Povremeno, na našim prostorima pojave se ljudi najviših vrlina, dragulji izbrušeni iskustvom i vremenom. U pravom trenutku, oni otkrivaju svoj sjaj pred onima koji su spremni da ga vide bez straha i osude, darivajući im tada večnu mudrost kao najlepši poklon.

Veoma je lako proći pored takvih ljudi i ne primetiti ih. Oni su skromni i neupadljivi na prvi pogled. Da bi se došlo do njih potrebno je ispuniti samo jedan uslov - biti spreman i otvoren. Kada je delo pod nazivom „Knjiga o tebi" objavljeno u Srbiji, upravo tako je i započelo svoj put - skromno i neupadljivo.

Međutim, ono što ta knjiga krije u sebi vapilo je da se razotkrije svima. Najčistija mudrost iskaljena životnim iskustvima dvojice autentičnih duhovnih junaka iz Crne Gore, želela je da obasja što više duša.  Petar Perović i Nebojša Vučković imena su koja bi trebalo zapamtiti. U vremenima pred nama, knjiga koju su napisali Petar i Nebojša može igrati jako bitnu ulogu.

Koja je uloga optimizma, a koja pesimizma u životu...

Razdoblje buđenja i samorazvoja rađa i literaturu koja ga prati. „Knjiga o tebi" je fantastično delo koje bi svako trebalo da pročita i koje će sigurno obeležiti ovo razdoblje. Intervju koji sledi je skroman pokušaj da se što bolje predstave biseri mudrosti do kojih su Petar i Nebojša došli kroz svoj razvoj.

Nebojša, prva rečenica Vašeg autobiografskog predstavljanja je: "Svi "zidovi'' su jednake visine ako "plafona'' nema!", dok je Petrova prva autobiografska rečenica: "Dete je roditelj čoveka." Koliko ove izjave govore o vama i šta bi bile njihove najbitnije poruke?

PageBreak

Kako treba da vodimo računa o sebi

Petar: Izjava „dete je roditelj čoveka" kazuje da veoma cenim značaj "početka" bilo čega. Radi se o "semenu" svega što sledi. Setimo se, na primer izreka: "Po jutru se dan poznaje" ili: "Od svega je najvažnije seme" ili: "Kakav početak, takav kraj". Ideje su najpotpunije pri svom izvornom javljanju. Početno je, dakle, nosilac potencijala, za razvoj koji će, možda, uslediti.

Nebojša: To je duboko intimna izjava. Njena intencija je da podigne čovekov pogled "nagore" ili, ako hoćete, u sebe. Ukazuje da sva ograničenja mogu biti privremena ukoliko promenimo svoju pažnju. To je i miroljubiva izjava, jer dopušta da ostanemo mirni i onda kada imamo poteškoće.

Na početku vaše knjige kažete da ona obrađuje tri teme: samorazvoj (staranje o sebi), samospoznaju i samorealizaciju. U najmanju ruku, jako ambiciozan plan. Koliko vam je iskustva, energije i vremena bilo potrebno da osvetlite ove teme? Da li smatrate da ste rekli sve što imate po tom pitanju?

Petar: Staranje o sebi, samospoznaja i samorealizacija su najviše ljudske potrebe. To što nisu svima u iskustvu kazuje koliko ljudi malo od svog potencijala žive. Ne mora biti tako. Na vaša pitanja bih ovako odgovorio: Kad postanete spremni, život vam pruži priliku; ni o čemu nije moguće sve reći.

3 jednostavna puta do optimizma...

Nebojša: Saglasan sam sa Petrom. Te tri teme niko nikada neće iscrpeti. Dobro je da je tako. Ceo dosadašnji život posvetio sam upravo tim temama. Jednostavno je, ali nije lako. Zato sam napisao: "Neka se svako seti kad bilo šta započinje: prvi korak menja ceo hod. Započni ga dobro! Ja sve vreme vežbam svoj 'prvi korak' u bilo čemu. Ceo život posvetiću tome. I kada dođe moj poslednji dan, biće to moj najbolji, prvi korak."

Pojedine delove "Knjige o tebi" pisali ste u formi dijaloga, pa ona kao da podseća na spise starogrčkih mudraca. I ovaj intervju radimo u toj formi. Kako ste se odlučili za takav način pisanja? Da li je to posledica vašeg neobičnog i dubokog prijateljstva ili, možda, zaostatak iz nekih zajedničkih, prošlih života, iz vremena antike?

PageBreak

Šta je spontano usklađivanje

Petar: Pre svega, mi volimo razgovore koji nas zabavljaju i uzvišuju. Takvi razgovori su svojevrsne svetkovine, slavlja. Naši dijalozi gotovo da i nemaju pitanja i odgovora, pa baš i ne liče na ove koje pominjete. Jednostavno izlažemo svoja svedočenja, uvide... Ne brinući pritom što je od jednoga ili drugoga.

Nebojša: Vaša formulacija pitanja naginje na tajnovitost, što mi se sviđa. Tajnovit je onaj čovek koji može dugo zadržati mir. Nas dvojica jesmo mirni ljudi, između ostalog. Mir nije zaustavljenost, nego najfinije treperenje svesti. I mir ima nijanse. Ja i Petar volimo međusobno da komuniciramo baš zbog toga i iz toga mira.

U jednom delu knjige pišete: „Tehnike su mamac za ego. Služe tome da se ego 'prevari' dok se ne prepusti pravoj prirodi. Ne biste smeli da se okupirate tehnikama! Tehnike se ukidaju 'na kraju'. One služe da bi jednom bile ostavljene. Čovek je tada probuđen, izvan svih laži, iluzija, ograničenja!". Koliko ste tehnika i sami probali, praktikovali i ostavili, da biste došli do ove savršene istine?

Petar: Samo jednu jer sam rano otkrio svoj originalan način rada na sebi koji mi najviše odgovara. Radi se o spontanom usklađivanju. To nije tehnika, nego prirodan životni proces koji se sam od sebe sve skladnije odvija. Ovom knjigom nastojim da saopštim ono bitno o tom procesu.

Doktor Gaja je ponos Srbije: Besplatan pregled je moj dug selu Kozjaku i Hipokratu...

Nebojša: Mnogo tehnika sam disciplinovano provodio od svoje sedamnaeste godine i niti jedna mi nije puno značila. Vežbati dugo nije garant postignuća. Neispravno vežbanje jača ego. Vežbanje treba da je ispravno, a iskustvo da je inteligentno i da se razume. To u tehnikama nisam našao. Razumevanje i ispravnost su moja zasluga. Posrećilo mi se. Predanost/poverenje/prepuštanje jedini je valjan kriterijum ispravnosti duhovne prakse. Puno iskusnih praktikanata baš to propusti. Kada se iskusi stanje Jednosti, tehnike postaju nezanimljive. Možete li stalno biti u tom stanju?

Prelepo opisujete samorealizaciju. Kažete da "...osećaj identiteta samorealizovani crpe iz nepromenljivog jezgra, a ego-ljudi pretežno sa periferije bića". Da li možete reći nešto više o tom "nepromenjivom jezgru" i "periferiji bića"? Da li samorealizovane osobe uopšte i imaju bilo kakav osećaj identiteta, imajući u vidu da je samorealizacija istovremeno i rastapanje i nulifikacija svih vrsta identiteta, nakon čega ostaje samo čisto postojanje?

PageBreak

Kakav svet sanjamo

Petar: O "nepromenjivom jezgru" malo šta je moguće smisleno reći, osim da se može iskusiti. "Periferija bića" je čovekova ličnost. Glavna je prepreka da čovek zna ko je u istini, a samim tim i za najbolji mogući život. Proces samorealizacije razumemo kao "ulivanje" čovekove prave prirode u njegovo svekoliko iskustvo.

Nebojša: Sad ste me baš pogodili pitanjem. To je tema koja me snažno pobuđuje. Ego je takođe deo svepostojanja. O "jezgru" je najbolje valjano ćutati. Samorealizovani ljudi imaju iskustvo jezgra i dvostruk osećaj, koji sam u knjizi otprilike ovako opisao: „Imam iskustvo sebe u bogu, ali i iskustvo boga u sebi". Tek takav čovek jeste božanstvena individua.

O kakvom svetu sanjate? Da li je Nebojšina vizija o planetarnoj samorealizaciji ostvariva i, prema vašem mišljenju, da li ćemo je dočekati za života?

Petar: Samorealizacija nije grupni, već individualni fenomen. Budno osećam i istražujem procese sveta u kojem živimo. Doprinosim kako i koliko mogu. Na primer, u ovoj knjizi ima više od tuceta svetskih novina kojima otvaram nove, izglednije mogućnosti za zdraviji, sretniji i kreativniji život u sve lepšem svetu. Čini mi se da je Nebojšin san lepa metafora za navedeno.

Nebojša: Sanjam brojne kreativne svetove. Taj koji pominjete je samo jedan. Izuzetan! Samorealizaciju niko ne može doživeti kao deo ma kakve grupe. Zato je spora. Opasno je bilo šta čekati zato što se zanemari vrednost trena. Ako čovek istinski živi i uživa lepotu trena, neće mariti za takve ambicije. Nastojaće da taj svet ima u sadašnjosti. To je moj san, znam o čemu govorim. I verujte, nebrojeno puta sam, u stvarnosti, već video takvu planetu.

Simbol današnjice može se predstaviti u jedinstvu dve suprotnost: razaranje i haos, sa jedne strane, i pojačano buđenje i samorazvoj ljudi, sa druge strane. Veliki broj učitelja i gurua deluje danas na planeti. Da li ste imali priliku da boravite u prisustvu prosvetljenih Učitelja i samorealizovanih Majstora? Da li su neki od njih direktno uticali na vaš razvoj?

Petar: Nikad nisam bio u blizini niti jednog Učitelja ili Majstora. Ovo ne znači da nisam mnogima zahvalan za uticaje koje su imali na moj razvoj.

Nebojša: Velik je onaj ko je sam sebi učitelj. Nije lako bez intrige odgovoriti na vaše pitanje. Da pokušam. Kako možete znati da je neko veliki učitelj ili majstor? Jedino ako ste i sami takvi. Sličan sličnog prepoznaje. Reći za nekoga da je veliki učitelj, a nemati njegova/njena iskustva znači prikriveno davati sebi kompliment. Nas dvojica imamo iskustva koja opisuju majstori. Ali, istovremeno, nećemo se odazvati ako nas neko nazove "učitelju". Spram beskonačnosti, ko može biti velik?! Mi smo dva obična čoveka, dve individue, ni manje ni više vredniji od ostalih, potencijalno srodnih pojedinaca, jednako vredni kao i vi, kao i bilo ko drugi.

„Tražite previše informacija, a premalo transformacija", slikovito je objasnio Sai Baba ljudsku površnost. Kakav to čovek treba da bude da bi prigrlio transformaciju i prepustio se njenom delovanju? Da li je kukavičluk zaista prepreka pravoj duhovnosti?

Petar: Da li je od značaja prekorevati ikoga? Za površnost ili kukavičluk, svejedno? Važno je razumeti o čemu se radi. Ljudi prolaze, i pojedinačno i grupno, kroz različite faze razvoja svesnosti, pa nešto privremeno ne mogu ili mogu. Važno je da imaju što širi pregled sopstvenih mogućnosti.

Nebojša: Za početak da posumnja da sve može biti i drugačije, bolje. Zatim, da strpljivo to istražuje, na tome radi. I na kraju da se opet seti prvog, da sve može biti još bolje.

Na koji način biste objasnili uticaj samorazvoja (staranja o sebi) i odbijanja razvoja (nestaranja o sebi), imajući u vidu prostor Balkana na kom živimo i stvaramo? Da li je naša kolektivna, nacionalna sudbina upravo proizvod neodgovornog pristupa sebi?

Petar: Sve u ljudskom životu zavisi od svesnosti. Geografska, kulturna, nacionalna i druga određenja su mnogo manje bitna. Zato smo na zadnjoj korici naše knjige, kao njen sažetak, napisali: "Kakva svesnost, takav život." Negovanje svesnosti je osnovni životni zadatak svakog čoveka. Nesvesni ljudi ne mogu izbeći patnju.

Nebojša: Ovo mi je, priznajem, teško pitanje. Zato što je lokalno. Možda će upravo ovo pitanje čitaoce sa Balkana najviše zanimati, ali ako sebi dajemo određenja bilo koje vrste daleko smo od jezgra koje ste ranije pomenuli. A baš to "jezgro" jednako je na Balkanu i bilo gde drugo. Neko će to spoznati na Balkanu, a neko neće možda ni u boljim društvenim okolnostima. Kao što rekosmo na početku: "Svi zidovi su jednake visine..."

Upoznajte Gospodina Srećka: ovo je najsrećniji čovek na svetu (VIDEO)...

Kada vas možemo videti u Beogradu i na koji način planirate da predstavljate „Knjigu o tebi" zainteresovanoj publici? Da li možemo očekivati i praktične radionice za samorazvoj?

Petar: Ako budemo dolazili u Beograd radi prezentacije knjige, verovatno ćemo održati i neku kreativnu radionicu. Prilikom prezentacije knjige nastojimo da pojasnimo zašto su naše ideje važne ljudima. Glavna poruka je da je svako sam sebi najveće blago i da je svako pozvan da se o njemu stara s najvećom ljubavlju. Mi nudimo načine za to. Poruka je istovremeno i drevna i posve nova.

Nebojša: Volim da sretnem nepoznate ljude. Beograd ima divno ime. Bila bi mi čast doći. I dobra prilika da naučim nešto novo. Zato, na kraju ovog divnog razgovora, umesto zbogom, neka bude - doviđenja.

Izvor: Sensa