Jelena Milanović je često poželela da može manje da po(d)nese, jer kažu da nam život daje koliko možemo da podnesemo. Poznajem je 11 godina, a dugo nisam ni znala šta se sve krije iza uvek širokog osmeha i iskričavih plavih očiju. Tek kasnije sam, kada su nam se putevi razišli, saznala za njenu životnu priču. A onda smo se nakon nekoliko godina ponovo našle i Jelena je bila na sasvim novom putu.

Anita Murđani, čudesno izlečena od karcinoma: 3 mita koja nam kroje život...

„Jednog dana sam izabrala da izađem iz drame i traume svog Života. Bol, bes, tuga, patnja, ljutnja, nepravda, osuda, nemoć... Šta je sve tu bilo i koliko je stvarno sve to uticalo na mene i moju porodicu samo mi znamo. Sa 32 godine sam zbog svih tih emocija imala zloćudnu bolest glasnih žica, operaciju i zračenje...

Da li je to bilo potrebno? Verovatno da, da bih danas bila ovde gde jesam. Da bih naučila nešto drugo i inspirisala druge ljude. Ne mogu reći da je odmah bilo lako. Um se navikao da radi po nekom obrascu i kada je bilo mirno kreirao je dramu i traumu ponovo i ponovo. Postepeno, svakodnevnim radom, sa svesnom namerom da to promenim, naučila sam da hrabrost i nije potrebna ako svesno biramo: radost - umesto patnje i bola, lakoću - umesto težine...

To je samo trening uma koji umesto 'drama-igrica' promeni program i kreira nešto drugo. Zato uvek pitam svoje klijente: "Da li zaista želite to da promenite?".

Posle zdrave trudnoće, pogrešnom procenom lekara, Jelenina druga ćerka Marija ostala je bez kiseonika. Posledica je cerebralna paraliza, epileptični napadi...

„Iskreno, nisam imala pojma koliko sam snažna i šta sve mogu da podnesem. A to najbolje spoznamo kada je u pitanju naše dete i njegov Život. Tada se budi ona iskonska snaga koju samo roditelj može da ima i koja može da pomeri planine".

PageBreak

Kako shvatiti ono što nam se dešava kao podsticaj za lični i duhovni rast

Nakon godina traganja, Jelena je počela da primenjuje Access Consciousness tehniku, koja je mnogo olakšala i njoj i njenim ukućanima. Nakon onoga što je privatno postigla tehnikom, Jelena i je sama počela njome da se bavi i da o njoj edukuje.

Ne živeti iz pitanja ZAŠTO, već iz pitanja KAKO. Koliko i na koji način je ovo moguće?

Od 2000. godine, kada se Marija rodila, počeo je i moj novi put... Sve sam isprobala, mnoge sam pitala, radila razne tehnike, međutim, nije bilo ni odgovora ni trajnog mira. I dalje me je proganjalo pitanje ZAŠTO i nikada nisam dobila odgovor, naravno.

Zašto se to dogodilo baš nama, zašto je ovako ili onako - i vrtela sam se u krug. Da živim iz pitanja KAKO, naučila sam kada sam počela da se bavim tehnikom Pristup Svesti (Access Consciousness) „Umesto da tražite odgovor, okrenite stvari i postavljajte pitanja, jer pitanja osnažuju i daju obilje mogućnosti, a odgovori oduzimaju snagu i čine da živimo u ograničenju ove realnosti", pisalo je u priručniku. To je bilo pre dve i po godine, kada sam prvi put čula pitanje: „Kako može biti još bolje od ovoga?".

15 životnih lekcija koje nikad nije kasno da naučite...

Počela sam da postavljam ovo pitanje u skoro svakoj situaciji, iako nisam baš bila sigurna šta da očekujem - i tako je krenulo. Razne stvari su počele da se otvaraju mnogo bolje nego što sam očekivala i videla sam kako jedno naizgled obično pitanje može da promeni energiju u trenutku.

Kako voleti život ako on u nekom trenutku nije voleo nas?

Nekada, dok je postojala stara Jelena, ovo pitanje me je baš mučilo. Dve godine posle Marijinog rođenja imala sam operaciju karcinoma glasnih žica, od tuge, bola, gorčine. Danas, posle svega što sam prošla, naučila i još uvek učim, mogu reći da nas Život uvek voli, bez obzira na to kakve nam zadatke i izazove postavlja. Veoma je važno da to shvatimo da ne bismo bili ljuti na Život. Ljutnja, bes i ogorčenost nas ne vode ničemu, samo pogoršavaju naše zdravstveno stanje.

Kako shvatiti ono što nam se dešava kao podsticaj za lični i duhovni rast?

Trebalo je vremena da se suočimo sa situacijom, da oprostimo, pa tek onda da prihvatimo i trajalo je godinama, do pre dve godine, kada smo konačno shvatili da se svi rađamo sa zadatkom i da smo svi još pre rođenja napravili izbor tog zadatka. Tek kada sam to razumela i oprostila, prihvatanje je došlo spontano.

PageBreak

Ljubav kao zaštitni znak

To je za mene bio trenutak oslobađanja i prosvetljenja, jer sam tek tada osetila punoću i lepotu Života. I slobodu iznad svega. Jer, šta ako je to Marijin izbor i ako je to u redu, bez obzira na to šta mi mislimo o tome? I šta ako je ona odabrala da je čitavog života nose kao kraljicu?

Gde misliš da bi danas bila da nisi imala životni izazov kakav vam je dat?

Ni sama ne znam. Ranije sam bila dosta ljuta, oštra, teška često i sama sebi, a svakako i okolini. Shvatila sam da je sve što mi se dogodilo u životu bilo za moje najveće dobro. Da li je moglo drugačije? U ovom životu ne.

7 pitanja koja su promenila moj život iz korena...

Moj zadatak je da ljudima pokažem da je moguće živeti srećno i ispunjeno, iako nije sve po šablonu, iako imate dete u kolicima koje je 100 odsto zavisno od vas, iako, iako, iako... I da je moguće odgajiti i drugo dete kao dobru, otvorenu i sjajnu osobu, koja razume i prihvata da različitost nije mana već vrlina. Iskreno, tehnike koje radim mnogo su doprinele da sve to razumem, otvorile me da prihvatim druge ljude i da konačno počnem to da prenosim na njih. Način na koji to radim, ljubav koju ulažem u svaku osobu koja mi se obrati postale su moj zaštitni znak. Moj način rada sa ljudima je ljubav, posvećenost i težnja ka izuzetnosti.

Šta je ono što treba da znamo ili ne izgubimo iz vida kada gledamo, slušamo, i dišemo svaki dan koji nam je dat?

  • Da uvek slušamo sebe
  • Da nije uvek sve kao što izgleda - možemo izabrati lakoću umesto drame i traume
  • Da nas izgovori i opravdanja nigde neće odvesti
  • Da je Život skup naših izbora
  • Da limite određujemo sami
  • Da sa radošću i zahvalnošću prihvatimo svaki novi dan
  • Da smo mi kreatori našeg Života
  • Da uvek pitamo: „Kako može još bolje od ovoga ?" i: „Šta je sve moguće?"

Svako jutro upitam sebe: „Koje me prekrasne avanture danas čekaju?" i pogledam u moje Anđele koji još uvek spavaju.

Izvor: Sensa