Svi smo u konstantnoj potrazi za srećom.

Kako prenosi CNN 24. septembra 2014. godine, Amerikanci će ove godine potrošiti ukupno 550 miliona dolara na knjige o tehnikama psihološke samopomoći, a čak milijardu dolara na učešće na skupovima koje organizuju motivacioni govornici.

Kroz saradnju sa dr Sanjajem Guptom, čuvenim neurohirurgom i medicinskim konsultantom CNN, Danijela Delorto je iskristala sledeća četiri principa koje bismo svi mogli da primenimo da bismo živeli srećniji, zdraviji život.

1. Promenite svoju životnu filozofiju.

Jedna studija sa Harvarda iz 2008. godine pokazala je brojne korelacije između optimizma odnosno pesimizma i zdravstvenih tegoba. Tako je upola manje srčanih bolesnika optimističke životne filozofije završilo ponovo u bolnici posle bajpasa, u poređenju sa pesimistima. Muškarci koji su izraziti pesimisti triput češće boluju od hipertenzije u poređenju sa optimistima a pozitivci, generalno, imaju niži pritisak od negativaca.

2. Radite manje.

U svetskom istraživanju blagostanja i sreće, Danska čvrsto stoji na prvom mestu još od 1973. godine. Oni održavaju toliko dobar balans između privatnog i poslovnog života da im to izuzetno utiče na koeficijent sreće i zadovoljstva. Jednostavnije rečeno - oni ne preteruju s radom. Prosečno, jedna radna nedelja u Danskoj ima 33 radna sata.

3. Usredsredite život na doživljaje a ne na stvari.

Ponovo treba prepisivati od Danaca... Prema raznim istraživanjima dođeno je do zaključka kako oni koji se fokusiraju na iskustvo pre nego na "stvar" osećaju mnogo veće zadovoljstvo čak i nakon određenog vremena. Posedovanje predmeta uglavnom vodi ka dugovima, da ne pominjemo stres koji ide zajedno sa njima.

4. Družite se.

Aktivnim druženjem možete se podmladiti. Prema istraživanjima, jaka socijalna podrška deluje na hromozome, tačnije, na naše telomere (sitne kape na našim DNK hromozomima koji ukazuju na starost ćelija). Stručnjaci smatraju da podrška prijatelja dovodi do promena i produžava te telomere, a samim tim i život.