjaku na ulici neki dinar, a i zalivam komšiji cveće, znači saosećam i darežljiv sam?!"
Na intelektualnom nivou možda i uspevamo da korigujemo svoju egocentričnost i da doteramo sliku o sebi ali kako, zašto i da li zapravo iskreno i duboko možemo emotivno da se povežemo sa drugima?
Ljubav i zaljubljenost: 5 principa očuvanja toplih emocija i duboke partnerske nežnosti...
U istraživanju objavljenom u oktobru 2013. godine u magazinu Journal of Neuroscience istraživači identifikuju našu tendenciju ka egocentričnosti kao urođenu osobinu, ali ukazuju da postoji deo mozga koji detektuje manjak empatije i shodno tome koriguje dalje procese.
Kada ovaj deo mozga, smešten u cerebralnom korteksu, ne funkcioniše kako treba ili kada smo u situacijama u kojima je neophodno da brzo donosimo odluke, istraživanja pokazuju da se empatija kod ljudi drastično smanjuje.
Pojednostavljeno, u našem mozgu postoji deo koji nam omogućava da razlikujemo svoje emotivno stanje i koji je zadužen za empatiju i saosećanje.
