Dan posle Vrbice, odnosno Lazareve subote, pravoslavni hrišćani slave praznik Cveti kada se sećaju ulaska Hristovog u Jerusalim, šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs, piše Lisa.
Na taj dan je Isus Hrist ušao u sveti grad jašući na magaretu, a narod ga je dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice. Kroz narod se, naime, proneo glas da dolazi spasitelj, koji je vaskrsao Lazara.
U danima cvetne nedelje, u Srbiji je bilo uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom. Vrba se smatra simbolom rađanja, pa su devojke opasivale šibljiku vrbe oko struka. Za koprivu se smatra da štiti seme u koje se stavi, a i da je jaka zaštita za porodilje kojima je stavljana pod jastuk.
Uoči Cveti devojke i deca bi odlazili u polja i brali cveće, pa postojao je i običaj da momak od cveća napravi buket, u kome se njegova osećanja predstavljaju različitim cvetovima.
Dnevni horoskop za 4. april 2025: Škorpija oprezno donosi odluke, Jarac ima veoma gust raspored
8 lekcija istočne filozofije promeniće vaš pogled na uspeh i sreću: U čemu je ključ i ko vam nije saveznik?
5 najboljih ulja protiv opadanja kose: Ključno je da ispratite 5 koraka i da se klonite pošasti 21. veka
Najsrećniji dan u aprilu 2025. za svaki horoskopski znak: Kome sleduje rast na poslu, a čije će srce zapevati
Ne nasedajte na 5 trikova narcisa: Evo kako da pokvarite plan manipulatoru koji krši sva pravila