Zainteresovao sam se za ekologiju 1998. godine, a zaštitom životne sredine intenzivno se bavim od 2007. Eksperimentisao sam sa raznim zelenim temama, ali ipak mi je sve doskora izmicala jedna od krucijalnih, a to je voda. Iako često sedim na Dorćolskom keju i posmatram moćnu reku koja živote pored kojih prolazi oblikuje kao glinu, nisam se zapravo zapitao da li smo uopšte svesni šta nam je Bog podario. Tako je krenulo moje putovanje Dunavom.

Počeo sam da ga istražujem, upoznajem, otkrivam sve ono što ga čini jedinstvenim i veličanstvenim. Posmatrajući moćnu reku u našim krajevima, lako se prevarimo i pomislimo kako je svuda ista, iste boje, snage i uticaja. Međutim, priroda je promenjiva, podložna fraktalnoj geometriji, ne daje uvek iste odgovore na ista pitanja i sve je u procesu transformacije, u skladu sa sopstvenim ritmom. Tako i Dunav iz Švarcvalda u pokrajini Baden-Virtemberg u Nemačkoj na svoj put kreće kao rečica malo veća od naše Topčiderske reke, tek desetak metara širok, ali mu se put proteže na 2.872 kilometra.

Planinski masiv Švarcvald (Crna šuma) obrastao je gustim četinarskim šumama a bogat je i mineralom kvarcom - belim kristalom. Dve male reke, Berge i Brigah, stižu iz dubine Švarcvalda i susreću se u gradu Donaušingen na 688 metara nadmorske visine i formiraju Dunav. Odatle on polako teče, meandrira pokrajnom Baden-Virtemberg, kroz dolinu koja svakog zaljubljenika u prelepe pejzaže zavede okolnim stenovitim planinama i liticama, tamnozelenim brdima, predivnim čistim selima, crkvama i dvorcima. Upravo je Dunav omogućio taj bajkovit pejzaž usecajući hiljadama godina klisuru Švapskih planina. Nizvodno Dunav prolazi kroz grad Ulm, a zatim Regenzburg, Pasau i posle Bavarije ulazi u Austriju. Tu polako dobija karakterističnu sliku: u njega se ulivaju mnoge reke i vode sa Alpa i pretvaraju ga u veliki vodeni eko-sistem.

Dunav dalje teče kroz Bratislavu, između Alpa i Karpata, pa kroz Budimpeštu i kod Apatina ulazi u Srbiju. Srednji tok mu je jedan od najbogatijih bioloških delova Evrope. Gornje podunavlje, kako ga mi zovemo, (Kopački rit u Hrvatskoj) deo je velikog ritskog kompleksa koji se proteže kroz Mađarsku, Hrvatsku i Srbiju i predstavlja jedno od poslednjih velikih poplavnih područja na evropskom kontinentu.

Na njemu živi 51 vrsta sisara, 248 vrsta ptica, 50 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, devet vrsta gmizavaca, više od 1.000 biljnih vrsta. Predlažem vam da posetite Apatin i rezervat jelena, a posebno je dobro ako odete u septembru kada su jeleni najrazgovorljiviji pa možete čuti njihovu riku. Na tom posebnom mestu nalazi se spektakularan mozaik vodenih i kopnenih eko-sistema, koji vrve od života. Specijalni rezervat prirode Gornje podunavlje zaštićeno je dobro I kategorije i deo ritskog kompleksa koji se proteže kroz Mađarsku i Hrvatsku. Zbog izuzetnih prirodnih vrednosti Gornje podunavlje je 1989. proglašeno za međunarodno značajno stanište ptica (IBA), sastavni je deo potencijalnog rezervata biosfere Drava-Mura i na spisku je potencijalnih vlažnih područja za upis na listu Ramsarske konvencije (o močvarama međunarodne važnosti kao habitatima vodenih ptica).

Jedna od organizacija koje se bave zaštitom ovog područja i unapređenjem eko-sistema jeste međunarodni WWF. Vlažna područja su izuzetno važna za biološku raznovrsnost i izvor su mnogih dobrobiti i eko-sistemskih usluga, poput odbrane od poplava, vode za piće, pročišćavanja vode, turizma i rekreacije... Cilj WWF-a je da zaštiti i obnovi plavna područja i močvare Dunava za dobrobit ljudi i prirode. Ovim područjem gazduju "Vojvodina šume" i na sajtu vojvodinasume.rs možete dobiti više informacija.

PageBreak

Panonska lepotica

Dunav dalje putuje ka Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Koviljsko-petrovaradinskom ritu, prolazi pored Fruške gore i zavija kod Slankamena, gde mu se pridružuje najveća leva pritoka, Tisa. Nekada ostrvo u panonskom moru, Fruška gora je danas Nacionalni park na Dunavu. Zvog jedinstvene geološke podloge, raznovrsnih mikroklimatskih uslova te brojnih fosilnih ostataka flore i faune nazivaju je i "ogledalom geološke prošlosti". Ova šarmantna planina obiluje retkim i zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama, pašnjacima, plodnim zemljištem, vinogradima i voćnjacima, zelenim padinama i gustim listopadnim šumama.

Njenu duhovnu vrednost čini16 pravoslavnih manastira sa svojim bogatim riznicama, bibliotekama i freskama: Krušedol, Petkovica, Rakovac, Velika Remeta, Divša, Novo Hopovo, Staro Hopovo, Jazak, Mala Remeta, Grgeteg, Beočin, Privina Glava, Šišatovac, Kuveždin, Vrdnik - Ravanica. Nacionalni park Fruška gora (www.npfruskagora.co.rs), gazduje i upravlja parkom kroz zaštitu, očuvanje i unapređivanje biogeografskih obeležja područja, eko-sistema i raznovrsnosti izvorne flore, faune i fungije, naučno-istraživačku aktivnost, kulturno-obrazovnu aktivnost, projektovanje i uređivanje područja, kao i sanaciju i revitalizacija ugroženih delova. Tu na obroncima Fruške gore izdvojio bih Sremske Karlovce, biser od gradića na Dunavu, poznate ne samo po čuvenoj gimnaziji već i po mnogobrojnim vinogradima i vinskim podrumima koji neguju viševekovnu tradiciju proizvodnje najkvalitetnijih vina.

Dunav se dalje lagano spušta prema Beogradu i ka Dorćolu odakle ga već godinama posmatram. Na samo 200 metara od centra nalazi se Ratno ostrvo, divljina usred grada, sa preko 140 vrsta ptica. Posetite ga i uživajte u miru i prirodnoj raskoši.

Tu se Dunavu pridružuje Sava. Od Kalemagdana pa 10 kilometara nizvodno do Vinče i Starčeva, živele su kulture o kojima se malo priča i nedovoljno zna: starčevačka i vinčanska.

PageBreak

Kolevka civilizacije

Sve moćniji a i dalje tih, Dunav polako teče pored Smedereva, dolazi do Golupca. Na desnoj obali, na strmim liticama Homoljskih planina stoji veličanstvena Golubačka tvrđava... Tu počinje najveći nacionalni park u Srbiji, Đerdap. I opet smo na početku, jer kroz uzane klisure Karpata, najveličanstveniji deo Dunava, kroz Gvozdena vrata i Đerdapsku klisuru dolazimo do Lepenskog Vira; prapočetka evropske civilizacije.

Na obroncima Karpatskih planina, između Srbije i Rumunije, Dunav je u celom svom toku najširi i najdublji. Osam kilometara širok kod Golubca i 90 metara dubok kod Gvozdenih vrata, otkriva svu svoju veličanstvenost.

Najveći broj sunčanih dana u bivšoj Jugoslaviji delili su Hvar i Donji Milanovac. Jer tu se susreću mediteranska i kontinentalna klima i stvaraju posebnu mikroklimu koja parku daje specifičan šmek. Ako vas zanima divljina, znate li da ovde možete čuti riku jelena, zavijanje vukova, videti velikog orla belorepana? Možete pešačiti stazom kiseonika i ozona kroz nacionalni park na Pločama i ka Velikom Štrpcu, odakle se pruža pogled od "milion dolara".

Tu zapravo počinje civilizacijska priča, jer baš tu, odmah posle ledenog doba, pre oko 10.000 godina ljudi su se skrasili i formirali prvu evropsku zajednicu - Lepenski Vir, koji se nalazi u srcu Nacionalnog parka Đerdap. Spoj vremena i prirode na kopnu i vodi, najveći nacionalni park u Srbiji prostire se na 637,99 kvadratnih kilometara duž 100 kilometara duge desne obale Dunava. Prepun je raznovrsnog prirodnog nasleđa, spomenika kulture, faune i reliktnih vrsta vegetacije, koje potvrđuju razvoj vegetacionih serija od nastanka do današnjih dana. Za više informacija posetite sajt npdjerdap.org.

PageBreak

Zrelost reke

Dunav dalje prolazi između Bugarske i Rumunije i stiže do bugarskog grada Ruse, koji krase prelepa zdanja austrougarske arhitekture, baroka i rokokoa, pa ga zovu i malim Bečom. Potom nastavlja kroz Rumuniju i polako se sprema da ekspandira u Crno more. Rumunija, Moldavija i Ukrajina dele deltu Dunav koja se prostire na oko 5.000 kvadratnih kilometara, sa oko 4.000 životinjskih i 1.000 biljnih vrsta.

Na lavirinte vodenih kanala obraslih vrbama, hrastovima i trskom na gozbu dolaze ptice iz celog sveta, čak iz Kine i Afrike. Egipatski pelikani, recimo, tu podižu svoje mlade. Sedim na Dorćolu i razmišljam o Dunavu. Šta bi bilo da ga nema?

Amazon, Nil, Tigar, Eufrat, Bramaputra, Jangce i naravno Dunav čine glavne vodene krvotoke Majke Zemlje. Na Dunavu je počela da se razvija evropska civilizacija, Johan Štraus se proslavio valcerom inspirisanim ovom divnom rekom, Žil Vern je pisao o njemu, Aleksandar Veliki je pre pohoda na istok ratovao na Dunavu, potraga Argonauta za zlatnim runom vezana je za Dunav i njegov tok, a najveća slatkovodna riba na svetu- jesetra - živi u njemu. Dunav je čudo koje nas voli hiljadama godina, možda je vreme da mu ljubav i uzvratimo.