Imala sam tu sreću da odrastam kraj majke koja je bila u stanju da sa svakim razvije neposredan odnos. Ne, to ne znači da je ona savršena, ali je svakako živela da bi davala.

Ukoliko je dostavljač Fedeksa došao da donese paket, moja mama ili - Jaja - kako su je svi zvali, pozvala bi ga uvek da uđe i ponudila mu da nešto pojede.

Ukoliko biste se sa mojom mamom zaputili na pijacu ili u tržni centar, mogli ste samo da spremite na njene duge razgovore s prodavcima - pre nego što zatraži ono po šta je došla, uvek bi prodavce prvo pitala kako su i šta rade.

Dokle ste stigli na svom putu: uvek možete još jedan korak!

Upravo taj familijaran odnos sa strancima, empatija prema svakome koga bi srela činili su moju svakodnevnicu, još u vreme mog detinjstva u Atini.

Njen život činilo je davanje. Gde god da se našla: u liftu, taksiju, avionu, supermarketu, banci, na parkingu - sa svakim je mogla da započne razgovor.

Sećam se, jednom, žena na ulici oduševila se maminom ogrlicom, a ona ju je odmah skinula i pružila na poklon. Kada ju je žena zapanjeno zapitala: "Šta mogu da vam dam za uzvrat?" moja majka joj je odgovorila: "Draga, ovo nije trampa, već poklanjanje."

Motivaciona filozofija uspeha Alaina de Bottona: kako da lepo živimo

Kod doktora nikada nije kretala bez korpe pune voća ili bombonjere za medicinske sestre. Znala je da pacijenti u ordinaciju donose samo nervozu i bol, zato je svojim gestom želela da doprinese pozitivnoj atmosferi.

Njena sklonost da sruši zidove koje su pojedinci izgradili oko svojih srca, bila je podjednako šarmantna i komična. Ako bi se neka od medicinskih sestara uključila na "automatski mod" (kako bi to moja majka rekla) i nije nalazila vremena da se ponaša prijateljski ili bar ljubazno, mama bi mi šapnula: "Ova je tvrd orah," a potom bi pronašla način da joj se obrati.

Nekada bi izvadila slatkiš iz torbe, kesicu kikirikija ili čokoladicu i dala ih upravo ženi koja je "tvrd orah", znajući da će za uzvrat dobiti osmeh. Ona je živela upravo kroz davanje.

Kada je moja mama umrla, za sobom nije ostavila ni testament ni vredne stvari, ali to me uopšte nije iznenadilo, s obzirom na to da je živela da bi davala. Sećam se da kada smo joj poklonili drugi sat po redu - kazaljke još nisu obrnule dva kruga, a ona ga je već nekome poklonila.

Kako uspeti: saveti Opre Vinfri

Ono što nam je ostavila jeste njen bogat duh, a to je blago. Postoje takvi pokloni, koji ostaju samo nakon nečije smrti. Dok je živela, bila je otelotvorenje divnih osobina - brižnosti, davanja i bezuslovne ljubavi, a osećali su ih svi u njenoj blizini.

Kada nas je napustila, moja sestra i ja shvatile smo da je smisao života u tome da se razvijamo kao ljudska bića, kao i da ćemo to najlakše i najbolje učiniti kroz davanje i pomaganje.

Trudimo da se da pomognemo zajednici u kojoj živimo i uvek razmišljamo kako možemo da pomognemo drugima. Jer nema veće istine od ove: odrastamo uz stvari koje dobijamo, a duhovno se razvijamo uz ono što dajemo.

Tekst: Arijana Hafington, prevela i priredila Jelena Davidović

Arijana Hafington je suosnivačica i glavna i odgovorna urednica popularnog portala "Hafington post" koji je u 2011. godini prodat za 315 miliona dolara. Magazin "Forbs" izabrao ju je na listu najuticajnijih žena u medijima. Rođena je u Grčkoj, ali se sa 16 godina preselila u Ameriku, gde je diplomirala ekonomiju.

Izvor: Huffington post