Svetlopis Virdžinije Vulf: priručnik za kreativno pisanje

Ponekad strah od neuspeha nadvlada želju za pisanjem i slobodnim izražavanjem misli i ideja. Razlozi za to mogu biti brojni: od kolebanja oko izbora teme, pitanja adekvatnog tona ili stila za koji smo se odlučili (što uvek ukazuje na svest o drugom, čitaocu koji prati naše misli, tj. o prihvatanju ili neprihvatanju okoline).

Živimo u vremenu stvaralačkih i čitalačkih sloboda, naše je samo da ih iskoristimo i njima se poigramo, stvarajući ono što se, kao i sam život i svaki nadolazeći trenutak, ne može ponoviti. Virdžinija kaže da je svaki metod dobar ukoliko pisac njime uspešno izrazi ono što želi. Ne plašite se da progovorite o onome što vam je važno i što vas zanima čak i ako to znači da ćete prekršiti neka pravila.

Književnost može da obuhvati sve, svaki metod misli i postojanja, pred vama je neiscrpna riznica tema. Na vama je da odaberete stil i reči koje vam najviše odgovaraju.

"Važno je jedino da pišete ono što želite da pišete, a da li će to vredeti vekovima ili samo satima, to niko ne može da kaže. Ali žrtvovati ijednu vlas s glave vaše vizije, ijednu njenu nijansu, da biste ugodili upravitelju sa srebrnim peharom u ruci ili nekom profesoru koji drži metar u rukavu, to je najbednija izdaja, prema njoj je žrtvovanje bogatstva i nevinosti, koje se nekada smatralo najvećom ljudskom propašću, običan ujed buve."

PageBreak

Doživljaj stvarnosti je neponovljiv

U umetničkom stvaralaštvu postoji mnogo "šta ako" pitanja. Na primer, šta ako je tema o kojoj želimo da pišemo već hiljadu puta obrađena. Šta ima novo da se kaže o ljubavi, smrti, uspehu, neuspehu, istorijskim događajima i otkrićima, toga su puni romani današnjeg i prohujalih vremena? Vera u vrednost sopstvene vizije ovde je ključna stvar. Ona olakšava sve i umetničku dilemu lako pretvara u izazov.

Tri ključa kreativne vizualizacije: želja, vera, prihvatanje

Ako dve osobe krenu u šetnju istim putem i vide identične slike, lica i događaje, na kraju dana njihov doživljaj svega toga biće drugačiji. Isto je i u književnosti. Jedna obična, majušna i skromna starica (nazvaćemo je gospođa Braun) može biti prikazana na hiljadu načina iz vizure različitih pisaca. To će zavisiti od temperamenta, istorijskog konteksta i ideje koju kroz nju žele da prikažu.

Hvatanje života (catching life)

Kada pišemo, ne treba da padamo u zamku i sledimo ičiji savet osim šapata sopstvene inspiracije. Od silnih pročitanih knjiga i predrasuda kako to treba da izgleda možda će se onaj najvažniji glas, glas unutrašnjeg sopstva, izgubiti u tami. Uhvatiti život, uhvatiti trenutak, savršeno ga biti svestan i prikazati u punoj lepoti našeg viđenja, na tome je Virdžinija Vulf insistirala i to smatrala imperativom.

Šta nam priča Neptun: planeta nadahnuća, mističnosti i filma

U eseju "Moderna proza" Virdžinija Vulf pravi oštru razliku između pisaca materijalista i pisaca spiritualista, upravo po njihovom odnosu prema životu. Materijalisti će više voditi računa o formi romana, priče, pesme, opteretiće je kitnjastim opisima i detaljima. Forma može da bude zadovoljena, ali ono što delo čini autentičnim jeste upravo taj dašak života koji treba uhvatiti. To neuhvatljivo, što čini našu svest i stvarnost, upravo je ono što treba juriti i uhvatiti u obruč reči. Taj lov će se višestruko isplatiti. Taj ulov čini da delo diše i živi.

"Zagledajte se u sebe i videćete da je život nešto drugačije od šematizovanog, besprekornog poretka. Naprotiv. Život nije niz besprekorno poređanih lampi, život je sjajni oreol, poluprovidni omotač koji nas obavija od postanka naše svesti do njenog kraja."

PageBreak

Jedinstveni um stvaraoca

U eseju "Sopstvena soba" Virdžinija Vulf se bavi i problemom pola. Muškarci svet doživljavaju i opisuju na svoj način, iz sopstvenog iskustva i to je potpuno različito od ženskog senzibiliteta i načina mišljenja. Ali vrhunski um (na primer, Šekspirov) preskače granice pola, on sjedinjuje i obuhvata sopstvene senke i suprotnosti. Svako od nas, u manjoj ili većoj meri, poseduje karakteristike suprotnog pola. I te suprotnosti se moraju pomiriti i prevazići.

Čarobna moć pisane reči

"Tek kad dođe do tog spoja, um je potpuno oplođen i koristi sve svoje sposobnosti."

Pisanje zahteva privatnost. Duhovna i materijalna samostalnost takođe su podjednako važne. Postavljajte sebi male ciljeve, a onda povećavajte ulog. Ako pišete da biste objavili, ne treba toga da se stidite. Na neki način za pisanje nam je potrebno najmanje početnog kapitala - sopstvena soba i jedna prazna sveska. Ne treba se stideti želje da se pristojno zaradi, uvek postoje ljudi koji bi rado čuli i pročitali ono što imate da kažete.

Pisanje je poziv kao i svaki drugi, shvatite ga kao posao i stalno se usavršavajte. Ono je i poziv koji se najviše voli. Vi određujete radno vreme, kako, koliko i o čemu ćete pisati. Stvaralaštvo je sloboda, a u slobodi mišljenja najlepše se radi i najlepše živi. Za početak dovoljno je nešto papira i sopstvena istina koja se može izraziti na hiljadu načina. "Dovoljno je biti iskren i rezultat će sigurno biti čudesno zanimljiv."

Znanje koje želite da steknete, iskustva za kojima žudite, samoća, privatnost, samostalnost, sve su to delovi slagalice, koraci na putu oslobađanja od ropstva i sticanja intelektualne slobode u kojoj se rađa i živi umetnost. Prema svom daru treba se odnositi odgovorno, uvek se usavršavati i duhovno uzdizati.

Sve o čemu želite da pišete i svaka ideja koju želite da prikažete već je u vama. Izvedite je na svetlost dana i obojte samo svojim bojama. Inspiracija je svuda oko vas - na najobičnijim i najneobičnijim mestima."Istražite na časak um običnog čoveka u jednom običnim danu. Um prima milijarde utisaka - trivijalnih, fantastičnih, prolaznih ili onih koji se kao sečivom urezuju u njega. Odasvud stižu - neprekidan pljusak bezbrojnih atoma."

Pisanje i rad na sebi

Da biste pisali dobro, potrebno je da izađete iz sopstvenih strahova, negativnih emocija i problema. Mržnja, strahovi, osećaj nepravde i ostala negativna osećanja mogu vas sputati više nego što mislite. Oslobodite svoj duh od negativnih misli i osećanja da bi se u njemu rasplamsala vatra neophodna za neponovljivo, autentično stvaralaštvo. U suprotnom, ako se toga ne rešite, strahovi i negativna osećanja progovaraće iz vas i pisati vaše delo umesto vas (zauzeće sav dragoceni prostor na papiru).

Tek kad budete pisali bez tog suvišnog i štetnog tereta "bez mržnje, bez gorčine, bez straha, bez bunta, bez držanja propovedi" moći ćete da stvarate prava umetnička dela. Tek tada ćete uspeti da na svetlost dana izvedete sopstvenu istinu.

Izvor:Sensa