Kako razrešiti uzrok poljuljanih odnosa između muškaraca i žena: nasleđeni bol prošlosti

Prenosimo razmišljanja sa bloga Engvin Sent Džast (Anngwyn St Just) u vezi sa ratnim traumama i njihovim nasleđem ali i uticaju na sve vrste odnosa, naročito muško-ženske. Engvin San Džust je psihoterapeut i sistemski orijentisani socijalni traumatolog, istoričar kulture i somatski pedagog.

"U miru, sinovi sahranjuju svoje očeve; u ratu, očevi sahranjuju svoje sinove".

"Rat ne određuje ko je u pravu, nego ko je ostao". (Bertrand Rasel)

Uoči predstojećeg Dana pomena poginulih u severnoj Arizoni, naši dani započinju pre izlaska sunca, jer mi - pustnjski stanovnici - znamo da vrućina predstojeće sezone zahteva od nas da, ukoliko je moguće, sve što moramo, obavimo pre podneva. Ipak, pre nego što zaista izađem, sela sam na par minuta da proverim imejl sa vestima koje menjaju život, i to od rođaka koji je takođe porodični istoričar.
Dok čitam njegovu poruku, dve glavne i povezane teme koje se prepliću kroz godine rada po pitanju društvene i ratne traume, odjednom se spajaju na potpuno novi način: izbor nečijeg životnog zanimanja, često je pokušaj da se izleči nešto što je nerešeno u prethodnim generacijama, a sistemska uloga ratova i drugih konflikata oslikava se u tekućem ratu između muškaraca i žena.

Emotivni mamurluk: kako da iskustva stečena iz emocija postanu naši učitelji

Pre mnogo godina, kako sam ulazila dublje u klinički posao, shvatila sam da je ono što odlučimo da nastavimo kao profesiju ili ozbiljan hobi, često svesni ili nesvesni pokušaj da zalečimo nešto što je ostalo nedovršeno u prethodnim generacijama. Ključni primer koji mi je otvorio put ka ovom zaključku bio je moj rad sa instruktorom plivanja za odrasle, koji je izgubio oba roditelja u nesreći tokom plovidbe, jer nijedno od njih nije znalo da pliva. Shodno razvijanju mog razumevanja u pogledu navedenog, moj tekući i opširan rad sa transgeneracijskim ratnim traumama, čini se skoro neizbežnim, sa posebnim fokusom o uticaju rata na porodicu.

Moja najranija uspomena, koju je potrvrdila i moja majka, jeste kako ležim na krevetu u vreme za popodnevnu dremku i gledajući kroz veliki prozor ka nebu, ispitujem je o bučnom avionu koji nisko leti u krug oko naše, i seoske kuće mog dede. "Taj bučni avion", objasnila je ona, "vozi tvoj ujka Bil, i pozdravlja se sa nama, jer je na svom prekomorskom letu, na putu za rat". Ujka Bil, mamin najmlađi brat koji je kasnije posta zaštitnička figura u mom ranom periodu života, bio je pilot bombarder, stacioniran u južnoj Engleskoj. Kao odani patriota, pridružio se vojsci, zajedno sa mojim ostalim ujacima, tetkama, rođacima i drugim članovima porordice koji su bili duboko umešani u Drugi svetski rat, kao vojnici, mehaničari, navigatori, doktori, medicinske sestre, Crveni krst i kućni stražari. Mnogo godina kasnije počela sam da shvatam udeo ovog vojnog aspekta naše porodične istorije i kasnijih odnosa.

Kako da se oslobodite anksioznosti alternativnim metodama: ove savete možete kombinovati uz konvencionalne medicinske tretmane

Imali smo sreće da su se svi naši rođaci vratili, barem fizički netaknuti, sa izuzetkom mog oca koji je poginuo u Bici za Bezankon u istočnoj Francuskoj. Navodno je bio raznesen u delove od strane nemačke granate. Zanimljivom "slučajnošću", ukoliko verujete da se takvi događaji dešavaju nasumično, moj otac umro u bici na istoj lokaciji na kojoj se odigrala Bitka za Bezankon 21. Juna 1575. Tokom religijskih ratova između Protestanata i Katolika. Zbog optužbi za jeres, naši hugenostski preci pobegli su iz tog područja preko severne Holandije do Nju Amsterdama, sadašnjeg Njujorka.

PageBreak

Uticaj nepoznatih iskustava

Deda po majci i ostali ujaci, uskočili su kako bi mi pružili očinsko savetodavno prisustvo, a ja im duboko i uvek ostajem zahvalna za njihove napore... Ipak, niko nikada ne bi mogao da zameni mog jedinog oca, davno izgubljenog u ratu. Kao dete, krivila sam Nemačku i sve Nemce za ovaj neshvatljivi gubitak. Kada sam odrasla, ovo se promenilo tokom mog internacionalnog rada na ratnim traumama, naročito u Nemačkoj gde je poniženje zbog poraza, okupacije i podele dodalo još jednu dimenziju patnje masovnom pustošenju, dok su neke od tih stvari izazvali ljudi koje sam volela i kojima sam verovala.

Što sam svesnija postajala mog transgeneracijskog ratnog nasleđa i neporecivog uticaja rata na porodice, poruka mog rođaka na Dan pomena poginulih prenela je ovo razumevanje na još dublji nivo koji tek treba u potpunosti da integrišem. Njegova skorašnja istraživanja otkrila su da se vojna služba naših predaka sa očeve strane proteže onoliko daleko koliko se istorija naše porodice može pratiti, uključujući vojnike Američkog civilnog rata, trojica koja su se prijavila za rat 1812, nekolicina njih u Revolucionarnom ratu 1776. i mnogi predaci koji su bili kolonijalni policajci. Ukratko, naš istoričar nije bio u mogućnosti da pronađe nijednog naše muškog pretka koji u svojoj aktivnoj starosnoj dobi nije služio tokom velikog sukoba u SAD.

Šta je potrebno za stabilnu romantičnu vezu: napokon otkrivena tajna uspešne dugogodišnje ljubavi

Važno je napomenuti da uticaj ovih ratnih iskustava na njihovo fizičko, mentalno, i duhovno zdravlje, odnose, porodice i potomke, ostaje nepoznato a najverovatnije i neshvaćeno. Molim vas da shvatite i da skupite hrabrosti da je potrebno da se oduprete svakom iskušenju ili pogrešnoj ideji da zaboravite drevnu i dugotrajnu stvarnost da nisu samo vojnici ti koji pate od ratnih trauma i da taj nerešeni bol može, i najčešće se i prenosi na sledeće generacije sa posledicama koje se često ne prepoznaju.

S majčine strane, naš žestoki plemenski kornvalski klan je takođe bio umešan u oba svetska rata i do danas se nisu pomirili sa Englezima. Uoči mog prvog putovanja u Veliku Britaniju i "naš dom" u Sveti Just, majka mi je rekla "Naši Kornvalci će ti reći da nikada nisu bili u Engleskoj". Na moje iznenađenje, nije mnogo pogrešila u vezi sa tim. Ne bih bila iznenađena ukoliko bih sa te strane porodičnog stabla saznala da su se takođe uspešno borili protiv Vikinga, Pikta, Rimljana, Saksonaca i možda bili u ozbiljnim sukobima sa neandertalcima.

Kako je realizacija mog transgeneracijskog starateljstva u slučajevima nerešenih ratnih trauma počela da dobija jasniji fokus, osetila sam potrebu da mnogo dublje ispitam uticaj rata na porodice kao često skrivenog izvora konflikata u odnosima, naročito između muškaraca i žena. Ovo je uskoro postalo još jasnije - tokom 90-ih dok sam radila kao ispomoć u okviru programa za pilote u kalifornijskim planinama Haj Sijera, gde sam spajala traumatizovane žene i ratne vetarane koji su bili deo sukoba u Koreji i Vijetnamu.

Proverite da li ste upoznali srodnu dušu: 5 tipova srodnih duša koje ćete sresti bar jednom u životu

Ovako zasnovani događaji predstavljaju začetak mog rada u knjizi "Muškarci, žene i rat: i rat između muškaraca i žena" od kojih se neki pojavljuju u mojoj prvoj knjizi "Relativni balasn u nestabilnom svetu" (2005.), napisanoj pre nego što sam se preorijentisala u pravcu sistematske perspektive, u pogledu neposrednog i transgeneracijskog uticaja rata na ljudske odnose. Ovde je sadržan i materijal koji sam ponudila za rad sa ratnim vetaranima i traumatizovanim ženama iz dubokih šuma Rusije. U ovom trenutku trebalo bi da naglasim da moje razumevanje ratom isprepletenih odnosa uključuje transnacionalne konflikte kao i rasne, klasne, plemenske, građanske i verske ratove, kao i posledice političkih, revolucionarnih i genocidnih događaja.

PageBreak

Isceljujuće zajedništvo

U narednim decenijama sama sam nastavila sa radom na projektu "muškarci, žene i rat" sve dok nisam došla do neke vrste zastoja, shvativši da knjiga, koju sam dugo želela da napišem u vezi sa ovom temom i koja je suštinska za sve moje druge radove u vezi sa individualnim i socijalnim traumama, neće biti napisana. A onda, u maju prošle godine tokom jedne besane noći punog meseca u Meksiko sitiju, shvatila sam da se delo zapravo zove - Muškarci... Žene i rat - i - rat između muškaraca... i žena... - i da ono nije samo ženski posao koji bi mogao biti pomešan sa feminizmom. Pravo isceljujuće delo bi trebalo da bude napravljeno od muškaraca i žena zajedno. Štaviše, s obzirom na česte transgeneracijske ratne komponente i druge konflikte, shvatila sam da imam potrebu za jakim, muškim partnerom, po mogućstvu iz "neprijateljske" kulture, koji poznaje rat i deli moj nivo brige.

U porodičnom sistemu moje porodice, u najmanje dve generacije, naš neprijatelj je definitovno bila Nemačka, te sam sa tom mišlju na umu kontaktirala mog dugogodišnjeg bavarskog kolegu, dr Karla Hajnca Rošera, s obzirom da smo ranije zajedno napravili kratku verziju ovog dela, tokom njegove posete Koloradu 2001. Godine. Iako smo ostali u kontaktu nakon njegovog povratka Nemačkoj i povratka svojoj medicinskoj praksi, mi se zapravo nismo videli više od decenije. Ali ipak, njegov odgovor je bio prilično pozitivan. Sve u svemu, Karl Hajnc je osećao da je sada neophodna nova vizija, i da je shodno tome da su se naše porodice ubijale tokom prethodna dva rata, vredno truda da pronađemo pravi put ka miru.

Evo kako strah od neizvesnosti utiče na vaš život: psihološki saveti za prihvatanje nesigurnosti i nepoznatih situacija

I tako, nakon jedne godine ozbiljnih priprema, tokom koje je nekoliko duboko zakopanih "mina" nastavilo da eksplodira s vremena na vreme, s obzirom da su slojevi naših ratom rascepanih sistemskih zapleta isplivali na površinu, uznemiravajući i remeteći nas, mi smo ipak uspeli da se posvetimo pronalaženju našeg ličnog puta ka pravom i dugoročnom miru, kako na individualnom tako i na sistemskom nivou. Kao rezultat svega, Karl Hajnc i ja smo prezentovali našu novu verziju "Muškarci, žene i mir" gotovo tačno godinu dana kasnije, na konferenciji "Potraga za novom sistemskom inteligencijom" u Meksiko Sitiju. I sada, uprkos našim neizbežnim sistemskim tenzijama, tokom ovih 16 godina, niko od nas nije spreman da odustane. Ipak, izazovi se nastavljaju zajedno sa problematičnom činjenicom da sa našom administracijom, odnosi između Nemačke i SAD-a postaju sve napetiji. Sve u svemu, vreme će pokazati a mi još uvek istrajavamo. U junu ćemo organizovati još jedan događaj u britanskoj koventrijanskoj katedrali, sada bombardovanom ostatku rata između naših zemalja, ali takođe i internacionalnom spomen obeležju svih prošlih, sadašnjih i budućih žtrava našeg ludila vođenog bombama u kom je čovek vođen nečovečnošću prema drugom čoveku. Više informacija za bilo koga i za sve koji su bili pogođeni ratovima, bombama i nasilnim sukobima bilo koje vrste, moguće i generacijama, dostupno je nahttp://coventryconstella.co.uk.

Tekst prevela i prilagodila: Lena Sudar

Izvor: Anngwyn