Disleksiju, teškoću i savladavanju čitanja i pisanja, ima do deset odsto dece u Srbiji ali se ta smetnja kod mladih najčesće ne prepoznaje na vreme pošto se pripisuje njihovoj lenjosti, razmaženosti, a takav pogrešan pristup ima negativne posledice po psihički razvoj deteta i čitavo društvo, piše Tanjug 6. novembra 2014. godine.

Ukoliko se na vreme prepozna problem, disleksično dete može mnogo da postigne tokom školovanja i u životu jer je često reč o osobama sa natprosečnom inteligencijom, rekla je Tanjugu predsednica Prvog srpskog društva za disleksiju Gordana Babić Cvetković.

Ona je navela primer studenta koji ima disleksiju a pre nekoliko dana je na Matematičkom fakultetu diplomirao sa desetkom.

Disleksija se otkriva u školi, kada dete uči da piše i čita ali te veštine ne može da savlada poput njegovih vršnjaka. To često nailazi na nerazumevanje učitelja, nastavnika, pa đaci dobijaju loše ocene jer se ocenjuju po kriterijumima koji nisu prilagođeni njima.

"Sa tim lošim ocenama njima pada samopouzdanje, ne mogu da daju svoj maksimum pa se dešava da zbog nerazumevanja okoline napuste školu, a to za društvo znači možda i gubitak genijalca", rekla je Cvetković i istakla da u udruženju imaju decu sa koeficijentom inteligencije 145, 160 iako ne mogu da prepišu lekciju na času.

Podsetivši da se ovih dana obeležavaju Evropski dani svesti o disleksiji, Cvetković ističe da je za disleksično dete najvažnije da određene stvari radi na način na koji to može.

"Ako ne stigne sve da prepiše na času, ne mora ali može da zapamti lekciju i sutradan tu lekciju da zna. Treba ih pustiti da rade ono što mogu. Neka od naše dece nisu imala nijednu zapisanu stranicu u svesci a iz tih predmeta su imala četvorke, petice", rekla je Cvetković.

Ona ističe da je u školama situacija nešto bolja uvođenjem inkluzije ali da disleksija i dalje nije sasvim prepoznata kod pedagoga, psihologa pa ni kod roditelja. Oni izbegavaju da traže individulani obrazovni plan za dete jer ni sami nemaju svest o tome da mu je potreban drugačiji pristup zbog specifičnog misaonog procesa.

Disleksična deca imaju problem u levo-desno orijentaciji, često umaju ukrštenu dominaciju, desna ruka im je dominantna, a levo uho, leva noga. Poseduju visoke sposobnosti za konstruktivno rešavanje vizuelnih problema i sve razumeju trodimenzionalno, ali se teže snalaze sa podacima koji su dati u jednoj ravni, dvodimenzionalno.

Izvor: Tanjug