Kada nešto postigneš, vrlo si srećan, vrlo ponosan. Ali u tvom postignuću nema ničega na šta bi trebalo biti ponosan. Ako si nešto postigao svojim trudom, to znači da je to u okviru tvojih sposobnosti. Šta je veliko u postizanju nečega što je u okviru tvojih sposobnosti? Sve što možeš da postigneš svojim trudom, nije vredno postizanja, jer to već poseduješ.
Vredno je imati to nešto što je jače od tebe, veće od tebe. A to što je veće od tebe ne može da bude postignuto tvojimtrudom. Nije li tako? Tvoje postignuće stvarno ne znači ništa.Sve što je vredno imati u životu proizlazi iz molitve. A molitva se može dogoditi samo kada znaš da je nešto izvan tvojih mogućnosti, da to ne možeš da postigneš. Tada se moli i sve što tada milošću dobiješ,vrijedno je imati.
Molitva... ko može da se moli? Samo pogledaj to. Ko može da se moli? Samo oni koji se osećaju bespomoćnima mogu da se mole. Ako misliš da možeš nešto da učinš, da možeš nešto da postigneš, nema potrebe moliti se. Ali kada postaneš svestan svoje nemoći, kada postaneš svestan uzaludnosti svojih nastojanja, da je tvoje postojanje u svetu neznatno, tada možeš da se moliš. Stvar je samo u spoznaji. Ako nastaviš da misliš da si vrlo važna osoba, vrlo izuzetna, ili da postižeš velike stvari, molitva se u tebi nikada ne može dogoditi. Molitva se događa samo kada postaneš svestan beznačajnosti svog postojanja, koje uopše nije bitno.
Hiljadama godina mnogo je ljudi došlo na ovu zemlju i otišlo, a da nije ostavilo trag. U hiljadama zvezda, milionima zvezda, u celom svemiru, ti nisi ništa. Ti čak nisi ni ta čestica. Kako neko može da bude toliko slep i da ne vidi tu stvarnost? Pogledaj se u kontekstu celog svemira. Inteligentan čovek to može da uvidi. I on će to sigurno osetiti, osetiti da je niko, da je ništa. Svaka osoba suočena je s tom istinitom situacijom. Katkad se osećaš značajnim jer si nešto postigao. Kažeš: "Da, ja sam to napravio."
Kad je idealno vreme za molitvu
Kad svi tvoji napori propadnu i ne dođeš do željenih rezultata. Tada za tebe postoje dva izbora. Možeš da razmišljaš o tome, biti uznemiren, deprimiran, nesretan, ili možeš istu situaciju iskoristiti za molitvu. Postani svestan svoje beznačajnosti i pretvori istu situaciju u molitvu.
Svaki trenutak bespomoćnosti idealna je prilika za molitvu. Mudar čovek, inteligentan čovek stvara te prilike za molitvu, jer u tim trenucima možeš ući vrlo duboko u svoje srce. Možeš da utoneš duboko u svojusvesnost, u svoje postojanje. Ili se možeš prepustiti mračnim mislima,držati sam sebe u nesrećnoj situaciji, brinuti se, biti tužan.
Ako možeš da preokreneš svaki trenutak bespomoćnosti u trenutak molitve, kažem ti, nikada se nećeš susresti s neugodnim trenucima u svom životu. Ako si dovoljno inteligentan da prepoznaš svoju beznačajnost, svaki trenutak će biti trenutak molitve i u svakom trenutku koji postaje trenutak molitve tvoj celi život se rađa - u tebi se bezuslovno rađa radost, Bog se rađa u tvom životu, u tvom umu. Tako jednostavno!
Prvi i osnovni uslov za molitvu jeste osećaj vlastite beznačajnosti, svest o vlastitoj beznačajnosti u ovom svetu, davanje šireg konteksta svom životu. Možeš da misliš da radiš stvari u svom životu. Šta to radiš? Možeš misliti da si isplanirao svoj život. Što si to isplanirao? To je kao priča o gušteru. Jedan gušter je došao da pozove drugog guštera u šetnju. Drugi gušter je rekao: "Kako mogu da se maknem odavde? Držim krov.
Ako se pomaknem, krov će pasti." Mi nismo ništa bolji. Gušter se može činiti jako glupim. Kao i mi. Mislimo da držimo sve, da držimo sve u jednom komadu. Što si postigao u životu? Gde si danas? Možeš da budeš doktor ili inženjer, profesor, bilo šta. Šta si učinio da bi postao to što si danas? Iskreno, iskreno preispitaj događaje u svom životu. Postao si inženjer ili doktor ili profesor ili šta god jesi kad su određene stvari sele na svoje mesto, zar ne?
Svi događaji su posložili i učinili te time što danas jesi. A sada razmisli jesi li postigao nešto svaki put kada si se potrudio. Mnogo puta si se potrudio, uložio si stopostotan trud i opet nisi uspeo, zar ne? A koliko se puta uopšte nisi potrudio, i uspeo si, jednostavno siprošao kroz situaciju?
Mora da postoji granica ega. Čovek ide tako daleko da radi stvari da bi zadovoljio Boga, udovoljio bogovima i boginjama. Tako od njih radi fudbalsku loptu svoje hvale i nezadovoljstva. Misliš da ćeš udovoljiti Bogu. Bog ne želi ni jednu stvar koju imaš. Bogu ne treba nijednu stvar od tebe. Misliš da Bogu nudiš voće, cveće, mirise, sve da bi ga zadovoljio, zavetuješ se, postiš i sudeluješ u svečanostima. Dok činišsve te radnje, površne radnje, misliš da zadovoljavaš Boga.
Šta je molitva
To nije molitva. Bojiš se da bi mogao zavrediti Božje nezadovoljstvo. Možeš li da učiniš Boga nezadovoljnim? Postoji li način? Bog te neće kazniti. Ne postoji Bog koji sedi negdje na planini i kaže: "Jednoga dana, sudnjega dana, doći ću i kazniću vas."
Neće uzvratiti za tvoja dobra ili loša dela, nagraditi ili kazniti. Molitva nije ni zahtevanje od Boga: Bože, izleči me od ovoga, Bože, izleči moju nogu, izleči moje oči, izleči moj trbuh. Narušavaš sve prirodnezakone i tada dođeš Bogu da bi se izlečio.
Ti tražiš, naređuješ, kao da je Bog tvoj lični sluga. Čak i kažeš: "Ako napraviš to za mene, ja ću ispuniti tu ulogu ili učiniti tu stvar", daješ uslove najvišem postojanju, najvišoj inteligenciji. To je nemoguće. Sve je to igra tvog malog uma. Razmisli osvemu tome.Biti ateista nije ništa veliko. Vrlo glupa osoba može da postane ateista. Ne treba puno da bi se Bog opovrgnuo, Bog se lako može opovrgnuti.Ali potrebna je inteligencija da bi se dokazalo postojanje Svevišnje inteligencije.
Samo inteligentan čovek može imati veru u Boga - ne samo verovati da postoji, nego imati veru koja je dublja, koja dolazi iz dubine srca. Kada znaš, imaš jeru. Kada ne znaš, tada možeš samo verovati da postoji. Vidiš li razliku? Možeš verovati čitajući knjige, slušajući što ljudi tu i tamo govore. Ali prava vera stvara se u tebi. Vera je zbivanje, događaj, stanje zrelosti tvog znanja, tvoje mudrosti. Kada znanje sazreje, postaje vera. Molitva je stanje potpune vere.
Bog zna šta će ti dati. Bog zna što ti je potrebno. Bog je svestan tebe, potpuno. A ako si ti toga svestan, to je molitva. Ne idi pred Boga kao prosak, tražeći ovu ili onu malu stvar. Mi koristimo Boga kao valutu; ponašamo se kao da je Bog menica koju možemo da unovčimo. Ljudi odlaze u hramove, crkve, džamije da bi dobili male zemaljske stvari. Odlaze u hram kako bi njihov posao napredovao, kako bi se umirili. Na taj način svoj mir stavljaš ispred Boga. Tvoj mir ti je postao važniji od Boga. Ostaje taj ego, taj ti. A Bog je daleko. Molitva nije zahtevanje. Molitva nije traženje nečega. Ne.
Molitva je zahvalnost. Molitva je postojanje u celini, svesnost ljubavi kojom te Bog zasipa svaki trenutak, svesnost golemih talasa ljubavi kojima te večnost oplakuje. Sada si u dubokom snu, ali u ovom valu, u ovoj oluji ljubavi ne možeš da spavaš. Ako si pametan, ne možeš spavati. Bog te nežno voli. Bog ti daje vodu, hranu, pratilac ti je, daje ti ljubav na mnoge, mnoge načine. Prepoznaj to. Molitva je prepoznavanje ljubavi, prepoznavanje okeana ljubavi koji ima postojanje za tebe.
Gde se molimo, tu je i Bog
Molitva je iskustvo Bože prisutnosti. "Dolazi li najpre Bog ili molitva?" pitao je neko. "Daj da upoznam Boga, pa ću se tada moliti. Kome se moliti? Kako mogu da se molim, ako ne znam kome se molim?" Ne, ne, ne, to nije to. Najprije se moli. Gde god se moliš, tu je Bog. Ne moraš ići u crkvu ili hram ili džamiju. Gde god se moliš, tu je Bog. Ateisti kažu:
"Daj mi da upoznam Boga i tada ću se moliti." To je kao da kažeš: "Najprije ću da naučim da plivam, pa onda ću ući u vodu." Ne. Ovde je cela matematika drugačija. Najprije dolazi molitva. Moli se. Molitva jezahvalnost za sve što ti je dato. Date su ti oči, uši, nos, celi svet - osećaj zahvalnost za to. Osećaj zahvalnost za sve što imaš sada. To je molitva.
Drugo pitanje je: "Zbog čega se moliti?" To nije pitanje: "Zbog čega se moliti?" Ne. Ako si se molio, tada znaš koliko je beskorisno to pitanje. To je kao da pitaš zbog čega bi trebalo da živimo? Zbog čega bi trebalo želeti mir? Zbog čega želiš voleti i biti voljen? Molitva je cvetanje tvog života. Molitva je evolucija; priroda razvijenog čoveka je molitva. Molitva je znak evolucije. Ako nisi zahvalan, to je kao da si životinja. Čak su i životinje zahvalne. Sve na svetu je zahvalno. Nešto u osnovi nije u redu s tobom ako nisi pun zahvalnosti. Ako ne prepoznaješ prisutnost beskonačnosti oko sebe, tada nisi normalan, nisi u svojoj pravoj prirodi.
Priroda je na mnogo načina stvorila bol u tvom životu i kroz njega izvlači neke od kvaliteta molitve. Kada nađemo izgovore i izbegnemo - a u tome smo jako dobri, u izbegavanju - propuštamo svaku mogućnost za molitvu i pokušavamo da ostanemo u maloj školjci. Kome se treba moliti nije uopšte bitno pitanje. Nije važno kome se moliš. Jel to Rama, Krišna, Isus, Muhamed, Alah, nije bitno. Molitva zavisi od onog ko se moli.
Molitva zavisi od tebi i samo od tebi. Ako si tu, to je dovoljno. Ti si više nego dovoljan da bi se dogodila molitva.Ispunjenost molitvom veoma je intiman osećaj, vrlo osoban. Ne možeš da oponašaš molitvu. Ne možeš da kopiraš molitvu. Molitva se događa spontano. Ne možeš samo nešto da moliš, nešto da nabrajaš, pevaš. To nije molitva. Molitva je vrlo jedinstvena.
Reči iz dubine srca
Ako nije jedinstvena, to nije molitva. Tolstoj je napisao prekrasnu priču, kako su iza planine negde u Rusiji ili Kini živela tri sveca. Gradski biskup je saznao za njih i njihovu slavu i postao pomalo ljubomoran. Otišao je do planine, sa svom pratnjom, pompom i predstavom. Kada je stigao, sveci mu zaželeše dobrodošlicu. Osećao se malo bolje kada je vidio da ga oni poštuju.
Ljudi koji imaju kompleks manje vrednosti žele poštovanje. Tako ih biskup upita: "Ko vas je učinio svecima? Sami ste se proglasili svecima. I što je to što radite, okupljate tako mnogo ljudi oko sebe?" Sveci su rekli: "Ne, gospodine, mi smo samo obični ljudi. Mi kažemo ovim ljudima da ne dolaze, ali oni sve manje i manje slušaju. Što mi više govorimo da ne dolaze, to oni više dolaze. Molimo, pomozite nam." Sada se biskup osećao još srećnijim pa je rekao: "U redu, šta radite ovde?" Sveci su odgovorili: "Molimo neke molitve." On je ponovno rekao: "U redu, koju molitvu molite?" U crkvi bi imali zadate molitve.
Ponavljaju molitve iz Biblije. Tako je biskup rekao: "Koju molitvu rabite? Izgovorite je i ja ću videti grešite li ili je pravilno izgovarate. Vodiću vas." Ljudi koji su u zabludi osećaju da vode druge. Ko će koga voditi? A sveci su se sramili da kažu svoju molitvu. Rekli su: "Kako možemo reći molitvu, gospodine?
Ona je tako lična, tako intimna, malo nas je sram da izgovorimo." Ali biskup je insistirao, pa su oni naposetku kazali: " Ti si troje, mi smo troje. Molimo Te, blagoslovi nas. Neka Tvoja milost bude na nama. Ti si troje, mi smo troje."
Biskup je počeo da se smeje. Rekao je: "Šta, zar je to molitva? Ne ismevajte li vi celu stvar?" Tada reče: "Dođite, ja ću vas naučiti da se molite." Izdiktirao je dugačku molitvu punu teških riječi. Kada je završio, tri nepismena sveca nisu mogla da je razumju. Vrlo pristojno upitali su biskupa: "Da li biste mogli da ponovite?" Biskup je rekao: "U redu." I tako je izrecitirao molitvu još jednom.
Sada je bio vrlo srećan jer je mislio da je ispravio ove ljude u zabludi, da ih je vratio na put. U tom uverenju je i otišao. Na povratku naiđe na malo jezero koje je trebao da pređi brodom. Mora da je bio prošao gotovo pola jezera kada začuje nešto iza sebe. Okrene se i ugleda ona tri sveca kako mu se približavaju hodajući po vodi, trčeći i rekoše mu: "Molimo Vas, gospodine, hoćete li ponoviti molitvu još jednom? Mi smo vrlo tupi ljudi. Zaboravili smo. Ljubazno zbog nam ponovite još jednom onu molitvu."
Biskupove oči bile su širom otvorene. Rekao je: "Ne, ne. Ma kakva da je molitva koju ste pre molili, molim vas da nastavite s njom." Tada reče: "Govorili ste: Ti si troje, mi smo troje.' Sada, molim vas, govorite: Ti si troje, a mi smo četvoro. Molite se i za mene. I povedite me sa sobom." Molitva je vrlo osobna i intimna. Ona nije ponavljanje nečega. Ne morate reći hiljadu puta "Ram, Ram, Ram, Ram, Isus, Isus, Isus, Isus". Ne.
Biti zahvalan - to je molitva
Jednom reci iz dubine svog srca - to je molitva. Ona nije ponavljanje. Ona je jedinstvena. Molitva se može istrošiti ponavljanjem. Molitva je vrlo jedinstvena. Svaki vernik, svaki svetac pevao je svojim rečima.
Postojale su mnoge pesme pre Mire, pre Kabira, ali oni nisu pevali iste stare pesme. Sami su stvorili svoje pesme. Pevali su na svoj način. Vrlo osobno su se povezali s Bogom. Nema pravila. Sva pravila otpadaju pri molitvi.
Kada su pitali Ramakrishnu Paramahamsu da moli, molio se na svoj način. Prekršio je sva pravila u hramu. Rekao je: "Moja majka me poznaje i ja znam što moja majka želi." Nema pravila u ljubavi. Kada tako nekoga voliš, nije da moraš sediti na toj strani, moraš voleti na taj način. Da bi naučio da voliš, ne moraš da ideš u školu ili na fakultet i ne moraš da čitaš knjige. Ne moraš da postaneš učenik da bi volio. Ljubav, predanost je tvoja priroda.
Niko drugi ne može da moli tvoju molitvu. Tvoja molitva je tvoja molitva. Tvoja molitva je tvoje cvetanje. Ni jedan drugi pupoljak ne može procvetati umesto tebe. Svaki drugi pupoljak koji cveta, cveta za sebe. Biti zahvalan, to je molitva. Moraš da moliš svoju molitvu sam, ali može ti se pomoći. Molitva nije moguća kroz reči. Nije da Bog samo razume latinski, grčki, engleski, ili sanskrt, ili hindi. Ne. Molitva se nikada ne možemoliti rečima.
Reči ne mogu da dosegnu taj izvor u kojem se događa molitva. Reči se mogu koristiti da bi se pobudio osećaj. Molitva počinje u dubini osećaja. Zato ne brini o rečima ili njihovu poretku. Molitva ne ide izvan tebe, nečemu izvan tebe. Molitva je kada postaješ svestan prisutnosti, ona je iskustvo prisutnosti u dubini tvojih osećaja.
Moliti se možeš bilo kad. Ne postoji određeno vreme kada treba da ustaneš i da se moliš. I nije potrebno da se moliš na neki određeni način. Znam jednog gospodina koji bi ustao u tri sata ujutro dok su svi u kući spavali i počeo da peva i čita, glasnije, glasnije i glasnije. Počeo bi da recituje i pevati u tri sata ujutro. Uznemirio bi celu kuću. Njegova žena i deca bi se vrlo uznemirili. Ne moraš se moliti na taj način, ustajati rano ujutro ili sediti duboko u noć. Možeš da se moliš u bilo kojem trenutku.
Izvor: Atma
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!