Osobe koje imaju stresne poslove i tokom radnog dana nemaju bar malo slobode da predahnu i uspore ritam, pod većim su rizikom da dožive srčani udar nego oni koji su oslobođeni od sličnih iskustava - pokazuju ukupni rezultati meta-analize objavljene u medicinskom časopisu "Lancet" u septembru 2012. godine.

Analiza je obuhvatila 13 studija i, preko njih, oko 200 000 ispitanika iz sedam evropskih zemalja: Belgiji, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Švedskoj i Ujedinjenog kraljevstva a odnosi se na period od 1985. do 2006. godine. Svi učesnici su popunili upitnik kojim su procenjeni zahtevi radnog mesta, preterano radno opterećenje i manjak slobodnog vremena, a cilj je bio da se precizno izmeri faktor stresa u koronarnim oboljenjima. Ispostavilo se da je on relativno mali - tek oko 3,5 odsto, što je značajno manje od pušenja (36 odsto) ili nedostatka fizičke aktivnosti (12 odsto), ali je konstantan i ne može se smanjiti zahvaljujući nekim drugim faktorima kao što su životni stil, socijalni status, godine, pol...

"Akutna ekonomska kriza će sigurno pojačati važnost ovog faktora", kaže profesor Mika Kivimaki iz Univeriteta u Londonu koji je predvodio ovo istraživanje. "U budućnosti će svi faktori u vezi sa socijalnim kapitalom i sigurnošću radnog mesta biti sve značajniji."