Po teoriji poretka ljubavi sreća, seksualnost, smrt, život i novac ključni su atributi pra-majke. Duboko vezani i nerazdvojivi. To su istovremeno i najveće tabu-teme savremenog društva. Zato je neophodno izvesti ih iz nivoa tabua i njihovo podsvesno što hitnije osvestiti. Kada spoznamo i razumemo skrivene dinamike novca biće nam lakše da se prema njemu adekvatno ophodimo. Još je C.G. Jung spoznao da ono što ne uspemo da osvestimo postaje sudbinsko. Zato danas i živimo sa novcem kao s nečim sudbinskim i krajnje vreme je da to osvestimo.

„U današnjem svetu novca dominiraju poremećen sistem vrednosti, gramzivost i strah. I to ne mali strah, već onaj esencijalni, pra-strah, ne strah od smrti već strah od života, dakle strah od žene – majke – pramajke. Jednostavno, ako nisam u skladu sa svojom majkom ne mogu imati ni novac, jer novac je život. Međutim, u duhu vremena u kome živimo cena je postala najbitnija. Uglavnom vodimo računa o ceni i znamo koliko šta košta, ali koliko je šta vredno – o tome sve manje razmišljamo. To je potpuno u duhu savremenog vremena u kome postajemo sve otuđeniji i sve više odvojeni od svoje sopstvene prirode i božanskog u nama”, počinje priču o energiji novca prof. Vlado Ilić, terapeut poretka ljubavi.

Ekonomske teorije govore o tri dimenzije vrednosti novca. Ali one govore o tome šta se novcem može uraditi ali ne i o tome šta je zapravo novac. Kada je u pitanju ekonomska definicija novca, govori se o jedinici vrednosti, sredstvu za razmenu vrednosti dobara i mogućnosti čuvanja vrednosti. Međutim, naš sagovornik naglašava da je to je samo materijalna strana novca i da je novac mnogo više od toga.

„Novac je energija, energija života. Novac živi u našim glavama, u našim predstavama ali ne i u spoljnom svetu. Novac nije samo stvar, to je pre svega dogovor u okviru jedne zajednice, jednog društvenog sistema, na osnovu koga se vrši razmena dobara. Zlatnici su bili podsvesni dogovor na osnovu kojeg se jedan metal prilično ograničenih resursa koristio kao sredstvo za razmenu vrednosti. U današnjem virtuelnom svetu to je možda još jednostavnije shvatiti. Novčanice i kovani novac, dakle zaista opipljiv, materijalizovan novac, čine svega jednu petinu ukupne sume novca u svetu.”

Osnova za dogovor o vrednosti novca je poverenje, kaže on i dodaje da novac gubi svoju vrednost kada je to poverenje poljuljano. Posledica toga su haos i siromaštvo. O haosu nas svakodnevno informišu masovni mediji, a dokle nas je dovelo vreme globalizacije govori već i sama činjenica da tri najbogatija multimilijardera poseduju više novca nego dve milijarde najsiromašnijih ljudi na svetu. Ali kako je novac uopšte nastao?PageBreak

Novac kao svrha

„Poreklo novca je direktno u vezi sa arhetipom majke - Inana, Izis, Mokša, Venera, Oster, itd. Na najstarijem nađenom kovanom novcu uglavnom imamo utisnute motive majke. Ako idemo tim tragom doći ćemo do najstarijih kultura koje su nam danas poznate. To je npr. Vinčanska kultura za koju se pretpostavlja da je živela u matrijarhatu i bez rata više od hiljadu godina, a i mnoge druge YIN-kulture koje su nastale po njenom ugledu, tradiciji ili su jednostavno na sličan način razvijene u duhu tadašnjeg vremena. Mnogo više informacija imamo o matrifokalnim društvenim sistemima poput onih nama najbližih, a ipak većini prilično nepoznatih - slovenske zajednice, zatim iz vremena faraonki u starom Egiptu, stotinak godina u antičkoj Grčkoj, pa čak i pedesetak godina u Srednjem veku. Svima im je bila zajednička prava demokratija, socijalna pravednost i blagostanje za sve, žene su bile ravnopravne i u to vreme nisu vođeni ratovi.”

Prof. Ilić tvrdi da svet današnjice funkcioniše po Yang principu, kao i da savremeni patrijarhalni, tj. Yang društveno politički sistem vrednosti dominira i diktira i sistemom vrednosti novca. Koja je razlika između Yin i Yang društvenih sistema?

„Za razliku od Yin sistema, sva patrijarhalna, dakle Yang društvena uređenja zasnovana su na ratu, uništenju drugoga, socijalnoj hijerarhiji i povlašćenim odnosom manjine, neravnopravnosti žena i sva su imala sistem novca kao i mi danas: zasnovan na hijerarhiji, centralizmu i monopolizmu, ograničenosti, dakle nedovoljno za sve i u smislu unapređenja konkurencije. U matrijarhalnim i matrifokalnim sistemima u kojima ne postoji monopolizam na mnogim nivoima susrećemo integrativne dualne sisteme pa i dva sistema, dve vrste novca. Jedan za razmenu dobara s drugim sistemima, rečeno današnjim jezikom, za spoljnu trgovinu. To bi bio patrijarhalni, Yang sistem. Ali interno, unutar društva, postojao je i drugi novčani sistem – Yin sistem. On nije bio centralistički uređen, već demokratski. Bilo ga je dovoljno, tj. nije bilo straha da će neko ostati zakinut niti težnje za bogaćenjem na račun drugog. Taj sistem nije bio zasnovan na hijerarhiji, nije bilo kamata kao posledice akumulacije već je naprotiv, za akumulaciju i nagomilavanje novca naplaćivan porez. Sasvim drugačije je sa Yang novcem, koga čuvaju vladari ili moćnici. Finansijski sistem današnjice zasnovan je na ratu, visokoj nezaposlenosti, razaranju prirode i prirodnih resursa, kolabirajućem zdravstvenom i penzionom sistemu, uništenju do samouništenja...

Jedan od najvećih eksperata u svetu novca i finansija, Bernard Lietaer, još početkom 2001. u svojim knjigama „Misterija novca” i „Novac budućnosti” upozoravao je na predstojeću finansijsku krizu i kolaps svetskog bankarskog sistema kao i na važnost formiranja novih komplementarnih sistema novca. Zbog svoje destruktivnosti postojeći monopolistički državni sistem novca sve više postaje sam sebi svrha i time prerasta u svoju suprotnost.”

Iako ta teorija može zvučati kao poziv na revoluciju protiv postojećeg sistema i vrednovanja novca, on kaže da bi takvo razmišljanje bilo prilično naivno. Kako postupno uvoditi novi sistem novca?

„Mi živimo u YANG sistemu, i njegov smo integrativni deo. Ali možda je upravo sada pravi trenutak da počnemo svesnije razmišljati o komplementarnim, tj. integrativnim modelima novog novca. Stvaranjem komplementarnih sistema novca mogao bi biti rešen problem nezaposlenosti bez straha od inflacije. To bi istovremeno značilo da bi centralne banke definitivno izgubile svoju poziciju monopola. Moderne tehnologije pogotovo u virtuelnom kompjuterskom svetu otvaraju širok spektar mogućnosti za stvaranje novih sistema plaćanja, nove valute, novog novca. Njihova prednost je u tome što ne stoje u konkurenciji sa starim poznatim sistemom novca. Potpuno su samostalne i funkcionišu paralelno uz klasični novac, dopunjujući ga. Tako stara klasična ekonomija, koji je zasnovana na profitu i konkurenciji može dakle paralelno funkcionisati i živeti u svojevrsnom načinu simbioze sa novom lokalnom ekonomijom, zasnovanom na kooperativnom partnerstvu i poštovanju.

U Nemačkoj već postoje stotine lokalnih „prstenova razmene”, koji funkcionišu po metodi „ja ću tvojoj ćerki davati dodatne časove matematike, ti ćeš meni zauzvrat održavati baštu”. Tu dolazi do adekvatne razmene ali ne u novcu, tu se razmenjuju talenti. Na globalnom nivou mogu se menjati i stanovi ili kuće – ja ću ti ustupiti svoj stan u Beogradu na mesec dana da pohađaš intenzivni kurs stranog jezika, a ti meni svoju kuću na Zlatiboru za godišnji odmor. Ili ćemo oformiti berzu razmene za socijalni rad. Ja ću se danas besplatno angažovati da bih kasnije sličnu uslugu dobio isto tako besplatno. Takvi poslovi razmene, „nove valute”, nisu ugroženi inflacijom niti promenom interesnih kamata, oscilacijom kursa ili gubitkom vrednosti. A ne tako davno to je fukcionisalo i kod nas, možda na još kvalitetnijem nivou. Još uvek su mi živa sećanja iz detinjstva, kada je moj otac pravio kuću. Kada je kopan temelj, dizana ploča ili pravljen krov, sve komšije su dolazile da pomognu, koliko ko je mogao. Na selu kod moje babe i dede, u vreme setve i žetve svi su svima pomagali i družili se posle obavljenih poslova na zajedničkim ručkovima i večerama, koje su se vrlo često pretvarale u pevanku i igranku – uvek se našao neko ko je pevao ili svirao neki instrument...”PageBreak

Novac u polju poretka ljubavi

Pitanje novog sistema novca je pitanje društva u globalu, ali kada se radi o problemu pojedinca, prof. Ilić ističe da je to na energetskom nivou gotovo uvek u direktnoj vezi sa majkom. Pa kako odnos sa majkom utiče na odnos prema novcu?

„Kod većine klijenata koji dolaze da bi rešili „problem” novca možemo zapaziti sličnu dinamiku. Najčešće je u prvom planu odnos sa majkom, zastoj protoka ljubavi od majke. Neko istovremeno ima i problem na planu partnerstva, što je zapravo ista dinamika, često vezana za strah od života, koji je uglavnom na podsvesnom nivou.

Uzroci za zastoj protoka ljubavi koliko god da su slični, ipak su i sasvim individualni. Vrlo često leže u dalekoj prošlosti, nekoliko generacija unazad. Iako se gotovo uvek radi o vrlo jakim traumatičnim događajima koji su uglavnom u vezi sa životom i smrću, spektar uzroka je vrlo šarolik, lista mogućnosti i varijacija beskonačna. Ponekad je to rano umrlo, poginulo ili pobačeno dete, ili je nečija majka svojim životom platila život svog deteta tj. umrla na porođaju ili je neko u ratu izgubio oca ili majku, brata, sestru ili voljenu osobu, ili je nečija ljubav ugušena ili nije mogla da bude ostvarena, ili je neko ubijen ili je neko nekog ubio itd. Zato svaki slučaj mora sasvim individualno da bude posmatran, koliko god na prvi pogled bio sličan mnogima do sada. To je jedan od suštinskih stubova fenomenološkog rada u polju poretka ljubavi.”

Kako probleme sa novcem možemo rešiti na energetskom nivou, u polju poretka ljubavi?

„Kada neko nema novca, ili se guši u dugovima ili su njemu dužni, energetski znači da je upleten sa nekim u prošlosti kome je uzet (ugušen) život ili mu je zakinuto pravo na pripadnost u porodici. Poretkom ljubavi možemo da osvetlimo to tamno, tabuizirano mesto u našem porodičnom sistemu. Kada izađe na videlo ono što je zaboravljano ili je pokušano da bude zataškano, onda se na čaroban način kidaju niti lojalnosti koji gube svoju moć nad nama i ono što nam je do juče bila kočnica u životu može nam postati i novi oslonac, novi resurs za bolji i kvalitetniji život. Onda i novac može ponovo da poteče, poput krvi koja novom snagom počinje da teče našim žilama.”

Možete li nam navesti neki primer iz Vaše prakse?

„Klijentkinja Marija došla je sa željom da radi na temu novca. Stalno je u dugovima jer su joj prihodi manji od rashoda. Može rashode da smanji, ali to ne pomaže jer joj se istovremeno smanjuju i prihodi i tako se stalno nalazi u začaranom krugu... I u njenom radu je još jednom vrlo jasno izašlo na videlo da je novac direktno povezan sa životom. Marijina prabaka umrla je na porođaju, tj. svojim životom je „platila” život svoje ćerke. To je imalo za posledicu duboku traumu u sistemu koju je nasledila i Marijina mama i koja je ispoljavana strahom od života i u prenesenom značenju i strahom od novca i nemogućnošću da primi ljubav od svoje majke. Bila je veoma upletena sa prabakom preuzevši na sebe njenu ljutnju na majku, jer ju je ova „ostavila”. Kada je u radu uz pomoć predstavnika Marijina baka konačno našla put do svoje majke, ljubav je kroz njihov zagrljaj potekla i prema Marijinoj mami, koja je po prvi put prevazišla stanje skamenjenosti prouzrokovano strahom od života i njena je ljubav mogla da potekne prema sopstvenoj ćerki. Tako se kod Marije otvorio put ka majci i njenoj ljubavi. Niti iracionalnog straha od života nestale su i sada je mogla da uspostavi odnos sa novcem u njegovoj punoj lepoti, što se već u roku od nekoliko nedelja odrazilo i u praktičnom životu. Sasvim neočekivano i kada je potpuno prestala da računa na to, dobila je posao prevodioca u jednoj ambasadi.”