Priroda. Sveukupnost postojanja svega živog i neživog na planeti. Isprepletano postojanje najrazličitijih oblika flore i faune u samodovoljnim sistemima. Eonima oblikovani sistemi evoluirali su do savršenstva u skladu i sazvučju dostojnom bogova. Poput velikog kosmičkog mehanizma, pomerali su se i pomeraju se nevidljivi zupčanici, okreću kazaljke u nepogrešivoj tačnosti. U meni tika i taka, svetla i tame, svežeg i potrošenog, ovaj veliki organizam diše i okreće se. U hiljadama godina što prolaze, našu planetu oblikovale su kosmičke sile oko kojih su se lomila koplja različitih religija u pokušaju da objasne i opišu svemir, njegove sisteme i zakonitosti koje njime vladaju. Ogledanje tih zakonitosti uočićemo i u najpoznatijoj hrišćanskoj molitvi Oče naš gde se kaže „… kako na nebu, tako i na zemlji”.

Ako smo i mi sastavni deo tih sistema, zar se ti ciklusi ne ogledaju i u nama? Pomeranje galaksija i u njima sistema poput našeg, rotacija Zemlje oko Sunca i oko svoje ose zadaju osnovne ritmove u prirodi. Mene godišnjih doba, koje smo isprva povezivali s nedokučivim namerama davno zaboravljenih bogova, danas razumemo kao nešto prirodno i svakidašnje. Pa ipak, do ne tako davno slavili smo dolazak proleća kao da smo se pribojavali da možda neće stati na kraj hladnoj zimi.

Možda smo zaboravili doba kad se vremenska prognoza iščitavala iz znakova u sutonu. Danas smo te znakove zamenili mobilnim telefonima i palmtopovima koji nam u trenu javljaju kakvo je vreme u različitim delovima Zemlje. Pa ipak, skriveni iza klima uređaja i dobro spuštenih roletni, i dalje osećamo mene Meseca i godišnjih doba. U srednjoj školi učimo Keplerove zakone i kako da iz jednostavne formule izračunamo silu što drži planete na putanji oko Sunca i kako smo i mi deo te siline kamenja što kruži našim solarnim sistemom. Iako sami biramo kada ćemo ustati a kada leći, na nas i dalje deluju sile koje sve pokreću oko središta naše male galaksije. Jesmo li onda u pravu kada pomeramo granice svog bioritma i budimo se posle izlaska Sunca na horizontu? Jesmo li toliko evoluirali da možemo bez posledica remetiti zakonitosti zacrtane u našim zvezdama i putanjama? Ako živimo usklađeni s prirodom, rešićemo se mnogih tegoba modernog doba. No šta to zapravo znači biti usklađen s ritmovima prirode i koji je to sat s kojim bi trebalo da se uskladimo?

Opšte uputstvo za očuvanje zdravlja je pravilan pristup bioritmu dnevnih aktivnosti. Kako je energija najsvežija ujutro, s obzirom na to da se preko noći čisti, to nam govori da treba ustajati ranije i to vreme posvetiti nekoj vrsti meditacije, šetnji ili drugom obliku aktivnosti u kojoj smo okrenuti prema sebi. Kako se dan budi, bićemo spremniji za izazove nakon što smo obavili tu jutarnju duhovnu higijenu. Kako se bliži veče aktivnosti treba polako stišavati, pa se poklonicima kasnog vežbanja preporučuje da vežbanje prebace na raniji termin.

Telo u drugoj polovini dana polako počinje da luči hormone koji nas pripremaju za san, zato redovni večernji trening može da omete taj prirodni ritam, što na duge staze dovodi do lošeg spavanja. Ako ostajemo dugo budni, tradicionalna kineska medicina kaže da štetimo jetri. Zato se preporučuje da se pripremimo za spavanje i legnemo pre 23 sata ako želimo da se dobro naspavamo u svega 6-7 sati i pritom poboljšamo zdravlje. Poslednju čašu vode treba popiti najkasnije dva sata pre spavanja kako telo ne bi bilo preterano opterećeno za vreme sna.

Druga vrsta orijentacije koju možemo da pratimo su godišnja doba. Kretanje energija i njihov uticaj na prirodu čovek posmatra i beleži već hiljadama godina. Drevni Kinezi u svojoj metafizici jasno su opisali te mene kako bi mogli da predvide i očekuju nove događaje u prirodi, pa i u društvenom životu. Priroda se pobrinula da nam olakša posao tako što se u svakom godišnjem dobu javljaju biljke koje mogu da nam pomognu u balansiranju zdravlja i uklanjanju tegoba tipičnih za određena godišnja doba.

PageBreak

Proleće


Doba u kom je dominantna energija elementa drveta obeležava rast. Upravo kako se priroda budi i pokreće iz zimskog sna, tako bi i mi trebalo da je pratimo svojim aktivnostima, i da pritom ne ispustimo iz vida da smo još opijeni i usporeni pa se valja i odmarati. Stoga ne zanemarujte dobrobiti popodnevnog dremeža ili relaksacije. Element drveta energija je uz koju se vezuje napredak, razvoj, i to je prirodno doba za pokretanje novih poslova, selidbu i pomlađivanje u svakom smislu. Upravo u proleće mnogi će najlakše smršati, ali i osloboditi telo od otrova. Proleće je doba kad ljudi najviše osećaju umor. Posmatrano na nivou tela, postoje mnogi razlozi, no ako se uhvatimo čišćenja tela, umor će nestati. Čaj od mladih listova maslačka, cveta ili korena očistiće jetru i najtvrdokornije kamence u žuči (nekoliko listova preliti kipućom vodom i ostaviti 15 minuta), a sirup od mladih izdanaka bora i jele čisti krv i pospešuju rad bubrega (1 kg izdanaka, 1 kg šećera; ostaviti nekoliko nedelja u širokoj tegli dok se ne otopi; 2-3 puta na dan po 1 kašičicu). Čišćenju tela ne bi trebalo da pribegavaju samo ljudi načetog zdravlja nego i svi oni koji žele da ga očuvaju. Stoga zamenite fabrički čaj iz flaše nekim od naših svežih predloga!

Leto


Doba u kojem prevladava element vatre mnogima od nas donosi radost u obliku godišnjeg odmora, ali i različite teškoće kao što je teže zadržavanje pažnje na onome što radimo. Osobe krhkijeg zdravlja, naročito srca, osetiće nezgodni aspekt vatre kada termometar pokazuje 30 i više stepeni. Možda vas je začudilo što su i ove godine vrućine počele tako rano, no prema kineskoj metafizici leto dolazi već 6. maja. Ne čudi ni to što vrućine popuštaju polovinom avgusta ako znamo da su Kinezi izračunali da se razdoblje vatre, tj. leta, završava 7. avgusta, kada ga smenjuje jesen.

Razdoblje vatre trebalo bi da iskoristimo za kreativnost, zalet u svakom smislu, pritom pazeći da nas vatra ne nagna na ishitrene i nepromišljene odluke. Na nivou zdravlja to je manifestovano kao pojačana vatra koju treba balansirati pomno odabranim namirnicama, jer upravo u tom razdoblju probavni sistem je pod velikim pritiskom. Teška jela, zasićene masnoće i meso trebalo bi da izbegavamo, i da uzimamo namirnice koje će balansirati vatru koja nas doslovce bombarduje iz prirode. Uprkos sveopštoj prihvaćenosti, trebalo bi da izbegavamo hladna pića koja gase probavnu vatru, i to u bilo koje doba godine. Ona čine to da se hrana u telu ne razgrađuje pravilno i tako ga truju. Na prirodan način rashladiće nas sokovi zaslađeni medom, jogurt, sveže voće, naročito lubenica i paradajz! Lubenica i paradajz sadrže likopen, supstancu koja povećava otpornost kože na sunčeve zrake. Od brojnih biljaka koje se u ovo vreme nalaze u prirodi spomenućemo samo lavandu i kamilicu čiji će vas čaj sobne temperature u kombinaciji s mentom prirodno ohladiti, ali i sprečiti glavobolje i pregrevanje tela.

PageBreak

Jesen


Element karakterističan za jesen je metal. On kontroliše element drveta i smanjuje njegovu aktivnost pa u jesen vidimo kako mnoge biljke odbacuju lišće i pripremaju se za zimu. To je razdoblje kada se toplota sunca koju dobijamo smanjuje. Zato bi trebalo da počnemo da usporavamo iz brzog ritma leta i sakupljamo snagu za hladno razdoblje. Energija se pokreće prema dole, što možemo videti i po korenastom povrću koje tada najbolje uspeva. Njime okrepite svoje telo dodajući ga svakom obroku.

U ovom razdoblju trebalo bi da pripazite i na prehlade jer temperatura polako pada. Sada je vreme za čorbe i variva koji su nam leti smetali zbog visoke temperature. Ti hranljivi obroci održaće telesnu energiju bez obzira na kolebanja, a rano ustajanje i vežbe disanja omogućiće nam da izbegnemo pad energije i loše raspoloženje. Uz to, čorbe će nam pružiti preko potrebnu vlagu, čime ćemo izbeći suvoću koja prema kineskoj medicini može nastupiti u telu upravo u jesen uprkos kišama. Začinsko bilje koje će nam dodatno pomoći su timijan, ruzmarin i cimet. Dodati u hranu i tople napitke, zaštitiće nas od prehlada podstaknutih oscilacijama temperature.

Zima

Godišnjim dobom koje povezujemo sa hladnoćom, snegom i ledom dominira element vode. U njemu najviše pažnje treba posvetiti očuvanju energije tela ili, kako je kineska medicina naziva – qi. Ona je zimi na najnižoj tački, što možemo da vidimo i u prirodi. Telu je potrebna toplota i uprkos tome što smo u ugrejanim prostorima, osećamo se uspavano i najradije bismo spavali. U ovom razdoblju bi trebalo da pazimo da se ne iscrpljujemo previše jer ćemo se u suprotnom lako razboleti. I sama priroda savetuje nam da se povučemo, umirimo, ali to ne znači da treba da zaspimo zimskim snom. Opuštajuće aktivnosti poput yoge, relaksacije ili meditacije odgovaraće nam više nego ikada i omogućiti da uravnotežimo i sačuvamo energiju. Na taj način sumiraćemo svoja iskustva od pre i dobiti odgovore na pitanja koja su ostala neodgovorena u brzini ostalih godišnjih doba. Istočna medicina preporučuje da ojačamo imunitet posetom stručnjaku za akupunkturu, a od pomoći su i lekovite biljke. Ekstrakti ehinacee i astragalusa kao i žalfija, da spomenemo samo neke, sadrže nespecifične imunostimulatore, supstance koje jačaju odbrambeni sistem. Med, matični mleč i propolis odavno su nam poznati i pomoći će onima koji žele nešto slađi put do zdravlja. Đumbir, karanfilić i biber ugrejaće i najzimogrožljivije. Naseckajte koren đumbira i kuvajte 10-ak minuta u vodi zaslađenoj smeđim šećerom.