O Svetom Savi postoje mnoge priče i anegdote a u narodu su se stvorile i mnoge legende o njemu.

On je za narod bio božanstvo koje putuje po srpskim zemljama,donosi red i blagostanje, uči narod kako se kopa, ore, kako se kresanjem dobijavatra, uči žene kako se kuva, mesi, tka, plete, pravi sir, uči kovače kovanju gvožđa, seljake gajenju loze i pravljenju vina.

Jedna od narodnih legendi kaže da su se nekada ljudi, da bi dobili brašno od žita, jako mučili. Tucali su žito u stupi ili ga mleli u žrvnju.

Gledao to Sveti Sava pa se sažalio. Odlučio je da smisli neku bolju i lakšu spravu.
Posle dugog razmišljanja smislio je kako će napraviti vodenicu. Načinio je i postavio na reci, da melje.Ali, nikako nije mogao da izmisli čeketalo i koš, već su ljudi morali rukama da sipaju žito iz vreća u rupu vodeničnog kamena. A to je bilo ne samo dangubno nego i opasno jer se dešavalo da pri obrtanju kamen dohvati pomeljare za ruke, pa ih izranjavi.

Jednog dana došao đavo Svetom Savi u vodenicu da vidi šta je napravio. Videvši kako je nezgodno što se žito iz vreća sipa rukama u rupu od kamena, pokazao je Svetom Savi kako će napraviti koš i čeketalo pod pogodbom da mu se za to ustupi jedan dan u godini da bude njegov u vodenici. Hteo je da bude i on ortak.

Sveti Sava je pristao i odredio da Badnji dan pripadne đavolu. Zbog toga se đavoli često nalaze oko vodenice, smatraju da je to njihovo.

Na Badnji dan, pošto pripada đavolu, retko koji vodeničar čuva vodenicu. Šta više, tog dana niko neće ni da melje žito. Veruje se da bi se vodeničarima i pomeljarima tada desilo neko zlo.

A Sveti Sava je znao zašto je đavolu odredio baš taj dan. O Božiću se smrznu reke, pa se ne može ni mleti, pa tako đavo nikad ne može uzeti ujam.

U znak zahvalnosti,što im je olakšao mlevenje žita, u narodu je ponikao običaj da se na Savin dan mesi pecivo od belog pšeničnog brašna koje se nosi u crkvu i tamo deli deci.
U Vojvodini se prave perece, posne, ako Savin dan pada u sredu ili petak a mrsne ako pada nekim drugim danom.

Ovaj običaj nije vezan za crkvene kanone, nastao je davno ali u nekim delovima Srbije zadržao se i do danas.

Autor teksta: Tatjana Stanić

PageBreak

Tradicionalni starinski recept za perece

Kako ove godine Savindan pada u sredu koja je posna, evo jednog recepta za posne perece.

Sastojci:

800g mekog brasna

  • 20g kvasca
  • kasicica secera,
  • 2 soljice ulja,
  • kasika soli,
  • 1/2l mlake vode,
  • susam

Priprema:

20 gr kvasca potopiti u malo mlake vode, dodati kašičicu šećera i sačekati da kvasac zapeni.
Nadošli kvasac zamesiti sa 2 šoljice ulja , kašikom soli, 1/2 l mlake vode i 800 gr mekog brašna. Testo dobro uraditi dok ne počne da se odvaja od posude.
Ostaviti ga na toplom mestu da udvostruči svoju zapremninu.
Uzimati po komad testa i praviti perece. Pre prečenja ostaviti ih u plehu pola sata da narastu, posuti susamom i peći.

Izvor: Gastronomija.info