"Tegla sreće je projekt koji sam započela pre mnogo godina i ostao je kao praksa koju od tada pokušavam redovno da sprovodim. U suštini, Tegla sreće je apsurdno jednostavna ideja. Na kraju svakog dana uzmem parče papira (ćoše telefonskog računa, ili deo starog popisa poslova) i napišem na njemu najsrećniji trenutak tog dana. I napišem datum. Zatim savijem papir i stavim ga u teglu. I to je čitava praksa", napisala je autorka bestselera "Jedi, moli, voli" Elizabet Gilbert na svom sajtu 21. avgusta 2013. godine.

"To traje otprilike 35 sekundi, ali ono što mi donosi je ogromno. Ne samo užitak pronalaženja dobrog trenutka u svakom danu (čak i loši dani imaju po neki ne tako loš momenat), već trajnu korist od zabeležavanja tog dobrog trenutka zauvek.

Kako godine prolaze, kad god mi je teško izvadim iz tegle bilo koji papir sa užitkom kog on nosi. Užici, svi oni trenutni dragulji života koje bi odmah zaboravila da ih nisam zapisala, oni donose beskonačnu utehu. Uvek se iznenadim time kako su krajnje jednostavni moji najsrećniji trenuci dana.

Sunce i nebo u tegli...

To gotovo nikada nije trenutak eksplozivnog dostignuća ili slično. Za sve moje težnje i sve moje ambicije i sva moja traženja značajnih iskustava, važno je prepoznati da su moji najsrećniji trenuci uglavnom veoma uobičajeni, tihi i naizgled beznačajni. Moj najsrećniji trenutak dana je uglavnom samo pogled na nešto, neočekivana navala emocija, malo sunca na mom licu, prijatan susret, hladna čaša vode u pravom trenutku, zadovoljstvo kao kod mačaka nakon popodnevnog sna, letimičan pogled na priču krajičkom oka, priznanje neke sitne, lepe stvari.

Na primer, u danu kada sam prvi put gostovala u emisiji kod Opre Vinfri (što je očito bio vrhunac iskustava u mom životu), moj najsrećniji trenutak se odigrao tog jutra u hotelskoj sobi kada mi je majka pomagala da se spremim i peglala mi haljinu. Gledala sam je i osećala se kao dete uoči prvog dana u školi ili odlaska na prvi ples. Osetila sam u tom trenutku koliko me voli i bilo je divno.

Koliko god da je ostatak dana bio dobar (a bio je neverovatan), ništa nije bilo bolje od tog malog, slatkog trenutka. Upoznala sam prijatelje sa Teglom sreće i ljudi su počeli da prave svoje tegle i da mi šalju fotografije koje ja onda delim. Bilo je tako neobično videti kako se ovakva praks širi! Ljudi prave svoje tegle od svega, od tegle od kiselih krastavaca preko prelepih ručno pravljenih keramičkih, zdele postavljene na sredini stola, retkih antikviteta, pa do dečijih rukotvorina.

Slasni zalogaji u tegli...

Imali smo Tegle sreće iz Severne Amerike, ali i iz Egipta, Filipina, Poljske, Irana, Turske, Rusije, Brazila, Kolumbije, Indonezije... Imali smo porodične Tegle sreće, majka-ćerka Tegle sreće, "posle razvoda" Tegle sreće, pomoć tokom raka Tegle sreće, Nova godina Tegle sreće (za čitanje za vreme idućeg dočeka, u ime najsrećnijih trenutaka protekle godine), sve moguće verzije. Volim svaku do njih i volim sve vas.

Takođe moram da dodam kako mi se srce slama od sreće na najslađi način kada čujem neka od pitanja koje ljudi postavljaju u vezi "pravila" Tegle sreće. Kao da ljudi ne žele da upadnu u kakvu nevolju praveći svoju teglu na pogrešan način! Pitali su me:

  • Da li smem ikada ponovo da pročitam svoje poruke?
  • Smem li ponekad da napišem molitvu umesto srećnog trenutka?
  • Da li je u redu da dozvolim nekom drugom da stavi srećan trenutak u moju teglu?
  • Mora li da piše 'Tegla sreće' na mojoj Tegli sreće?
  • Da li je u redu ako je moja Tegla sreće zapravo posuda?
  • Da li smeju da se postavljaju kamenčići za sreću u Teglu?

Ovo se uglavnom pita s osećajem panike:

  • Šta onda kada moja Tegla sreće postane puna?
  • Gde mogu da kupim Teglu sreće?! Svuda sam ih tražila na internetu i nigde ih ne mogu pronaći! (ovo pitanje mi najviše slama srce)

Vidite kako su dirljiva ova pitanja i koliko toga otkrivaju? Vidite li koliko ova zabrinuta pitanja govore o tome kako smo nesigurni u vezi sopstvene sreće... ? Koliko očajnički želimo da znamo pravila? Kako nas naš strah od upadanja u nevolju blokira od naše sreće? Da ne spominjem ideju da je naša sreća, naravno, nešto što se mora kupiti od pravog komercijalnog izvora! (Verujte mi, saosećam sa ovim pitanjima, jer to su pitanja na koja i sama tražim odgovor onda kada komplikujem zapravo vrlo jednostavnu interakciju.)

Koja su pravila, pitate? Ne postoje nikakva pravila! Pojma nemam! Izmislila sam ovu stvar jer meni odgovara! Sreća je vaša, možete raditi apsolutno bilo šta što vam se sviđa s njom, dragi prijatelji! Stavite šta god želite unutra, šta god vam donosi mir i radost. Kada vam se tegla napuni (a duboko se nadam da hoće), jednostavno napravite novu.

Istina protiv prividne istine: kada odgovaramo od srca a kada govorimo ono što ljudi žele da čuju i zašto...

Pročitajte papiriće ako hoćete, ili ostavite ih tiho sklopljene - ako tako hoćete. I možete je napraviti od stare kutije za maramice i krpe ako želite! Posuda nije čarobni deo, posuda je samo posuda. Ono što je unutra je jednostavno, tako jednostavno, najbolji deo vašeg života na Zemlji. I to je projekt Tegle sreće, dragi prijatelji.

Šaljem vam blagoslove iz moje tegle u vašu, i svu svoju ljubav... Liz".

Izvor: Lovesensa