Yi quan - pesnica uma

Vaše telo je naš hram. To nije samo puka fraza već tvrdnja nad kojom se treba dobro zamisliti. Naše telo nosi našu dušu i um u svetu u kom postojimo sada. Samo skladnim funkcionisanjem svih komponenti našeg bića mi možemo ostvariti svoj puni potencijal i postati potpuno svesni. Postoji mnogo načina za vežbanje i treniranje našeg tela, kao i uma. Obično se oni razlikuju i često su u suprotnosti. Retko se može naći veština, ili metoda vežbanja u kojoj su obe komponente podjednako zastupljene i jedna od druge veoma zavise.

Wang Xiangzhai osnovao je Yi quan u Šangaju, 1928. godine i možemo samo sa žaljenjem konstatovati koliko mnogo vremena je bilo potrebno da ova moćna veština dođe na naše prostore. Ipak, zahvaljujući intuiciji i predanom radu Maria Topolšeka koji je svoja znanja preneo na svog sina Vladimira, Yi quan je po prvi put predstavljen u Beogradu 2010. godine, a otvorena je i škola koju vodi Vladimir Topolšek (www.imaas.rs).

Mario Topolšek veoma je poznat u krugovima ljudi koji se bave borilačkim veštinama, Tai Chi Chuanom i Chi Gongom. On je jedan od prvih koji je doneo Uechi Ryu karate u Evropu, i prvi koji je otvorio školu Tai Chi Chuan-a na Balkanu.

PageBreak

Savršena kontrola tela

O tome kako su pronašli školu Yi quana u Kini i šta Yi quan, u stvari, znači, Vladimir kaže:

"Moj otac, Mario čitav svoj život posvetio je pronalaženju veštine u kojoj će postojati esencija, spoj uma i tela, veština u kojoj se ne upotrebljava samo čista fizička snaga, jer ona je ograničena. Čitajući i istražujući, kao i dobijajući informacije od prijatelja iz Wushu saveza u Kini, on je odlučio da pronađe školu Yi quana i da tamo uči. Već četiri godine idemo u tu školu u Kini i učimo kod učitelja koji pripada trećoj liniji naslednika osnivača škole Wang Xiangzhai-a.

Yi quan znači pesnica uma, jer je velika pažnja posvećena aspektu uma. Svaki pokret je rezultat koordinacije uma, nervnog sistema i tela. Um se zato vežba kako bi se došlo do savršene kontrole tela. Vežbanjem ove veštine postiže se to da se sopstveno telo oseća u svakoj sekundi, u svakoj sekundi može se proizvesti maksimalna sila, ili se kretati kao mačka. Naglasak je na vežbanju uma, jer uzmimo na primer, ako bi tigar u lovu koristio samo svoje mišiće, verovatno bi umro od gladi. Telo zato mora biti uvek u relaksu i samo u tački dodira upotrebljava se sila."

U Yi quanu učenje počinje osnovnom statičkom pozicijom Zhan Zhuang (Džan Džuang) što znači kao veliko i silno drvo. Vežbanje ove pozicije dovodi do upoznavanja sopstvenog tela, njegovih slabosti i prednosti, kao i do razvoja unutrašnje sile uma i tela. Ova pozicija dovodi do unifikacije pokreta, namere i energije omogućavajući da životna sila teče aktivno i slobodno kroz telo.

Sledeći nivo učenja naziva se Shi Li i on se bavi upotrebom žive fizičke sile, kroz stvaranje osećaja za namerno kreiranje tenzije i opuštenosti. Savlađivanjem ovog nivoa dostiže se nivo učenja - Fa Li, ili mogućnost upotrebe žive vibracione sile, odnosno energije. Sledeći stepen vežbanja Tui Shou - gurajuće ruke, koji razvija senzibilnost osećaja u tački kontakta i tu se na test stavlja sve prethodno stečeno znanje da bi kasnije sve bilo praktično isprobano u slobodnoj borbi San Shou.

"Osnovna pozicija u Yi quanu je Zhan Zhuang. Njen smisao je stapanje sa svetom oko sebe preko stopala. Kada um i telo postanu kao celina loša energija odlazi preko stopala u zemlju. Ova pozicija ima primenu u svim aspektima, kako u poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja, tako i u borilačkom aspektu, gde se još naziva i ukorenjivanje. Kada je telo ukorenjeno sva energija crpi se iz energije Zemlje i samim tim svi udarci koje izvodimo postaju mnogo jači.

PageBreak

Srećan sa svojim bićem

Yi quan ima jako terapeutsko dejstvo i učitelj Wang je uvek govorio da terapeutski aspekt ne treba odvajati od borilačkog. Osnova za borilački aspekt je da čovek bude zdrav. Pred kraj svog života učitelj Wang je školu prepustio svojim učenicima, a on je prešao u podučavanje samo terapeutskog aspekta. Imao je veliku grupu i veoma brzo je popularizovao ovaj način lečenja, toliko da su čak i zapadni lekari dolazili da uče od njega. Podučavao je po bolnicama, držao časove u parkovima, na raznim institutima i time je stekao veliku popularnost," kaže Vladimir Topolšek.

Zhan Zhuang pozicija se može vežbati stojeći, sedeći ili ležeći, zavisno od zdravstvenog stanja. Svakodnevno vežbanje ove pozicije može dovesti do integracije i aktivnosti u funkcijama obe hemisfere mozga, kao i aktiviranja samoisceljujućeg refleksa tela.

Promene koje nastupaju usled vežbanja ove veštine su dubinske i odnose se na sve aspekte našeg bića, počev od fizičkog, preko mentalnog, pa do emocionalnog. Vladimir to objašnjava na sledeći način:

"Posle nekog vremena praktikovanja Yi quana, pošto se um i telo malo dovedu u red, oseti se dubinsko stanje opuštenosti koje je teško opisati. To je osnova ove veštine i nivo do kog smo napredovali predstavlja u stvari brzina u promeni i kontroli tenzije i opuštenosti. Učitelj je govorio da, ako statičku poziciju Zhan Zhuang radimo minimum 40 min dnevno svakog dana, potrebno je dva do tri meseca da se telo samo privikne. U slučaju da nekom fizička konstitucija, ili zdravstveno stanje ne dozvoljavaju da stoji 40 min odjednom, vežbanje može da bude podeljeno na 3 do 4 puta dnevno, da bi na prirodan način bez tenzije um i telo bili sjedinjeni. U početku je naporno i tu se vidi upornost onoga ko je odlučio da savlada Yi quan. Posle tog vremena počnu se javljati osećaji koji su različiti za svakoga. To može biti pulsiranje energija u nekom delu tela, oseti se energija u stopalima, ili u vrhu glave. Yi quan dovodi do većeg stepena prisutnosti čoveka. Na sebi sam osetio da se kompletna frekvencija bića podiže na viši nivo i sve što ima nižu frekvenciju, kao na primer, bolesti, strahovi, nesigurnosti, sve to ostaje dole i ne dodiruje nas. Čovek postaje srećan i ispunjen, ali ne veštački, već tako iskreno da je moguće sedeti sam i biti srećan samo sa svojim bićem."

Borilački aspekt Yi quana izuzetno je bitan, a koliko je moćan govori i podatak da je za vreme vladavine tvrdog komunizma u Kini, Yi quan bio zabranjen kao opasna veština. Majstori koji su ga poznavali proterani su iz gradova, a dozvoljeno im je da praktikuju samo terapeutski deo veštine. Po svojoj primeni u realnim situacijama Yi quan ne zaostaje ni za jednom trenutno dominirajućom borilačkom veštinom u svetu, a po svojoj fleksibilnosti on nema premca i može biti implementiran u bilo koji sistem borbe. To je i dovelo do njegove nagle popularizacije u poslednje vreme.

"Učitelj Wang je za vreme svog života imao dosta izazivača iz celog sveta i tada je priča o ovoj veštini počela i da se širi, ali ne u tolikoj meri kao sada. Sada dolazi do ekspanzije Yi quana na svim stranama i on postaje sve popularniji zato što je vrlo efikasan sistem, ne samo za borbu već i za očuvanje zdravlja. Ne postoje ograničenja u pogledu vežbanja ni u starosti ni u polu. Ćerka učitelja Wanga je još uvek živa i gotovo je napunila 91 godinu. Posebnost ove veštine je i to što se vežbanjem oslobađa um kako bi se omogućilo reagovanje shodno situaciji, a ne po šablonu. Svako od nas poseduje energetsko polje i učitelj Wang je pričao da je moguće osetiti nameru protivnika čim on uđe u naše polje, pre bilo kakvog kontakta. On je imao dosta borbi i nikada nikoga nije povredio, jer je mogao da reaguje pre bilo kakve opasne situacije", navodi Vladimir Topolšek.

Kao proslavljeni borac i učitelj, Wang Xiangzhai postao je poštovan i cenjen za vreme svog života, a nekada neobični nastupi u medijima, poput oglasa u novinama da je spreman da se bori sa bilo kojim izazivačem kako iz zemlje, tako i iz sveta, doneli su mu status žive legende. Brojne su anegdote o načinima na koje je pobeđivao svoje protivnike, a najpoznatija govori da je samo svojim sigurnim i čvrstim načinom hoda prema proslavljenom mongolskom ratniku, naterao ovog da prizna da mu nije dorastao.

Wang Xiangzhai je početkom 1940. godine u Pekingu dao nekoliko intervjua novinarima i tom prilikom je izjavio sledeće: "Istinska veština leži u upotrebi i povezivanju uma i tela, razumevanju osnovnog principa veštine, mnogo svakodnevnog vežbanja, poštovanju i iskrenosti, razvijanju morala i karaktera, jer mediokriteti, ili ljudi prosečne inteligencije i slabog uma ne mogu naučiti veštinu Yi quan. Kada veština dostigne nivo intuitivne upotrebe, postaje čudesna. To je ono o čemu govorim."