Izraze ljubomora i zavist ljudi u mnogim kulturama koriste naizmenično, iako stručno gledano nemaju isto značenje. Zavist je žudnja za nečim što neko drugi ima, dok je ljubomora strah od gubitka nečeg što imamo ili na šta polažemo pravo; obično je reč o nečijoj ljubavi, privrženosti ili pažnji. Ljubomorni možemo da budemo već u fazi udvaranja, ako opazimo da nam se neko drugi petlja u planove, posebno ako ocenimo da ima bolje izglede od nas.

Koliko je ljubomoran vaš horoskopski znak: strastveni Ovnovi i posesivne Škorpije...

Psiholozi i lingvisti pozivaju na toleranciju prema onima koji mešaju ove pojmove, priznajući da ih je lako pobrkati. U prošlosti su oba pojma bila obuhvaćena istom rečju, verovatno zato što se spomenute emocije često javljaju istovremeno.

Lingvista Margot Grizivac analizirala je romanske i germanske jezike i utvrdila da su se pojmovi ljubomore i zavisti vekovima odupirali lingvističkom razlikovanju i da su relativno nedavno dobili svaki svoju jednoznačnu reč. U klasičnom latinskom reč invidia koristila se i u smislu zavisti i u smislu ljubomore.

Tek su u ranom srednjem veku pisci na latinskom iz grčkoga "iskopali" pesničku reč zelotypia (doslovno "ispunjenost strašću") i pridodali joj značenje ljubomore. Iz te grčke reči izvedeni su današnji izrazi za ljubomoru u romanskim jezicima (celoso, geloso, jaloux) i engleskom (jealous).