U jednom selu, živeo je kamenorezac. Bio je moćan, snažan i uspešan. Klesao je kamen i pravio čarobne skulpture kojima su se svi divili. U predivne žene koje je oblikovao, zaljubljivali su se moćnici i tražili njihov lik u svim živim devojkama koje su sretali. Njegova moć da „otopi" kamen i udahne mu život bila je nezamenjiva i neprocenjiva.

Jednog dana, video je moćnika koji je imao mnogo novca i kojem su se svi klanjali, zabavljajući ga i drhteći od njegovog pogleda, saginjući glave pred njim, zaslepljeni njegovim bogatstvom, ponizni pred hladnoćom i pogledom koji je u mahu mogao da promeni njihovu sudbinu. „On je veoma moćan! Želeo bih da budem kao on!" Snaga želje nekoga ko od kamena tvori ljubav bila je toliko jaka da je postao moćnik pred kojim svi kleče. Uživao je u obilju svake vrste, blagodetima i svim ovozemaljskim darovima.

A onda je ugledao Sunce koje je usijalo nebeski svod pod kojim sve zavisi od njegove toplote. Svemu je davalo život i snagu, svetlost i put. „Sunce je najmoćnije. Želim biti Sunce!" Vladar takvog kova mogao je da ostvari svaku želju. I postao je Sunce. Sjajno, veliko, ponosno sijajući na nebu, gledajući dole ka zemlji kojoj je davalo život. Dok nije dunuo vetar, snažan, moćan, noseći kovitlace prašine, guste crne oblake koji su se gomilali, skrivajući lepo lice žarke Zvezde. „Želim biti vetar!", pomislio je kamenorezac, koji je postao moćnik, koji je postao Sunce... „Vetar je najmoćniji!" I tako i bi...

Snažno je duvao, nosio sve pred sobom, čupao drveće, krovove kuća. Od Zemlje je pravio igralište za svoju jurnjavu, oblake slagao kao grudve i bacao ih po svetu. Dok nije naišao na nešto što nije mogao ni da pomeri. Velika stena ostala je nepomična pred njegovim pokušajima da je odvoji od tla. Udarao je u nju, obavijao se oko nje, pokušavao i ljubavlju i silom da je pomeri, podigne, prebaci s jednog kraja na drugi. Nije se ni pomakla. Mirna, stabilna, nepomerljiva stena. „Da, ja ću biti stena!" Zgusnuo se u trenu, pretvorio u nepomični kameni blok kome ni Sunce ni vetar ništa nisu mogli. Gledao je ka nebu i uživao u svojoj snazi. U svojoj novoj čvrstoj prirodi kojoj su se svi divili. A onda je čuo neke sitne udarce i osetio čudne senzacije u sebi, kako se lagano šire i narušavaju mir i stabilnost. „Šta to može biti moćnije od stene?", pomislio je, i u tom trenu ugledao - kamenoresca.

Stara priča ide tako tako. Možda sam malo dodala i izmislila. Ali poenta je ta - priča o čoveku koji je hteo da bude sve što nije, tražeći moć svuda u onome što su drugi, da bi je na kraju pronašao baš tamo odakle je krenuo. Možemo li ići po ono što je već u nama? Možemo li biti moćniji od onoga koliko smo već moćni? Da mi je neko pre devet godina pričao šta će se sve dogoditi, zaista mu ne bih verovala. Sedela sam u fotelji i želela da budem ptica, sunce, mesec, zvezde, i tamo i gore i dole i svuda, i ono što jesam, i ono što ne znam da jesam a želim da budem. Pre devet godina mislila sam da ću u ovom trenutku biti moćnija od moćnika, bogatija od zlatnika, uspešnija od uspeha... Prošla sam, išla, tražila, pitala, postajala i prestajala. I evo, sada, devet godina od trenutka kada je Sensa pokrenuta, odmakla sam taman toliko da prepoznam, u jednoj fotelji, skoro istoj kao onoj od pre devet godina, da se nisam ni pomakla iz prostora, a da sam prešla galaksije.

Put koji vas vodi napred je put koji ide unutra. Visina koju treba da dostignete je vaša dubina u kojoj se krijete. Lepota koju treba da vidite je ista ona koju zanemarujete. Da li ćete biti srećniji kao bogataš, Sunce, vetar ili stena? Možda, ne znam. Da li morate proći taj put da biste znali da vam nedostaje samo da se probudite, iznutra, u sebi? Ne znam. Za devet godina od danas ćemo videti gde su nas putevi vodili ili vratili. Bar jednom zanemarite vetrokaze i putokaze, izaberite smer koji svi smatraju pogrešnim, odlučite se za netačan proračun i okušajte mogućnost koje se većina odriče. Sve tajne koje ste pronašli za ovih devet godina i sve one koje ćete pronaći su zapravo - vaše sakrivene istine. Da li smo danas mi ili smo naše mogućnosti?

Izvor: Sensa