Snaga žene: o ženskom principu, stvaranju, majčinstvu kao odgovornosti prema budućnosti i nepresušnoj moći koju imaju žene

Razmišljam kako da predstavim Jelenu Popović i kroz glavu mi se vrzmaju vrtlozi reči koje su sve, uglavnom, u vezi sa dalekim mitovima i boginjama koje su u njima živele. Kuckam nervozno po tastaturi jer ne mogu tačno da oblikujem ono što želim da kažem. Spuštam pogled na sat u dnu ekrana i shvatam da je vreme da se desi (čitaj: da napravim) neki ručak, jer već je tri. Nedelja je i sasvim je u redu da svi jedemo u isto vreme i da se okupimo i pogledamo u oči. I to je upravo to, jer razgovor sa Jelenom i jeste bio u vezi sa ženama i njihovom čudesnom snagom stvaranja. U jednom trenutku prevrćete po fiokama svog poznavanja mitova i legendi, a u sledećem razmišljate kako da svojoj porodici pružite prijatan i zdrav obrok. Nije stvar u onome što moderno zovu multitasking, već u tome da ste kao žena sposobni da ni od čega napravite nešto.

PageBreak

Moć majčinstva

Odakle je došlo interesovanje za istraživanje ženskog principa i razotkrivanje potencijala ženske energije?

Najlakše bi bilo reći da sam spoznala svu svoju moć majčinstvom. Jesam. Ali, sve što je prethodilo me je navodilo i oblikovalo kako bih mogla da prepoznam, prihvatim i primenim sve spoznaje. Svi smo mi proizvod evolucije i čiste magije milenijuma rađanja, preživljavanja, usavršavanja, stasavanja, pa ponovnog stvaranja novih generacija i prenošenje znanja i iskustva novim generacijama.

Zamislite koliko generacija pre nas je moralo da se rodi, preživi bolesti, glad, seobe, ratove i stasa - da bismo mi danas bili to što jesmo. U mojoj familiji samo sam jedna u nizu samostalnih i obrazovanih žena - moje bake i prabake, pa i čukunbake su bile i profesori, akademski slikari, inženjeri, borci... Svaka je na neki način pomerala granice i pripremala sledeće generacije žena, pa i muškaraca. Sve su insistirale na tome da moram da imam svoju profesiju i svoje parče hleba, bez obzira na to za koga se udajem. Gajile su moju individalnost, insistirale na tome da uvek imam svoj stav i stil, da ne robujem stereotipima ni malograđanštini - da živim život po svojim aršinima i na načine na koje mogu da budem ponosna.

Šta je tvoja večita inspiracija i, kako se kaže u Baš čeliku, gde je dom Jeleninog srca? Da li je sakriveno iza sedam mora i sedam gora ili si osnažena ženama koje su te gradile i formirale, te se ne kriješ iza sedam velova?

Interesantno da me to pitaš - Lola Đukić koji je režirao „Čudotvorni mač" mi je bio deda-ujak, rođeni brat moje bake „Baboline" Jelice Đukić-Popović, predratne akademske slikarke koja je sa nekoliko dobrih rečenica itekako formirala moju budućnost. Razne su ženske priče - od jedne mlade beogradske gospođice čiji je otac Trifun Đukić prepevao Rilkea, te su svi govorili nemački kao maternji, koja gubi maltene sve svoje prijatelje tokom okupacije i zariče se da nikada neće progovoriti reč nemačkog. Njena tetka Boba, moja prabaka, bila je jedna od najlepših Beograđanki, inženjerka agronomije, koju su svakog dana izvodili na streljanje i vraćali, sve do oslobođenja. Tokom rata, moja druga baka, Nevenka, krenula je u beg sa majkom, bratom i sestrom - koji su prošli sve ofanzive i preživeli rat. Uspela je da usred rata upozna mog dedu, obećaju se jedno drugom i nađu posle svega i venčaju. Njena sestra Darinka iz rata je izašla kao major sa sve šmajserom, prabaki Milunki sin je pobegao u partizane, a muža su joj zbog toga odveli u koncentracioni logor, te nije znala hoće li ga ikada videti... Naravno, tu je i moja majka koja je pored bebe uspela da završi fakultet i otisne se u svet sa mojim ocem... Sve su one bile vesele, kreativne, nasmejane, pune priča, šala i mudrosti - uprkos svemu što su preživele. Kad god mi je teško, sita se ispričam sa njima negde u snovima i uvek iznedrim neko rešenje jer to što neko nije više deo materijalnog sveta ne znači da ne postoji. Svi smo mi suma svih naših predaka. Svi oni žive u nama.

Prepoznajte arhetip koji oblikuje vaše nesvesno: koja ste vi boginja

Kako kroz život i vaspitanje dece implementiraš svoja znanja i ideje o energijama koje nas vode kroz postojanje?

Insistiram da imaju svoj stav i svoj stil - sve ostalo je nadogradnja. Smatram da je formalno obrazovanje podjednako važno kao i ono koje se stiče iskustvom i samim životom. Učim ih da nikada ne čine štetu ni drugima ni sebi, da uvek odaberu da učine pravu i pravednu stvar koliko god bila teška - jer sve je stvar odluke i sve je na nama. Učim ih da vole ovu zemlju iz koje su iznikli, od koje žive i u koju ćemo se svi vratiti. Pričam im priče iz davnina - o vilama, vukovima, zmajevima, herojima, pejzažima i željama davno zaboravljenih. Nemam potrebu da im nešto posebno pričam o karmi i odgovornosti jer današnja deca raspolažu sa neverovatno puno informacija koje potpuno slobodno koriste i sami vide kako nagrade, tako i konsekvence.

PageBreak

Doba Vodolije, doba žena

U jednom razgovoru si spomenula kako je na ženama danas odgovornost za formiranje budućih ljudi. Kako i kroz koje principe misliš da bi majke trebalo da manifestuju energiju stvaranja i izobilja koja će nas zaista uvesti u Novo doba?

Pre stotinak godina počelo je Doba Vodolije sa suferžetkinjama koje su se borile za naše pravo glasa, ali se došlo i do hipi pokreta i seksualne revolucije nastankom antibebi pilule. Tada su žene preuzele kontrolu nad svojim telom u smislu izbora - hoću da rodim ili neću. Doba Vodolije je doba komunikacija, istina i žena. Kao što vidimo - komunikacije su učinile naše živote i lakšim i težim tj. bržim, jer je razmena i količina informacija nesrazmerna vremenu koje nam te iste komunikacije pojedu. S druge strane, nema više tajni, nema informacija do kojih se ne može doći - biti neobavešten se smatra nekulturnim jer je sve dostupno. Svi traže neku istinu - malu, veliku, ružnu, tužnu ili lepu - sve je bolje od laži koje nam se serviraju. A istina, ma koliko strašna, je uvek samo jedna i boli u onoj meri u kojoj verujemo u laži.

Moć misli: kada smo na višem a kada na nižem nivou svesti

Novo doba će doneti novu svest, novu duhovnost koja će nas povezati na jednom dubljem nivou. Lično, vidim boginje i bogove u svima nama, u svemu što radimo, stvaramo i kako se odnosimo jedni prema drugima i prema svom okruženju, na makro i mikro nivou. Smatram da smo svi jedni drugima vesnici Bogova - vi imate nešto meni da saopštite, kao i ja vama. Ipak, žene su uzvišena bića - ne samo što mogu da stvore život, već i zato što pretvaraju krv i protein u mleko da taj život stasa i bude zdrav i prav. Mi smo te koje od tri kile mesa pravimo ljude budućnosti. Naše ćerke i sinovi će biti mnogo drugačiji ljudi, a o našim unucima da ne govorimo. Tek tada ćemo postati svesni koliko će narednih 2000 i kusur godina biti potpuno drugačije od svih do sada.

Šta su za tebe Ljubav, Vera i Nada? Da li su to boginje zaboravljenih vremena i da li imamo moć da oživimo njihovu moć i stvorimo sadašnjost u kojoj će zahvalnost, plemenitost i radost biti osnovne boje te palete?

Moja deca su sva moja ljubav, moja prava vera i jedina nada. Sva naša deca su ulog u budućnost. Sve priče - porodične, nacionalne, drevne, stvarne ili izmaštane - svaki ukus, miris i dodir - sve su to temelji naše budućnosti i ne treba štedeti sa emocijama - razmazite ih, dajte im slobodu, volite ih do besvesti - ta ljubav je jedino što zaista ostaje. Što se Boginja tiče, sve religije crpele su inspiraciju jedne od drugih, likovi drevnih Bogova su skriveni ili reinterpretirani kroz neke nove vere. Objektivno - ljubav, vera i nada jesu tri osnovne stvari bez kojih se kroz život jednostavno ne ide. A njihova mati - Sofija - znači mudrost. Kao i drevni triskelioni koji označavaju trostruku prirodu svega koja je uvek povezana jednom niti - mladost, zrelost i starost - predstavljaju životni ciklus; um, telo i duh - čine svakog od nas; majka, dete i otac definišu porodicu; tako i ljubav, vera i nada - objedinjuju najveću mudrost.

Čini se da su principi na kojima društvo opstaje već hiljadama godina, zasnovani na izdancima stalne dinamike ratovanja, ekspanzije na račun drugoga i, pre svega, straha. Da li misliš da bi buđenje i prepoznavanje ženske snage i njenih stvaralačkih potencijala zaista moglo da utiče na ono što danas percipiramo kao normalno i nepromenljivo?

Naravno! Svet skrojen po aršinima patrijarhata jednostavno nije dorastao novom dobu - svi vidimo da kapitalizam na ovaj način jednostavno ne funkcioniše, bankarski sistem ne funkcioniše, pravda, religija, državna uređenja - ratovanje - sve će se menjati. Što se ratova tiče, svi će prestati onog momenta kada sve majke ovoga sveta odbiju da žrtvuju svoju decu zarad zabave i zarade. Sve što je građeno na strahu, jednostavno neće opstati. Žene treba da podrže jedna drugu na milion i jedan način. Jedino zajedno možemo napraviti taj svesni kvantni skok unapred, a bio bi red i da nam muškarci konačno postanu pravi partneri, prijatelji i podrška.

Razmislite o tome gde smo sada. Evo primera iz poslednjih 2000 godina: u Beogradu su na isti način sedele najskromnije porodice i, kao i najmoćnije, gledale gladijatorske „igre" baš kao što se danas gledaju reality programi. Duhovno se nismo mrdnuli. Religioznost i duhovnost jednostavno nisu isto. Osoba je duhovna ako ima osećaj odgovornosti i ljubavi.

PageBreak

Bezuslovna ljubav

Kako vidiš svoju ulogu i gde vidiš svoje mesto u svetu koji, za sada, još uvek više prihvata i prepoznaje dominaciju muške energije?

U svom mikro-kosmosu kao poslovna i porodična žena trudim se da dam svojoj deci (ćerki i sinovima) dobar primer toga šta sve žena može, čak i u ovoj, bajagi, patrijarhalnoj sredini. Kažem bajagi, jer su žene kod nas kroz vekove imale važnu ulogu, bilo kao vladari zemlje ili svoga doma - one su uvek bile te koje su odgovorne za zdravlje i dobrobit svojih najmilijih. Nisu se ustezale da stanu u prve borbene redove, rađale su, vidale, lečile, ginule jednako kao i muškarci. Odavno smo jednake i više od toga, samo što nas nekada prestravi spoznaja koliko smo jake. Nemamo dovoljno primera, uzora, treba te staze prvo da se probiju a, bogami, i da se malo utabaju. Treba da zaista prihvatimo svoju različitost, snagu, moć kao žene i majke - sve ostalo će doći samo po sebi.

U stalnoj igri jina i janga, toplog i hladnog, aktivnog i pasivnog, rađa se i ljubav bez koje svet ne može opstati. Da li je bezuslovna ljubav onaj alhemijski sastojak koji bismo morali da iskusimo kako bismo naučili da prihvatimo bez prosuđivanja?

U nekom momentu prave i pravedne jednakosti - bezuslovna ljubav će postati norma. Koliko god zvučalo paradoksalno, žene i muškarci jednostavno nisu jednaki. Onog momenta kada muškarac i žena stanu ujutro ispred ogledala i žena krene da se ulepšava - mi već tada nismo jednaki. Od žena se očekuje da budu sređene, lepe, uredne, poslovne, skockane, privlačne, sposobne da žongliraju i posao i kuću i decu. Opet, kada smo poželele jednakost rečeno nam je: You can have it all, ali to isto nije tačno jer kada mlada žena završi fakultet i krene da radi, tada joj je optimalno vreme za rađanje, a ako rodi baš tada kada joj je karijera u usponu - nikada više se neće vratiti na posao i napredovati onim tempom kojim bi trebalo.

OK, mi smo spremne na sve žrtve. To i jeste naša najveća uloga. Materinstvo je najveća žrtva gde stavljamo svoj život, telo i sve što jesmo u službu jednog malog bića. Ali gde su tu muškarci? Oni zaista mogu da imaju sve jer im žena brine o kući, deci, nabavci, kuvanju, peglanju, domaćim zadacima... Trebalo bi naći novi model koji će ženama omogućiti da rade i rađaju onako kako im je najzgodnije. Nije sve ovo toliko teško - samo malo truda i drugačijeg razmišljanja bi učinilo čuda. Tada, kada zaista budemo na neki način jednaki i pravi partneri - to je momenat čudesne sinergije iz koje se rađa ta alhemija prave bezuslovne ljubavi.
Dragi muškarci, odaću vam jednu tajnu: ako je žena srećna, SVI su srećni!

Kakav je za tebe izazov da prihvatiš bez osude i misliš li da je to moguće?

Ako je moguće doći do takvog pitanja, onda je moguće doći i do rešenja. Naravno da je sve moguće ako to zaista želimo.

Izvor: Sensa