Niko nije srećniji od dece. Njima je za radost i sreću potrebno malo, obraduju ih sitnice, mali znaci pažnje, mogu beskrajno da se igraju i da u tome iskreno uživaju. Nemaju pojam o vremenu, ne žure, ne brinu...A mi odrasli? Kada smo i zašto prestali da uživamo? Psiholozi ističu da je u pitanju više faktora, a nisu nužno vezani za brige i probleme kojima smo izloženi. Evo o čemu se radi:
1. Nemamo vremena da se radujemo
Navikli smo da stalno negde žurimo, trčimo i radimo sve što je brže moguće- brzo jedemo, tako da skoro i ne osetimo ukus hrane. Kada odemo na koncert mnogo više vremena provedemo snimajući telefonom, nego što slušamo i uživamo u muzici. Na putovanjima pola vremena izgubimo na traženje najboljeg kadra za fotografisanje... Nemamo vremena za uživanje u procesu, a rezultat takođe prestaje da nas zadovoljava. Usporite i dajte sebi vremena da osetite zadovoljstvo svakog trenutka.
2. U našem životu ima previše zadovoljstava
Svaki dan naš mozak prima mnogo utisaka i informacija, koji se na kraju spajaju u kaleidoskop slika koje se brzo menjaju. Sve nam je dostupno, stalno. Ne moramo više da idemo na putovanje da bismo probali autentičnu hranu, dovoljno je da odemo do obližnjeg restorana. Olakšajte sebi život, ne jurite za količinom zadovoljstva, ovo iskustvo će vas naučiti da uživate u najjednostavnijim stvarima, da primetite sitnice, male radosti, kao što je na primer sunčan dan, kafa popijena u miru...
3. Previše očekujemo
Iz nekog razloga smo sigurni da je život nešto što stalno moramo juriti i trošiti do kraja, iskoristiti svaki trenutak i očekivati da svaki bude sjajan, neponovljiv, za pamćenje. Međutim, život čine i lepe, ali ne tako lepe stvari. Kada se suočimo sa poteškoćama ili neuspesima, postajemo frustrirani. Ljuti smo, ogorčeni na svoju sudbinu i ceo svet i prestajemo da obraćamo pažnju na dobre stvari. Razočarani što život nije onakav kakav smo očekivali da bude, počinjemo da gledamo na svet kroz „crne naočare“ negativne percepcije. Skinite ih i videćete da svet nije ni crn ni beo, da je višebojan i da je u njemu zanimljivije živeti! I da nudi toliko mugućnosti lepota. Samo treba da ih primetimo!
Izvor: Sensa